Мале новине
Међу тим на пољу била је некаква нера^говетна гужва. Коњи су се жестоко пра!)акали и из све снаге лупали ногама и млатали копитама; Кочијаш је нешто неразговетно дрекао, момак слете са седишта и видело се како млатара обема рукама и штоне виче, а кола су само летела у ковитлац и све више и вшнедизала у вис своја два точка. Ситуацкја је била збуњена и не јасна; нико није знао гата се то ураво збива и због чега се све то нако збива. Јасно је било само јетно, и то је сваки од нас у себи оећао ; јасно је било само то : још дренут, два, и кола ће се изврнути; пад, при оваком лету у ковитлац, биће страховит ; страна, на коју надну кола морају сва прснути; прозор ће се разбити у комадиће и ми ће мо се на разбијеном стаклету грдно исећи. Кад се то све сврши, то ће бити нрви чин; за тим ће настати други. Већ и иначе преплашени коњи, тада ће се још горе престравити од пада и треске кола. Тако престрављени, они ће бесно нагнути у трку; лупа изврнутих кола за њима још горе ће их плашити; они ће јурнути ка) помамни; изврнута кола, ударајући о калдрму, прснуће |брзо ва у парам парче... Шта ће међу Тим бити с нама четворицом, закључаним у колима — то је био трећи чин, о коме ни једаи од нас није смео дал>е мислити. Ето такав је био наш положај. Ствар је била још у тренуту два, ако се уграби да се како год спасемо,.. Видећи критичан тренутак, ја повичем: — Отварајте врата и скачите! Међу тим, под утисцима тих истих осећаја, С* је већ раније био почео гурати на врата, што ја нисам опазио, и на мој позив да ,отвара он одговори : — Ево отварам лли не може да се отвори. Кад то чу Д* да „не може да се .„„г—« — --—- шромном снагом тако, да се врата управо не отворише, већ се цела изглавише. С* који се налазио на самом отвору врата природно, по самој тежини испадс напоље чим врата код отвора попустише. Али Д* Д*! И он искокочи, и он се нађе напољу, али како ? Он изнесе цела врата на себи онуправо не изађе но се изглави иккола, изглави се заједно с вра-
тима,дуз страховиту треску, јер стакло на вратима прште у комаде... Сви искочише, у колима остах ја сам, али сад нисам знао шта пре да радим, да ли да се спасавам и иск .чем, или да се смејем Д*, који је са својом огромном Фигуром стојао поред кола изненађен, запрепашћен, крај њега стоје извал.сна врата, а низ њега висе широки комдди нова, све на кајише исцепана иберци„ера, који изгледаше кзо да је на Коеову био. Кжо се тај иберцијер закучи, како се онако исцепка у саме кајише — то ни сад не знам али је онда, поред све штете и жалости, ипак биле врло смешно видети Д* како чист?о с неким љубопитством загледа свој искајишани капут." Искочим најиосле и ја, те сви скупа успемо толико да зауставимо коње. Моја дружина хтедс истраживати како се све ово десило ; кочијаш се узе нешто правдати где сам чуо само поједЈ не речп : „прометнули ноге"... „олабавиле штрањке" „све поправљено", али је ме ш већ било доста ових кола, што ме „за счаку сигурност" чекају још од 3 сахата, с тога командујем : „скидај ствари с кола", „ствари на леђа", а и сам дочепам нешто, па опучи низ брдо пешке. Уз пут сам мислио : „па и то је по срећи. Ето, чекају ме кола скоро од по ноћи и опет морам ићи ггешке"! Ја не знам шта се управо десило с тим колима. Да ли су то бплекакве арум коњине, или је што не достајало колима, или су се коњи позаплетали у потеге (штра 'Бке), доста то, да је све ово била последица о нога „за сваку сигурност", јер да су кола дошла око 5 т / 2 час, иа ми одмах сели и пошли, јамачно се никаква неприлика не би дееилг. Кад смо били већ на „Зеленом Венцу" за нама дзтандрка наш кочијаш, вичући с друма : — „Молим вас, одите сад; сад је све у реду". Мени га је било жао кући не само без икакве Јзараде, но још с разбијеним стаклом и изааљбНим вратима. Али седати сад на кола већ није имало смисла; ми смо већ били на. по пута до станице. У осталом ово је провиђење казиило небрежљива кочијаша, који три сахата џоња, а не видн ни то да су му се коњи заплели у иотеге. Већ је свитало. Ми смо грабили али ја сам утврдо држао да смо о-
доцнпли. Наш момак, који је био главнп узрок и оној првој ненол>и с колима, снреми ним још једно пзненађење. Поведе иас „преким путем" кроз нечнје туђе авлије и наведе нас на некакву бару те ја једном ногом угазим до повише чланака. Тако путоногаст стигнем на станицу. Срећом воз још није био отишао. Поздравим се с дружином, скочим у кола и после двнјестак минута био сам у Земуну. У Земуну се нрилично чека. То ми је добро дошло. Ту се мало одморпм, очистим, иа се онда срдачно поздравим са С*, који ме је довде допратио и...Збогом! Звиждаљка свирну и воз се отиште у непрегледпе равниц? равнога Срема. Збогом Србијо! још који трепутак гледаћу твоје дуге иоцерске внсове, што се плаве у даљини. Збогом Срби, још за који сах:ат слушаћу српска имена места, чућу српски говор, па онда настају туђе земље, туђи градови, туђи народи! Све ће то бити лепше, бол>е, сјајније од вас, али срце ће год вас остати; код вас, таквих какви сте ! Збогом ! о-
ПРИПОСЛАНО ГјЛ СТВАР1 I)0Д ОИОМ РУБР гком УРВДНИНГГВО НЕ ОДГОВАРЛ. Женски кројачки зан1Т Оза врста згпатлпског рада, канда није код нас сасвпм регулисана. У најновије време кројачки есиаФ латио се овога позиоа да г .1 пзнесе на површину и допеде у склад сд еснаФском уредбом. ЕспаФСкI уредба код нас сгуиила је у жпв^т 14 Августа 1847. и све запатлпје тадаше позвате су Да се строго држе пропис{1 еснафске уредбе п поњ има се упрчв љају. У оно доба постојали су код нас само терзије и мушки кр >јачи Терзије су радили мушко и же :ско • ~Ј1' ско одело, исочпа ношњп, а мушви кројачи радпли су тлк > звино јевропско одело, као што и данас раде само што је данас сазршенпје и сувременпје. После дгсетак година по ступању еснаФске уре дбе у живоТ ј појављују се ж нски крчјачи, оделито од терзија и м }шкпх кројачч. Сви ти жен-ки кројач^, дошли су из Ау тро-Угарске, где су и за нат учпли, и бпли су еснаФЛпје мушкО;' и Ж ''нског кројачког заната. Не
зна се да је пкад постојао оделито ж неки кројачки еснаФ, него су уве* заједничка сачињ"вали еснаФ, јер мушка и женски кројачи то су занати је^ропски. Напрогив, терзије који п данас код нас постојз, у оио доба су радилп, као бунде, лпбгде, шкургенчице, и Фпстане Но данас врло ретко која женска носп Фистан, ]ер су заменуле хаљине по укусу европске ношње. То одело данас рчдв женски кројачи, п I п сву ношњу женску европску, као сваке врсте израде на основу перијодичае моде, а паиме свале врсге хаљине, жакете, мантиле, женске капуте кишне и путиичке огртаче горње х*љине, па п саме мпд>>ре. То је струка женских кројача које мора да учи код својих мајстОра, п да га научи ако жели да мајстором постане. Чпм су се код н ^с појавали женски кројача одмах су их еснаФп терзпски и мушки кројачкп нозвалн да с упе у есн^Ф Терзије с' тврдпле ! да женски кројачи при.^адају њихов)м еспаФу, јер и они раде жен. ско одело. А мушк'Л кр јачи тврде да Њ1М1 прппадају јер је то свуда у западнпм државама бао увек један еснаФ — Доста то да они морају прппасти ма којем есн фу п да 10 нпје главпа стаар, Јер и сам ззакон наређујл, да сваки који жпви у ов^ј земљп дужш је да буде увршћен у ред људи, где се побрпнуло 31 свакога. Женски кројачп ступили су неки у еснаФ терзпски, а нека у еснаФ кројача мушкога одела. За доказ тога служи нам што има ве -. ма много упутнпца управе вар. Ееограда, којима су упућени илп на еспаФ кр ј ччкп вли тврзиски. Од жепск !Х кројача, који су бпли у у еснафу кројачком, наводимо Новака Бошковића, ЈозеФ% Јандерера, Р змира Ивковвћа, Секулпћа, Ј шаса Штерна, а. и данас су у том еснаФу Мориц Гутман, Ац* Мошорииски, Пера Шпровић, Везегк<1, Шандор Хеђеш I, " итшаи ВЗ 1>0ОГраД<1 и Светослав Радаковић; а у терзпскоч еснаФу је Иса Тпсковпћ. Даклем овчм се докчзује да женски кројачи као еснаФЛпЈе постоје, и да као таквп с мушким кројачима сачпњавају један и псти еснаФ п данас. Толпк > о женским кројачима у опште код нас у Србпјп. Но пд 1881 Аустр »-Угарска усвоји за програм начело слободе рада т ј. да у Астро-Угарској сваки може слоб.|дно
р
СНЛШК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА В«,У1КАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ ЏТисац аалржава сва арава)
(63.) — 0, ако је само то, опда се ништа не брини. Дирнула ме ова прнча зетова, па хоћу мало да се новратим. Ви слободно разговарајте, као да мене овде и нема; ја вам нећу сметати; ја ћу се завући овде... овако. Говорећи то, госпођа пређе чак у други крај дворане, седе и чисто се увуче у велику наслоњачу. Два су разлога била са којих је госпођа желела да остане овде још мало. Прво, интересовала се за понуђено председништво своме мужу а очекивала је да ће из његова разговора с Раком чути шта било о томе; друго, она је одавна
осећала неку материнску наклоност снрам кнеза! Мутпмира, вазда је жалила што његово васпитање не иде како треба, а ова отоичња прича Ракина о Мутимировим пијанкама пробудила је у њој помешан осећај срџбе и жаљења те се интсресовала да чује шта ће даље говорити њик двоје о кнезу. Увучена у наслоњачу, госпођа се бсше притајпла. Растислав продужи говорити Раки: — Спноћ сам добио писмо од кнеза, у коме ми нуди председништво министарства. Има у писму и других ствари, али то је главно — даћу ти, прочитаћеш га после. Мислио сам и смислио да се примим! Не бих имао разлога да одбијем. — Како да одбијеш ! — примети Рака одсудно. — Примићу се, дакле председништва продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу. Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике з^хтевале су да се много што гата измени и попуни и у нагаем програму за рад Наша одговорност пред иеторијом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет. Ти видиш каквога кнеза, но несрећи, имамо. Шта ти треба друго! погледај само ноћ
Јашњицу!
Кад је већ такав, онда ту друга избора нема, већ вредузети све мере да бар остане што даље од државних послова. Нека га нска се карта, иије банчи, и махнита, само нек нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интсресе. Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље. Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка. Док је био малолетан, ни ја, ни кокојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред. Наравно, опда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом. Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна. У иоследње време прилично смо га у томе искварили. Ја сам га узимао у номоћ иротив ђенерала, а ђенерал га узимао у помоћ против мене — тако смо му на жалост обојица дали иовода да се лично умеша у неке доста важне државне послове, што му је всћ пробудило приличну жељу да барата час по једном час по другом министарству. Срсћом то није дуго трајало и сад је згода да га једним ударцем стукнемо у старе међе, где је био јога као малолетан... (НАСТАВИЋЕ СЕ.)