Мале новине

тргопатп м разпе занате радити. Од тада па лосада хиљадама женскчх кројачица поникоше, те прекридише како у Ауетро-Угарску, тако и Ср<5ију. Почем их доиде пије ни боло, јер су пчстојали еснаФи, оне су тамо радпле до новијег доба бесправно, но сада п у Аустро-Угарској гледају како ће због слободне радње том злу дч доскоче. На протав код нас постоје еснаФи. И одкуда да они ужпвају неку повЛастицу К1Д нас, као да за њлх и непостоји еснаФСка уредба, нпти је то за њих обавезпо те својим радом раде само на пропаст наших заната н запатлпја па не само што израђују хаљпне пего нду п даље те уче свакога и кројитп, као да је то дозвољено и нпко рачуна о томе нетреба да води. Разуме се да има и пзузетака међу азма, и тчкове ћемо радо примити у еснаФ, кгд најпре положе псппт Данас у свакој науци бпло иравП1,чка, медецпнска, технпчка, тедеграФска, поштанскч, слободно вештачка, па тако псто и занатлиЈСка, мора се при свршетку науке вспит положитп, п тек онда одостоверава се да су кандидатн зајпста достојви п заслулгчи да свој рад самостално раде. Па како Оада да женске кројачице које су женскп кројачки занат учпле, да нем"ра|у нспит полагатп, и да није за њих ооавезно оно, што морају сви другп оталежч раДити. За доказ овим нашим наиодчма, износимо д» женске кројачице нису вољне испит полагати према еснаФској уредба и њевим прописима. ЕснвФ кројачки међу осталим тужаоје 15 С; птемора 1889 год: п иројачице Љубицу Томић, Марију ПоповиЋа и Драгу Пиљаковић. Љубица Томаћ до сада на ту тужбу није одговорила а за Марију Поповић њен је сунруг Коста Поповић, овако одговорио. „Ча моју жену Марију ја одговарам „У Београду непостоји еснаФ за кројаче и кројачице женског одела, те п I томе, ннје моја жена ни дужна обраћати се еснафу кројачком за мушка одела, јер нема пред ким пспит положпти. И после овде иа овој тужби нема поджисаног старешине еснаФа нп чланова, а нема ни печата еснаФсчог, шт > сама власт није требала ни нрпмита оваку тужбу." На тужбу протнв Драге Пнљаковић одговорио је њен супруг Ђока Пиљаковгћ. „За моју жеау Драгу одговарам. „Непостоји еснаФ за кројача женског оделч, те по томе нећу ни да одговарам на ову тужЗу која није пн потписана од старешиие и чланова а нема на тужбп ни печата." Овако одговарају гг. Ко.зта Поповић и Ђжа Пиљаковић код власти. ЕснаФ кројачкн моЈке само да сажаљева што поменута госчода незнају да стварно ностоји мушко женски еснаФ, као једна цедина кројачког

еснафа. И свуда где гид су ностојали та два заната спојенв су увек били и сачињавала један кројачкн еснаФ све донде докле се није прогласала слобода рада у другим државама (свРШићЕ се) ТЕЛЕГРА1ИИ „Малим Новинама" Лондон. На јучерашњем ручку у част повог лорд мајора, министар преседник Солзбери држао је уобичајени говор. Говорећи о сиољним стварима рекао је, да свинароди, паи Енглеска, такмиче се да у Африци нотпомажу цивилизацију. У том правцу раде три велика друштва с добрим изгледом на усиех. Даље је са задовољством споменуо бриселски конгрес нротив трговине с робовима, рекао је да ће тај коигрес чшшти епоху у историји; изјавио је захвалност занзибарском султану зб г указа о прокламовању слободе. Мисир још непрестано мора страховати од нанадаја Махдијина, зашта служи као доказ нораз Емин паше. Јотп нпје дошло време изласку

из Мисира. Друге јевроиске си ле имају могућности да или номогну Енглеску њеном раду за напредак и благостање Мисира, или, да сметајући јој, одложе дан изласка. Тепгшће, које су је појавиле на Криту, близу су свршетку. Нема другог питања нема, које би узнемирило Јеврону. ГГолитика Енглеске поред тога што пази на Јевроиу и средонемно море, ипак је мирољубива и цел јој је одржање ностојећег стања. Ништа не би било судбоносније но увеличање једне велике силе, јер би довело до катастроФе. ЈЈудо би и немогућно било ангажовати Енглеску, да заузме :-асебан п >ложај у иолитици. Ове године десиии су се ра ни догађаји који су доиринели одржању мира, а и искрене тежње јевронских владара у ногледу мира добили су већу снагу. Јевропски државници држе да је мир сада више обезбеђен, но ире. Веч. ГроФ Калпоки отпутовао за Геделе, где се сад налази цар. Ту ће се бавити неколико дана.

ЛИМАРСКА И ЕЛЕКТРО-ТЕХНИЧКА РАДИОНИЦА

1-10

У БЕОГРАДУ, КНЕЗ МИХАЈЛА УЛИЦА БР. 2. П Р Е К О II У Т А К А Ф А Н Е „Р У С К И Ц А Р Ј нреиоручује поштованој публици своје богато стовариште свију у ту струку снадајућих артикала; тако исто прима и извршује поруџбине свију галаитериских и грађевинских радова. Да би моје поштоване муштерлје што већма задовољио, набавио сам СВАКЈВРСНИХ ЕЛЕКТРО-ТЕХНИЧКИХ АРТИКШ и извршујем намешгање кућних телаграФа, кућних телвФОнских веза и грамобранз, као и све потребне оиравке по најје®тинијој цепи. Поштовано муштерије из унутрашљости добиће при поруџбпни упутство са потребпим цртежом, тако да ће бити у стању сами, без туђе помоћи, наместити електрично звонце или телеФон. Избор разиих артикала за електризирање као и гасних Фвњера, који семогу преносити. Продаја гасне матвријеи дупло раФИниранаг петролеја. МАШИНЕ 3* ПРАЊЕ РУ5ЉА, ДАЈЕМ НА ПОСЛУГУ

ПОДЛИОТАЖ

7ЖРЛДШ СР1М ПРИПОВЕТКА од В. И. Немкровића — Данченка (с руског) IV. Даље с пута! Он се будио и опет зчспао, а јч не сксдах очпју с његЈ. У старообј едној црква у Ппколајевској ул ци звоне рано за јутрење. Глуви удари звонл жалосв^. »агудеше отуда, губ(ћп своју снагу овде у овО ј соби, која беше затворена тешким засто рпма п завесама. Чињаше се да то уздпжу нечије бакарне грудп. „Четири сата ! Монј осгаје само још чеТ1 рл. Шта ће после бити?" Пр>» једној само мвсли о томе срце мп је замирало. — Нужно је, шапутах ја — Нужно је!"

То сам се ренплн..- то се јављаже неодоЛјивл жеља да го Јчиним, само не дзнјс , други пут. Зазвонидо ,је већ п у Владпмарск ј Остаје још трп сата. Иослз три сата сиитаће Нека ме

ЛАнац, што је пао па патос. Зрак бпваше свс јачи и јачи. Јарки цчетак, изаткш на ћ-»лиму губљ .ше се нред < впм зрак^м. Волинскп устаје нрло рано. Скоро ће пробудпта а Тада... Како ћу то да учиним, но впдп. У полумраку можда неће ни разбрати; ! сааа незнам, но учинићу. С д ће ме видети онакву, каква сам ја у ствари. У некакв ј страној п ( шчи вештицч је свела ритера сг својом кћерју Взчером она беше лена; с првим зраком, пред којим су чфа беснлии, вЈдео је рптер у пл. сгељи поред себе чудовпш ге. На зеленој к /жв бал: су црпе аеге, на пр стпма нокти као у звера, жабиЈе лице са п.збечеаим очима гледаше право у н >Јга. Ритер се досетио. Доватио свај мач и пресекао је на две поле. То је бил> у причша. Код мене пма тога, што тера човека да заборави и ружне цр е, и ружае оча. Е да лк лице м ,же иматп каквог значаја у срањељу е онпм, што сач ја за њега учптпда, у сравњењг с мојом душом, са мнои ? Не, разуме се, не! Напослетку, он се пробуда. — Та нпсп спанала? упита ме он, — Тек ш;о сам се пр^будала, одговорпх му. Спаваћу још пода сатд, п тада ме пробуди — Л.еп ј. (Наста&иће се)

треба да је саетло, са свим светло. Полако спђеи с посгељз и прикрадем се к прозору. Врло мало отшкранух заваеу. Тамна ноћ, с потпЈНим пл менима Фењера и с безбројним звездама, погледала је право на мене. Сад, са паступајућом зором, ошкринута завеса пропустаће довољпо светлооти. За тим отворах завесе са свпм и очекивах. Место шеталице срце с болом одбројаваше секунде. Чнннло ми се е ће пућп. Трудила сам се да се забо^авпм да мислпм о нечем другом, но масла иђчху са свам испрекадаио, без ве*е. Изг-едаше, као кад се из целих Фраза чује по једна, пли две речи. Нисам мислала да ће ме кураж оставити, у то се нисам сумњ-зл ; с шо је тешжо бидо очекавлтп. Напослетау ево и јутра... свиће. У почетку дан као да се буђаше, кчо да једва отвараше снвје очп. За тим је кјо с некам чуђењем погледао на нас у спшаћој собп. Ружичасти Фењзр већ је побдедио. Јутарња зрака легда је на црвени ћилам, азвуко пз мрака моје смежурано одело. Тамо лежи моја чапа... бљештп златпа