Мале новине

БРОЈ 315.

ПЕТАК 3 НОбЕМБРА 1889.

ИЗЛдЗИ С8АКИ ДАН

БРОЈЖО.П. Д.

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину ИО динара На по години 15 динара На 3 меееца 9 аинара II РЕТ17 ЈОШЈЦ Огласм јввтино, по потреби и са сликама.

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАЕОГА -адашш®*Претплата мз унутр. полаже се сагио код пошта За Београд неипа претплата — Лист т продаје »г број

ГОДИНА »

ПиСМА И РУК01ШСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Топличин векац 6р. г ,17., на горњек спрату.

р ИВ/.1Ј се <фнма код свију псшта у Србијк г-ЧК : ЦЕНЕ ОГЛАСША На цраој етрани од петит. реда '20. пр. дин. а на четЕртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИНОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШ 2Е1ТПК&

За свакс оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЈХАСИ НО ИОГ ЈДБИ

ОД 2 ДО 6 САТИ Понедеоником Оредом и Петком РАДИ Парно Купатило 7ДШ4Н0В0Ј УЛИЦИ

803 3-20

Илија Ђ. ЂаковиЂ, адвокат За округ чачанскн, ради са канцеларијом и станом у кући масе поч. Миливоја Радовановића у Чачку. 820 1-3 ОООООООО^# ооо У КАФАНИ

ђ Код Позоришта § § од данас па сваки дан^ 0 вечерња забава са пе-0 ^вањем и свирањем ® 0 814 0 ООООООО 00000*®р Испод пијаце зеленог венца У КУЋИ УГРИЧИЋЕВОЈ Абаџиокој улици иродајем. Говеђе месо ио 60 пара дин. Свињско — — 70 „ „ Маст — — — 1 „ 77 77 Потребујем 2 гаегрта одрасла Нлк Г. Вуловић мееар 816 1-3 НА моју славу 3. текућег није ми могуће примти иосјете. Јова ЂорђевиК. аудитор. 819 1—2

по чему ће се од тога дана сматрати, да су укинуте све уредбе и н"редбе : које су год до сад о иредмету овомо коме је речиндане, било од законодавне било од административнв власти. Ово је и сукише јасно. Решегве од 10 дек. 1852 изгубилоје сл >ју практичку вредност. оио је ушло у историју законо давства о правозаступништву, Али из тога не треба извести то : ! да је укидањем важности Ј-ога јрешеља за павек одузето нензионарима нраво, да могу адвоЈцирати. То иије неонходни, логички закључак. Него закључак је г.вај ; Ко ће у будуће моћи адвоцирати ? то питање ваља реш тн по најдоцнијем закону. А најдоцнији закон, који и данас Нема сумње, ово се питање важи то је тиче само оних неп ионара, ко- Закон о правозастунницима ји имају све услове, који се, по од . 5. јупа, 1865 (зб Х^Ш. даиашхвем закону, траже за у- сгр 48), којим је онај од 1862. пражњавање правозаступничке укинут. проФесије. ! Дакхе, кад се пита:Имајули Наше законодавство о право- пензион--»ри нраво да унражњазастуиништв у овако се разви -: ва ЈУ правозаступничку радњу ? ј ал0 ; | — одговор на то питање ваља а.) Укач од 24 авг. 1839 Ј Т Р™ И са ^ У ™ме закону од ,,10ек — И то је

питање бе

ПЕНЗИОНАРИ — АДВЖТИ (наставак) Да почнемо с нрвим питањем : 1. Имају ли иеншонари ирао да могу уједно бити и адокати. 1839., I којим је одређена такса до 3. | Г °Д цв. за писање молби и жалби ; 1*"& е 1а1:а а за већа паргшчна дела остав ј Прочитајте цео тај закон и љена је била слобода погаћања нигде У њем У "ећете наћи из■ уговарања. (в. зб. I стр. 245.) I Р ечпог ограничења за иензионаре , б.) Решење од 21 0 ктобра,! нигде никакве ФОрмалне заб Р ане 1843., ио коме је забрањено чи-| да пензионари могу вршити иравозаетунничке иослове. Ну, противници, који одричу пензионарима нраво да могу адвоцирати, оснивају своје мњење на замени § 5. зак. о правозаступцизима, која овако гласи: „Правозастуиник не може ни. какву радњу на, својв име имати, ни стојати код каквогдруштва илч ириаатних у служби иод ил'1том нити можз отираљати какво јавНО ЗВање, које би илату доиосило, изузимајуКи звање хенорарног ирофесора и . Па лепо ! Шта излази из ове одредбе законске ? Излазн ова забраиа : да адвокат не може :

новпицима, учитељима и свима, који примају државпу плату, да; адвоцирају код судова и иначе. в. зб. II стр. 259. в.) Решење од 21 октобра, ■ 1847 год., да се и стран нода-ј ник може узети за застунникај у парници. в. зб. 1У стр. 127. ј г.) Решење од 17 јула, 1851., којим се забрањује адвоцирање оним чиновницима који су са | разрешењем од дужности иод суд дати. в. зб. V. стр. 38. д.) Реше? бе од 10 декембра, 1862. којим је иенсионарима дозвољено друге на суду засту• иати. в, зб. У1. стр. 227. ђ) Закои о ма, од 28 Фебр. правила тога закона, в. зб. ХУ. с/гр. 60 и 98.

186к.

1. никакву радњу на своје иправозаступници- ме имати _ — Бити нензионар II уводна ј е л т0 р а д Ња ? — ]З е з С умње није. Адвокат не сме упражњавати Чл. 1 тих иравила гласи о- трговачку, индустриску или завак0: јнатску радљу, у смисау трго„Закон о правозаступницима | вачког законика. То је смисао стуна у лсивот 1. маја 1862., ; ове забраие Ако би се ова за-

брана даље протезала, онда би се дош10 до о^аког иоп-8еп-8а да адвокат који би имао пољска добра, не би их смео обделавати, јер би упражњавао земљорадњу. Адвокат не би онда смео обрађивати ни винограде ии вино из њих нродавати. 2. стојати у служби код каквог друштва, или приватног лица. Ова забрана има тај смисао : да адвокат не сме имати сташу илату као нравни конзулент ни код каквог завода новчаног, као што су : Народпа Банка, Зад • руга за међусобно помагање и штедњу, Кредитни завод, и т. д. па ни код никакве трговачке ауће, н. пр. г. Крсмановића, и т. д. И сад, кад би било так вих случајева, онда би то била очита иовреда § 5 ог. Уираво , овака стална служба једнога адвоката код пок. I. привил. срп. Народне Банке, кога онд. Намесништво није радо гледало, и била је прави повод (оссазш 1е&1в) овој замени §-а 5. (г. Вићо Радовановићу, запитајте о овоме вашег ноштованог друга, г. Ј. Пурића.) Е сад, је ли пензионар као!такав у служби или код таквог друштва или код каквог приватног лица? Јел те да је чудно питање ? 3. Отправљати какво јавно звање, које би плату доносило. Овим се забрањује адвокату да може битиј у каквој активној служби , било државној (изузимајући звање хонор. проФ. ирава), било ошптинсаој (н. пр. преседник општине), а под илатом Е па да ли је пензионар у активно) служби државној ; отиравља ли он какву службу државпу ? То иензионисање чиновиика то је баш одузимање законског мандата, да он у име државе, као орган њен, даље Фуи гира ; то је постављање чинов ника у стање иокоја. Исто тако, пензија и плата нису једно исто. Плата је награда, коју чиновник добија док је у служби, а за то што служи. Пензија је награда, коју чиновник нериодично добија за то, што је поштено државу служио. „Пензија се губи, вели § 79 зак. о чинови. ...2 ако иен зионар у државну службу ступи домаћу иди какву страиу". Ејзо