Мале новине

дакле, сам закои јасио вели: да пензиоиар није у служби. Још нешто. За коректну примену §-а 5. ваља да симултано стоје ова два Факта: дотична служба и илота. Нека би се баш и узело: да се нензија не разликује од нлате. камо оиог другог Факта, камо службе, кад се по §§68 и 79 занона о чиновн прави осечна разлика између стања аоиоја , у коме се нензионар налази, и, активне (дејствителне) државне службе. Из свса досад разложенога јасно излази: да садањи закои о иравозастуапцџима никако не крати аентонару да уиражњава иравозасту иничку радњу , само ако овај има свих оних услова, које тај закои тражи за правозаступнички положај. (Наставиће се) Краљ Грађаннн (Наставак) 4. На дан изба^а. Недеља је ; 29. октобар, и баш овога тренутка, кад узимам перо у руке, на оближњем тороњу Св. Марка (Ј1 Сатраш1е 8. Масео) избија 4 часа по нодне. С илава Јадранска мора моје мисли прелетеше за тренут на наш лепи плави дунав, и ја се за часак замислих у Београду. Пред очи ми и.зађе слике шта се у овом тренутку сад код вас ради, и како тамо изгледа. Замишљам леп, сунчан дап као што јс и овде. Свет изоблачен у празнично рухо, измилео на улицс; свак граби да се још мало н-осунча на лепом јесењем сунцу, нре по што загуди ледена зима, иза које ће остати много пустих каиа а кад једном опет сине пролеће! ко зна кога ће наћи међ живима, ГГред општинском кућом огромна гомила света. Неки стоје, ћуте и гледе; други се разбшш на груие, па иешто живо дебатују; тре ћи у гомилицама по 2—3, по 5—6 ходају тре доле, оду до Калимегдана, оду до Велике Школе, па се

онет врате. .Тош мало па ће општинска каиија бити затворена, с т >га I видиш задоцниле бираче како се иоI јединце или у гомилицама, гурају кроз гомилу света, нагле и хитају и један за другим улазе кроз велику капију и трче уз степене; свако Ј по сахата из општинске куће изађе по неко, који је био унутра у сали где се гласа, свет се згрне око њега и он прича најновија извешћа : овај книдидат има 300, онај 370, , онај 500 гласова. Овда онда дојури по какав Фијакер, из кога се истоваре по 2—4 човека, чудна изгледа рекао би мало и напити, један из ј Фијакера преда их другоме, те их | овај одмах уноди у општинеку кућу а онај с Фијакером о^ет одјури и после по сахата опет се враћа и доводи друге неке људе, које тако-ј ђе одмах уводе у општииску кућу. Одлази. Ноћас оријент експресом Из гомиле се чује граја. Неко је | одлазп за Веч бив. Краљ Мплан. баш сад дотрчао из вароши и донео вест да су у целом крагујевачком округу пзабрани сами радикали. Око Посвта. Њзгово В ;личапство Краљ њега се скунила једна гомила људи Александар и бив. краљ Милан пои он им гласио чита некакву листу, сетоли су јуче иосле подне намесиреиисану у уредништву „Самоуи- ■ ника г. Растаћа. раве." т 1ују се гласови : ираво ! жи- * вили ' ; Измирење. Но вароши се говори Баш у тај муах испаде из општин-1 да ће између Њеног Величанства Краске куће некакав човек, с огромним љице Наталије и бив. Краља Милана црвеним плакатом на прсима; ната- иаступити измирење. Одлазак Њекао га на врат као петрахиљ и тако : говог Величанства Краља Својој Мага носи; чим сс иојави он виче још ј тери у времену, кад је бив, краљ с врата: — „Руше напредњаци"! ј Милан у Београду, сматрају као Наши преко 800 стотина а противни-1 први корак измирење.

је то нова слика, неиозната, с тога је нећу овде ни додиривати. Ал« то и није главно. Главно је, да су кад вас данас били накнадни избори и ја сам уверси да је изабран грађанпн Милован Маринковић — радикални кандидат. Али није ни то главно што је изабран грађанин Милован а још је мање главно што сам ја у тоуверен, већје главно и најглавније то да није изабран „грпђанин" Милан ОбјреновиИ,

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њено Величанство Крзњица, како се чује, пресели ће се у 4 «ор.

ци по 200. Изговорив то, он понос ним кораком улази у кавану „Уједињење" и још с врата виче: „Дај да се пије! Руше напредњаци," А огроман црвени нлакат лелуја му се до иеггод колена као каква застава. На другој страни опет притисли уза зид некаквог малог постарог Јеврејина па га нешто прекоревају, а он се брани и виче:

Ми за истинитост овога гласа ни у колико не можемо узети на себе одговорноет, али га бележимо чекајући, да видимо како ће се ствар развити. * Распис. Дознајемо да је г. министар Финан. разаслао снима окружним начелницимм расиис, који се састоји из 10 тачака, и у коме тражи од њих

ми

. 1и смо Јевре.ји, брате, уз власт, | да М у натсренчј* реФеришу какви за власт. Будите суфа власт | С у и да ли еу уцот|)ебљиш1 за слуми ћемо и вас иомагати... ј ж 5у данашњИ1 порески надзорници. Јес, тако је и изгледало нрошли^ годииа на дан избора нред општин- ј ском кућом у Београду, и ја, кад ! Одбијен. Као што је већ нозиато мислим да су данас избори ту код нашим читаоцима, наш омпл.ени увас, пред очи ми излази ова ст !ра, ј метник г. Стеван Дескашев, оперски позната слика ј невач у Пешти, бави се од неколиАли то су нрошла времена — то|ко дана у нашој престоници. Носле је већ п исгорија, минули дани који т о ли к о г о д и ш њ е г растанка, се више нсће повратити. Србијасадјг. Дескашев зажелео је да се с ноима нов устав, нов ред, нов начин зорнице опет иоздрави с нашом нугласања — кутије куглице, тајно | бливом, — хтео је да нриреди конгласање, гласаље по квартовима — јцерат у нашем народном нозоришту све је друкчије, све је иово. Мени и то не у своју корист, већ да но-

могне својој невољној браћи погорелим Нриштињанима, и, како веле, управа га је п >зоришиа одбила. Ако ово буде истпна, онда 1 вакав поступак управин свак ће осудита.

Народна Скупштина XX . редовни састанак. Четвртак 2 новембра Предеедавао г. Пашић. Састанак отворен у часов* пре подче. Били су мииистри: просвете; нривреде, унутрашњих, војни, правде. Секретар Јоксимовић чита жалбе, молбе, жалбе и предлоге. За тим питање Тасе Каи. Сиасића поиа, о зајму монопола дувама и закона о таксама, што се односи на министравање г. Ракића, Председник стави на дневни ред друго читање закона о изравнаљу буџетске календарске годиие. Противу овога предлога говорио је Генчић; а за предлог Јоца ЈоваI новић и Машић. I Примљен је закон и на другом читању. | — Срећковић изјављује. да је „Одјек" полуслужбени орган донео чланак нод насловом „Батине и либерали" чини прекор за то, јер ве|ли, да он није тражио увођење баI тина, но на против бранио народ «»д :те нанасти: Секретар Ђорђевић чита извеш! тај о избору нослаиика Маринкови| ћа, директора и скупштина репш да јје законит, Председник објави, да је на реду претрес сакона о оиштинама. —- ВиКа РадовановиК рече , да группсање почива на демократском | основу добро уређење општине; алп |је несавесао изигран садањи закон о томе. Он је за то, да општане могу бити и са 150 глава па да инак подмире све потребе. Срећкоаић. заступа иачело разгруписива1ва и да се општине но нахођењу развијају и ннје никако за |иасиље и наметнуте мзре. —■ ТуцаковиК паводи како народ одсудно тража разгруповање «>п! штина. Нека варод сам на зборовима изјави какве и колчке опшгипе да буду. — Мостип говфи у прилог нред;лога. ! — Рибарац враћајући се иа ,свој

ПОДЛМОТАК

УКРАДЕНА бРПД ПРИПОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (с руског) IV. Д а љ е с пута! — И не воли једнога, воли све ! За мене и тебе остаје сад једно — љубити добро, љубати човечанство ! Љубпти човечанство! А шта је то човечанство учанило за мезе, шта ма је оно дало ? Не, ја нисам неправедна; ја видим све т»ко, како је у самој стварности. Вар ме од самог де пњства нпје мучило то човечанство; зар се доцније, у школи, није оно подругљиво насмешкивало, суећући једну накану; зар је за там оно т>стало

према меаи боље? За што да га ја љубим, за што? Најбољи људи опходплп су се са мном вређајућим саучешћем, као проспјану мплостпњу бацади су они своја сажаљења! Не, ја вадим једно. Ја сам овде дошла ба цељи. Време је стаћа одавде, мени није ту место. Живите и будите срећни! Заборавпте јадну наказу, као што ће и она вас заборавити у св >м гробу. Ак<> вам је чанила зла, опросгите јој, и она ћевама отуд опросеити, за све: и за вашу ладноћу, и за ваш подли смех и за взшу саосећајућу доброту ! Ма како да се иде, тек да се оде ! Наје лп све једно, ко ће отворити врата одавде: болест ила овај малсни за спомен узета реворвер ! Пређе, жввот у гробљу чинио ма се нилвк на то, као да с недомашне, страшне, уображењу недоступне висине летим лоле, летим у вечном, хладном мраку, но са сачуваном свешћу, сачувапим осећањем ужаса. Сад сам ја шшетнија! Смрт — то је п >тп но уништење. Вемља јеси, у земљи отидеша ! Плаша нас само један моменат прелаза; будућност не плаша за то, што је нема !

Шпартанца су бала сараведљивија; онп су убајала наказну н болесну децу, док још нису знала сав ужас стмрги.

На далеком југу. Одселала смо се у Алуаак. Тада ма је било све једно, ма где оташли! Петроград је преживао Фамилијарне боле нролећа. Снеговн не уступаху топлом дисању југа, бели обл&ца сметаху сунчаним зрацама, да изазову живот иремрзлој земљк. А овде у Криму већ се је твхо лелујало свеже зелеаило по баштама, и тополе, пробуђене спорим, лењивим ветрићем, нричаху неку тајанствену и поетску причу Дуго сам се бавила у тпм алејама; њих -в мрачни сумрачак најбоље је одговарао стању моје душе. Болном срцу било те лакше међ кипарисима Воронцовске баште. Сама сам седела 1 ; од њиховом сенком и чинило ми се, да се њ^хове танке гранчице нијају над мојим гробом. Већ сам заривена дубоко, дубоко... Нико ме не види, вико шта више и не зна, где сам еарањена! Тишина унаоколо, тишина и умом гробу. Мени је добро лежати. Добро... Све је замрло у мени.. (Н аставиђе се)