Мале новине

јучерашап говор, побжја мотиве за велвке општане, остаје при томе, да општине природно развијене, иодмнриће све потребе општпнске и државне, правда ће бити боља н сигурност заштвћена како треба. Он је за то, да се оиштине разгрупују онакч како су пре садањег закона биле. — Еундовић говори како либерално начело тражи да општине буду саетављене без великих нлата и други намета. Радикали су тражили у 1881 г. велике општине а сада овимхоће да то потру, Пребацује што од ступише од свога програма а нарочито као пример за то ; наводи изгласан закон у 1887 г. у коме је било остављено право полиц. власти збацивати кметове не само за државне него и за онштинске послове Он је за разгруповане. ТаушановиИ , министар, говори, да је доиста рндакална странка у своме пррграму пстакла велике општине, а са овим предлогом не потире се та идеја, него само задовољава народ, пошто зак<!Н није изведен правилно и но потреби народа, него у себпчиим тежљама. Мање општиие од 200 глава не би могле издржати трошкове ни вршити намењене јој послове. — ЋириИ говори у в»рвсг груписања општина, за то је за пројект. — ГенчиИ протвван је грунисању, потпомаже предлог Туцаковића. — Рака МиленковиК велп, да нема потребе гоаорити на пгироко и на дугачао, јер су обе стране доста говориле, али одговара Кундовнћу и вели, да рад. стравка и данас тежи 31 великим општинама. Он је за нредлог од 200 глава. — Др. Л. ИлиК. Пребчцује либералима неслогу између њах самих, а радикалиа сгранка доиста и данас ссоји на земљпшту св >га програма за већз општиее. Он је за пројект. Председник стави пнтање и скуннинна прими пројект овога члана са . додатком поиа Ђурнћа п Р. Поповнћ^, да се у одбору редигује, а уа * тим закључн седницу у 1 т д часа п> ! одне. Предлог о укидању тонопола дувана Као што смо јавили, либерални чланови скупштине предложили су скунштини да се укине предлог о мононолу дувана. Тај њиов предлог гласи : Н'1'родној Скуашгини Поред многих других разноврсних дугова и терета иаша отаџбина дужна је, као што је иознато, да ис плаћује сваке године ио 2,595 400 динара на име дуванске ренте од 1885 г<>д; и на нме зајма на погогке (дувааске лозове) <>д 1888 год. за отплату овога дуванског дуга уведен је и код нас монј П ол дувана који се тмлази сада, у државним рукама. Разматрајућ I нројект з >кона, о буџету државних нрихода и расхода за 1890 годину, који је ноднет овој ванредаиј скуиштини на преглед и Р '.шење, увпдили смо да је стављен у изглбд приход од мононола дувана нч 6,300 000 дпн. Ну од овога целокупног приходч. дуванског издваја се тим буџетскнм пријектом расзод од 2,700.000 дннари, којп со годишње мора трошпти наилате чиновнпка и другог особља у управи мон' пола дувана, на давање процента великнм и малим продавцима дувана, и на нодизањи одржање магацина и р!<знихзграда, које сс упогребљују за см^штај и прераду дувана. Оволики држнвни расход проистиче једино отула, што је Д |>жава увела моноиол дувана п што се он валази у њеним ругсама Кад се овај велпкн п излишни држмзш1 издатак по гласу буџетског нр јекта одбаје од опога целокупног

дуванског нрихода, онда остаје чисти доходак само на 3,800.000 динара, који држава умотребљује на покривање отплате интереса на дувански зајам и на иодмиривање других буџегских расхода. Већ из овога што је до сада поменуто, види се јасно, да се овим мононолом дувана убија п угушује и онако слаба и неразвијена иаша народна економна и нроизнодна моћ. Да би се од нар <да, који се угнба под велпким теретима државним, могло дооити нотребннх 3,800.000 дивара, узама, се од њега још и непотр<бних 2,700.000 динара, који се троше на по све непотребни п гзлишнн управни апарат монопола. ду ванског. осим тога њиме се огранпчава п готово посве спречава пронзводња дувана. Лроизвођач мора да савлађује многе сметње законске, док пр >изведе извесну количнну дувана, н по томе мора чесго пута да га даје у бесцење или да гледа, како му се његов пр>нзвод, у који јеуложио толики труд и муку спаљује и ноништава. Да бн се сзако огранпчење скинуло са нроизводње дувана, да би ггродаја дувана у земљи и извоз ван земље потнуно слободан бпо, и да нроизвођач не би био ностављен у тај немпо и жалостан пол»жај да гледа како му се његова мучно произведена пмовпва одузимље, спаљује и ПОништава без икакве накнаде и милосрђа, нотпасани народни посланицц уверени су, да интереси државе н интереси сл»бодног ироазвођења и продавања дувана захтевају, да се дуванскм монопол што нре укнне. Плапива и бригл, кОЈа би могла настати по јвилању м/нопола дувана о томе, да јш би државч могла да одговори обиезама, које је узела на се уговором кчд је тај ,мон< ноЛ дала п >д закуп, отпавају ка > ио све кеоправдане До п> требне суме чистога доходка, која с» садашњим моаополом дувана у изглед ставља, може се доћи п без онога скупог монополског управног апарата, следећим начином: 1) У нашој држави има на 250.000 људи који пуше дуван Кад би се одредило да свака овај пушач платп држави годишњу по 8 дпнара на име тога што ће моћи да пуши пемонополисани дуван, државна каса добила би отуда 2,000.000 дан. ирихода. 2) У Србији има осим оннх у првој тачци још чиновника, трговаца, свештеника, лекара, апотекара, инжињера и адвоката на 30.000 који пуше бољи дуван. Кад сваки овнј плати годишње по 20 динара да пе би пушио садањи скуплш монополисани дуван, онда ба држава имала од њих 600.000 динара. 3) У Србаји пма најмање 1000 продаваца дувана, који 6л желили слободно радити дуванџнску радњу И за ове нродавце, могло би се одредити да плаћају једно на друго по 300 дин. годишње, те би отуда држава имала 300-000 дин. 4. У нашу земљу увози се сада годишње до 90-000 кила турског дувана, на која у»рава монопола дувана не плаћа сада никакав регал Кад се мононол дувана у Сроији укине н кад се уведе слободна радња, сађење и нроизвођење дувана, ! онда би од тога турског дувана, који се у земљу уноси држава имала приход од регала 900.01*0 дпн. По овоме држава наша ииала би од оних који дуван пуше, од продавца дувана и од наплате регала на турски дуван, укупно 3,800-000 динара прихода, а то јеупрвво онолико колико је с дашњим буџетским пројектом стављено у изглед чистога ирихода од монопола дувана: А поред тога би1»с још прихода према члану 5. На овај начин укидање монопола

дувана бил» бп добит ак за земљу и народ у томе, нјто би отиао она-ј неиотребни расход од 2,700.000 динара, који се узима од народа на издржавање управе монопола, -— што би могао сваки да сади и да првизводи дуван колико хоће, без ичијег надзора и без пкаквих такса, — и што би могао сваки да продаје свој дуван и ван земље. С' друге онет стране и они који иуше дуван плаћали би мање, ма да би били оптерећеии таксом дуванском, него тто сада нлаћају пушећи монополисани дуван ио скупу цену. Из ових разлога потписани народни посланици уверени да треба укинути моноиол д\вана у Србији и повратити слободну радњу и производњу дувана, имају част цредложити ннродној скупштини овај Пројакт закона Чл. 1. Моноиол дуваиа укида се у Краљевини Србији. Чл. 2. Сваки срнски грађанин може слободно садити и производити дуван без иријаве властима. Сађење и нроизвођење дувана не подлежи плаћању таксе. Чл. 3. Прерађивање и продавање дувана у већим и мањим количинама дозвољено је свакоме српском грађанину, који плати државној каси годишње 200, 100, или 600 динара према иромету и оцени месног по. реског одбора. Чл. 4. Ко пуши д у в а н дужан је да плаћа држави годишње 8 динара и то за свако иола године но четири динара. Од ове таксе не ослобођавају се ни малолетници за које плаћају родитељи или старатељи. Чл. 5. Чиновници, званичници и пензионари, трговци, свештеници, адвокати. инжињери, лекарии апотекари, који пуше дуван плаћају државној каси по 20 динара годишње. И чиновници са платом преко 1000 талира као и трговци, и сви остали ако плаћају порезе иреко 300 динара платиће 30 динара. Чл. б. Општински судови дужни су да воде надзор и тачаи сиисак од свију лица у своме меоту, која подлеже плаћ&њу таксе по овоме закону. Ове спискове иодносе судови пореским одборипа сваке године кад се порез разрезује. Чл. 7. Како они који пуше дуван, тако и они који желе да нрепродају дуван (дуванџије) дужни су да се пријаве оиштинском суду, и да таксу плате. Ко т > не учини казниће се затвором од 3—10 дана или ће се од њега наилатити 4 иута онолика такса, колико би имао да плати кад би се сам пријавио. Чл. 8. Ову дуванску таксу прикунљају ошнтински судови, као и остали непосредни порез. Предлагачи : Н а р о д г. и пооланици Сима Несторовић, Јов. Авакумовић Стојан Рибарац, Велизар Кундовић, Ђорђе А. Генчић, Димитрије Машић, Пера Пиколић, Милојко Лешјанин, Аврам Белић, Милоје Влајић, Панта Срећковић. 0-{|>

ЈСТАТИСТИКА И ЊЕВА СУДБИНА У НАО Ф (наставак) У старо-древно доба, на много вевова пре Христа, Јавља се статистака код прастар>их народа старога Рима п Вазаигије, ако не баш као научна, а оно бар као практична потреба за сазнање државнога стања н органпзма. За то се она а налазв онако разбацанч. по разним сниспма п расправама, везпвана час са псторијом, географијом и политиком, а час опет са математпком и другим наукама природнам. Па чак и к >д „ограђенах" Канеза налазе се трагова ове моћне науке статпсгпчке , којп се провлаче и блеште у најстарпјој књизп њиховој „Шуканг" коју је КонФуције на! 3000 година пре Христа скупио, и у којој се јасно огледају белешке о тог.ографнји, о стању земље: њпва, иоља, о индусгрија, о кретању I раз»ијању Кине. х ) Много доцније, кад је свест о држави, као таковој, била много нравилнија и шира; ви/,им» и правилннје гледање на статистику и важност њену Тако у староме Риму, за време Ренублпке, толнк > је цењена влкаост статисгике, да је но нарочитом наређењу: сваки Ра1ег-ГашШаз морао статистичкоме биро-у п<1казатп: пме, род, доба старости итд. сваког укућаиина свотега, теје тако већ у ирваме веку Републике бпло људство тачно нописано, и но броју своле се окретало око 3 04 до 150.000, док ппје најзад у Д( ба Дара Клаудија, достигло циф . од 49 000 000 Римљани имађаху своје нарочпте биро-е статистичке као што је бпо онај у храму „С/ободе" (ГлђегЈаз) или овај у храму Нушрћ1е. Једноврамено, наилазпмо и у Византији статис тичке белешке о чиновништву п другнм властима администра тивним: „ Но1Шае ошпшга (Цо-пИа1ит аШшшбћ-аиопишсрш", доксе твк у почетк/ средњега века не развише у бележењу црквенпх и манасгирских по^атака односно: умирања, рођења итд. Но и ови радовн беху далеко од Статпстпке, Изгледа, да је код Арапа у ово доба нзбио чиствји и правилнији иоглед на статнстику и нужносг њену: Генерали, везири и остала внши чановница њиховп прабвраху и сређпваху разнолике иодагке о топограФији, геограФији, а нарочито су се одликовала у бележењу кретања људства у војеноме смислу. Па и у германској Јеврони ,за време влале Карла Великога, статистнчк ! нодаци ограаачали су се набелешич о војсци, Фппансији, и царскнм а < 6рима, док се најзад, крајем средњега веаа, салом самих идеја о држ (ви, не пробуда жудња и неопходна иотреба за какво тачније и обилпије онажање и сазнање својпх и туђих држава. Тежњз за окаково нравилније сазаањз организма држ^ва, уводе нас у нови век ] с т а т. разматраља и нрво избијаЈу у животу Млетачке Републике, где сс у њенам „Кећшош" налазе паучније обрађени поаис људства, кретање војсае, трговпне и Финанцаје, (настаоиће се) 1) Соћиктз, оиугаде гееиеИП т»аг Сопоиста. 1га<ЗлЈћ раг Оапћа Рапз 1770. ЂГ зр с

Дукаг . . . : 5.80 Наиолеон 9.45 Сј.ц. лутр 3% лозови 37.75