Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Напад Арнаута. Како смоизвештени, једна чета Арнаута чини грдну пустош у Пећи и око ње. Зулуми су толико додијали тамошњем свету, да се гомилама исељакају, а, међу тим, турске власти не иредузимају никакве озбиљне мере против тих нанада. Тако, 1. ов. м. напало је неколико Арнаута, у сред бела дана у вароши Ристу Брљана и Тому Ракмћа и на месту их премлатили, а еки Ахмед Сеид дочекао је оиет Ристу Анчетовића и на мртво га место Иснребијао, те су га једва његове комшије отеле и спасле му живот. У селу Љубомди, у околини Пећп, оиет неки Адем Арниутин напао је на Саву Миладиновића н отерао му сву стоку. Но, међу тим, значајно је гато сви ови немири и зулуми бивају баш од тада, од како је Алилпаша Махмуд Беговић премештен, а његов садањи заступник врло је равнодушан нрема свему овом. Заиста.чудновато! * „Београдска бгенција." Ми смо имали прилике да у своје време говоримо о овој агенцији и да покажемо како ова врши свој посао. Сад нак имамо да нашим читатељима обратимо пажњу на ову околност Влада је бечкоме „Корееподенц биро-у" односно њеном заступнику г. Бекману, дала концесију за телеграФске изложбе с тим да агенција даје влади извештаје и да те телеграФСке извештаје, политичке и трговачке може продавати овд. уредништвима и прпватним љ^дима. Сем тога влада је узела на себп обвезу да се за ту агенцију сваког дана заузме телеграФска жица од Беча до Београда за 15 минута. За све то влада плаћа концесионару 600 динараКако тај свој згдатак врши поменута агенција, рекли смо у пронтлим бројевима. Она даје извештаје и сувише доцкан. Узмите све овд. дистове и сравните датуме па ћете се Одмах уверити о истинитости нашег тврђења. Али и иоред тога има једна друга ствар код те агенције која је за осуду. Она по уговору и прима овде и даје одавде депеше, али то чини само у толико колико се за 15 минути дневно може учинити. Сваки сувашак речи у депешама за шта је потребно преко 15 минута дневно, она иј прима и даје из Земуна а тиме очевидно и намер-но штети интересе државне касе. Ми изнесмо ово само ради тога, да би се видело колику нам услугу и корист чиии београдска агенцијаостављајући надлежнима да цене в квалиФикују овакво поступање њено.

Како се вратио. У неким полуслуж беним органима данашње владе опажа се од неког времена неко не расположење нрема Њ. Високопрео свештенству господину митрополиту Михаилу, — знак, дакле да данашња влада није нешто задоволгаа с г митрополитом. Ово нерасположење у приватном разговору иде и даље да, који стоје близу владиним круговима, нричају ово : Влада је вратила митронолита Михајла за то што је морала. Кад је наумила да узме железницу у своје руке, влада је замолила Руског посланика за интервенцију код Француског посланика. Руски посланик обећао је своју интервенцију али уз услов, да се на митрополитску катедру врати митрополит Михајло. Влада је на то иристала, руски посланик потпомагао је њенуЦствар код Француског посланика, митрополит Михајло вратиО се на митрополитску столицу а влада одузела железницу.

Али г. митрополит Михајло вративши се на своју митрополитску катедру, у своме раду није задовољио очекивања извесних свештеника, који припадају радикалној странци, јер он, веле, махом протежира свештенике из либсралне странке. Утицајем свештеника радикала, веле, може доћи и до пензионовања г. митрополита Михаила. Тако бар говоре у круговима блиским влади на којих је у том сми слу иослат и један донис једном париском листу. * Отпутовао. Јучерашљим оријент експресом "отпутовао је бив. краљ Милан за Беч, одакле ће у Париз * Лутриске обвезницч. Иа четрдесет другом вучењу лутријских обвезница које је извршено 2 о. м. добиле су^ 100.000 дин. сер. 2095 број 40; дин. 10.000 сер. 4717 бр. 47; дин. 4000 сер. 4717 бр. 10; дин. 1000 сер. 3275 бр. 25 и сер. 417 бр. 49; по 500 дин. сер. 3275 бр. 28, сер. 4717 бр. 45, сер. 4717 бр. 49, сер. 417 бр. 28 и сер. 2095 бр. 37. * Г. Брезниц. Већ у два маха имала смо пралике да говоримо о уреднику полуслужбене „Балкчнске Коресподенцчје", г. Брезницу. Норед онога, што смо до сад о њему изнели, износпмо као карактеристику личности, којој је поперено уређивање полуслужбеног „ннФормационог" листа и ово: Вела се, да ,)е г. Брезниц за време свога бављеаа у Бечу бпо у политачкој служба двеју држава, са свим супротних до иолптичким циљевпма својим, и бпо је у исти мах и у политачкој служби Аустрије и у политичкој служби Русије. Како се ова двогуба политичка служба може и треба сматрати, остављамо оцеии наших читатеља, иа,према томе нека оцене и то, да ли може, да ли треба, да ли се сме поверити једном таком човеку уређивање једнога полуслужбеног, жа још „инФормациоиог" листа. * Из суднице. Јуче је у суду вароши Беиграда био претрес Наколи Лозаннћу, Антону ЛауФерпу и Новици Лучићу. Сва трзјица су осуђени на по шест месеци затвора и по једпу г »дину полициског надзора. Јуче је бпо претрес и г. Пери Перивовић), бпв. писару управе вар. Београда, којн је оптужен због више утаја. Суд га је осудио на [пет година ааточења. * Посета. Бив, краљ Милан посетио је јуче по подне удову пок. Станојла Петроввћа, а за там г. Јов. Ристића, намесника. Народна Скупштина XXII редовни састанак. Петан 3 новембра Председавао г. Пашић. Састанак отворен у 9 Ј Д часова пре подче. На дневном реду претрес закона о онштинама. Били су министри: Белимировић, Вујић, Таушановаћ н Ст. Р. Поповић Секретар Ружић чита XIX ирптокол, Р Петровић XX н Јокеимовић XXI састанка скупштинског, за тим честатке, молбе и жалбе. Известилац Ђ. Новаковић чита чл. 3. и 4. зако^а, која су примљени за тим чл. 5. к д кога Вмт. Младеновић и Колкић чнне примедбе, чли ах скупштнна не усвоја. Чл. 6 и 7. примљенн су по нроЈекту. Тадић и Манојлови!! чине .нримедбу на чл. 8 у виду допуне због квалиФиковања кривица као мерила због којих не може се бити чесник општински Упућен одбору ради редиговања по преддогу Тадићевом. Код чл. 9 тач 7. о решењу збора за |пијчце, говорио је ПашиЛ, али је скупштина усвојнла по пројекту. — Срећковић, говори због досеља • вањч страна,ца у оаштину и рад је да о томе онштина самостална буду, прималога или не; по скупштина усвоји пројект. Чл. 10, 11 и 12 примљени су без примедаба. — II. Вуковићчита свој предлог, као додатак чл. 13. и скупштина гаприми с тим да се упути одбору на редигоаање. — Сг. Станковић и Кундовић а за тим и Тајсић говоре о последњој инетанцпји где би се имало решити о буџету и прпрезу и тако су и тач. 4 и 5. враћали у одбору на допуну прецизиију. Код чл. 14. Паја ВуковиИ говори у прнлог прочитаног пројекта а, противу одб;»рског предлога; али како не беше довољан број посланика, да га помогну, остало је по одборском нредлогу. Чл. 15, 16, 17 п 18 примљени су по предлогу. Чл. 19. враћеч је ио предлогу Ристе Поповића одбору ,да се учини допуна у погледу бирачког одбора Чл. 20, 21,22 в 23 враћен је одбору на допуну. Марко ПетровиК, аоа у лепом и јасаом говору образложио је тајно гласање за општинсче часнаке. Р. ПоаовиК и Тома БојичиЛ говорили су противу тајна јгласања, али ће се ипак у одбору ствар свестрано оценити, и ппсле видети, чији су назори усвојени, И тако закон је претресен до чл. 25, а сутра ће се продужити даљи претрес. П Р Ш ПОСЛАНО 8Д ОТЕАРИ ООД ОВОМ РУВРИКОМ УРЕДННШТВО НЕ ОДГОПАРА. Госаодине у-редниче, Уверен, да су стуици вашега цењенога диста отворени свако.ј доброј ствари и истини, слободан сам замолити вас да овим неколиким рецама дате места, у вашем листу. У 308 бр. вашега ласта управа београдског кројачког еснаФа наштампала је под „припосланим" чланак „Еснавска уредба п њено право". Ја се. господине уредниче, нећу упуштатн у оцену излагања управе еснаФа кројачког, већ ћу се дотаћи оногместа у „нрипосланом" где се говори о нама, како је еснаФ подизао против нас тужбу јер ми имамо „повластицу од стране државе на израду штоФова, а накако и на израду одела". Пре свега дозволите ми да ја никад, па ни сад нисам израђивао одело. Све што сам у том погледу радио то је, што сам моје штоФове даваб кројачима да израђују одело, те да се тако и они помогну а и ја створим већу проходњу мојим штоФовима. Што сам морао сам да набавим кројача, узрок је у томе, што сам ја овдашњим кројачким мајсторима уступао стовариште мојих штофова, од кога да израђују одело, али они на то нису присталп јер су ушлп у обавезу са странам Фирмама да троше њихове штоФове. Да би моји штофови што боље пролазили, а кад су овдашљи мајстори одбили моју понуду, ја сам бао принуђен А г л узмем једнога кројача, да м.у поверим моје штоФове од којих он да израђује, одело. У томе се нисам огрешио ни о еснаФСку уредбу ни о обавезу коју нмам за учоњено

ми постопримство у Србији. Ја сам увек био вољан, и у моме раду тиме се и руководнм, да за све послове, које Ја израђујем, узимам овдашње Србе, чему је доказ и моја Фабрпка у којој раде готово све самп Срби, сем оно неколико странаца који раде послове, за које овде вема вештах људи а које сам предузео да спремим и за те послове. Исто еам тако бно вољан да и стовариште овдашњих штоФОва предам нашам кројачима, ади кад они пису хтела да пристану на моју понуду, ја немам силе да израду оделн од штоФОва, израђенпх у нашој Фабрици, предам нашим мајсторима и уиме распрострем српску производњу ја сам прежузео кораке, да од садашњих мајстора створим једну кројачку -за другу, којој би за израду одела дао моје штоФове. Тиме би чланови задруге постали самостални, своји мајтори, а у исти мах се ширила куповина српских штофова, а тиме ба се уједно мало по мало сузбијала и страна конкуренцаја. Верујте нам, госиодине урединче, да ми ни мало воље немамо да се плетемо и начамо у послове, к -ј и нису наши, нити за то имамо ми потребе. А што гледамо п старамо се да аашпроизвод распрострем > што впше у Србији, то држимо, увидећете и сами, да нити је наш грех ни пакост, већ на протпв једка корист што би грдан новац, који се из земље извози за штоФове, остао у земљи; а и сами мајстори имааи бп рачуна више да нрвставу на ово, пошто ба имали штофовв под повољнијкм условима., а тамо би сј брао подигли да на морају завасити од страиих кућа. У исгом чланку стављена је и циФра наше доблти за годину и 9 месеца што смо ми од државне лнФерацпје ималп. На ово имамо одговорита то : да ако ово није рачунска погрешка, онда је иста цифра у злој наме и стављена јер за ово време које се у прнпосланом помање, цела вредност лиФероване чохе не износи ончлико колико је у истом речено де је наша добит. Овоме држимо да не треба никаквог коментара. Уверени да и самн делите наше мипхљење и да ћете ово неколико редака примити у ваш цењени лист, ма смо слободни да вам у напред благодаримо и да вас уверимо о нажем поштовању. Параћин 30. Октобра 1889 БраЋа Минх Фабриканти штофове

430 ДШТА Траже се под унтерес са 10% Гарантује са интабулацијом после унраве Фонцова на иматве у једној окруждој вароши. Блажа извешћа у редакцији. 828 Ј—3 ПРАВНИ ОДВОР сало нско-сг оељачке дружине јавља овим свима поштов. члановима новог удружењг да ће се овогодишња друштвени Главни Окуп држати на дан 10 Новембра ове год. у 8 часова у вече и тв у просторијама крал,еве пиваре. Дневни Ред; I. Ишештај о раду одбора за 1888/9 год II. Подагање рачуна за 1888/9 год. III. Предлози појединих чланова; и IV. Барање нове уираве. Одбор 827 1—2