Мале новине

БРОЈ 317.

НЕДЕЉА 5 НОВЕМБРА 1889.

ГОДИНА I

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ

ПиСМА и РУКОНИСИ ШАЉУ се ВлАСНИКУ „М адих Н овина" Топличин ввнац 6р.^17., на горњем спра-у.

ДНВВПИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

а годину . . На по године На 3 меееца

ВО динара 15 динара " зинара

1Е РЕТ1Т ЈОШП

Оретплата из унутр. полаже се сато код пошта За Београд нема претплатв — Лист се продаје на број

ретплата се прима код свију псшта у СрбкЈи ЦЕНЕ 0ГЛАСША Па првој етрани од петит. реда 20. пр. дик. а на четвртој од ветит реда 10 пр. дин, ПРИИОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит рзда. КХОТЕ 2Е1ТОТ6

1Ш

ЈТ Ш

Оглас '1 ј<вт>-но. по лотреби и са сликама.

За свано оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

вкћи огласи по ног >д$и

Ж«ЖЖ *КЖЖО*СЖКККККККККККККККЖКК х< о . _ _ ж У _ н п к к к О е о

|јоова канарика ^ у кући г. Милије Карастојановића у киез Михајловој ^ улици број 21. 0 Може сз довро и јеФтиније но игде ну 0 пити Мушно и дечије одеа јер је избор О тако огроман да сваки по евојој вољи може М изабрати по нвалнтету и цени.

ионизни

721,8 -10

Јаков Канарин

О о © о о 8

боохохдеоооооооооооооооооосо

ДЈВАРА ТАЗЕ кладов ска добила је трго вина Враће Е. Дај мака на теразијама. 785 2—3

Претплатницима „Домовине и Усљед затварања „ШтампаријеНапредпе Странке" „Домовиа" мора престати за неколико дана док не уреди за се штампарију како би избегла у будуће нрекоре. Молимо наше претнлатнике да нас ради тог кратког обуетављања листа извине, а ми ће мо се постарати да им то накнадимо. Уредништво „Домовине" СВЕТОГ МРАТУ 11 Нове^Г бра ове године не могу славити због болести у кући. 826 1—3 Ст. ДобривојевиЋ АДВОКАТ

О)Б0Г ЖАЛОСТИ не можемо '^ове године иримати посете о нашој слави Св. Аранђела. Породица 825 !— 3 Ђорђа С. Симића

1 I

Илија Ђ. ЂаковиЂ, адвокат За округ чачанскЕГ, ради са канцеларијом и станом у кући масе поч. Миливоја Радовановића у Чачку. 820 1-3

I I

ПЕНЗИОНАРИ — АДВЗКАТИ (ИАСТАВАК) 2. Шгети ли а аозив и углед иравозчстуиништву што и иензионари уаражњавпју адвонатуру. Установа нравозаступништва налази се у свих модерних нанарода. Да је она и потребна и корисна у данашњој нравној држави то не може спорити ник(>, когод зна ово : да је право један од битних састојака друштвенога живота; да је оно неопходни поредак у свакој људској заједници (иМ зосге^аз Пл ша); да се оно усавршава и развија с целокупним друштвеним животом; да се, на извесном културном ступњу свакога народа, а на основу великога и значајнога закона о деоби рада, јавља правништво као засебан друштвени ред, који се конституише као контигенат природних застунника свога народа у развитку и примени нрава, онако, као што и филолози гаје и даље развијају језик свога народа; да право, коме је врело целокупна правна свест народна, и које увек у основним цртама својии живи и треба да живи једнако у тој општој правној свести, — добија свој тачнији развитак у раду тога засебнога реда, правништва; да је правн. позвано да учествује и у грађењу и у нримени зак. и да оно треба вазда да има на уму, да оно, у свомераду, тре-

ба увек да изрази опште уверење свога народа, не губећи ника«о при томе из вида, да је и нраво једпа црта националног карактера; и најзад, да је ира возаступништво само један део правништва. Позив нравозаступништва је доиста племенит и користан. Позив правозаступника је да сво јом стручном спремом помогне својим суграђанима у одбрани њихових најдрагоценијих права, живота, части, слободе и имови не. Они су сљедбеници старих Димостена, Цицерона и осталих атинс их и римских бораца за народна јавна и приватна права, чији пам је понос и славу за такве заслуГе очувала историја. И данас, свуда се лаћају тога положаја и позива људи од талента, куражи и знања, л>уди од нлеменитих осећања да нотпо м Ш.Г.-Ј своје суграђане у законитој одбрани њихових јавних и приватних нрава и легитимних интереса од неправде и нрогив законих насртаја, ма с које стра нс они долазили. Велики значај и уважење ове проФесије најбоље нам доказују адвокати у Француској, где доспевају до највећег новерења и уважења својих суграђана. вршећи иосла ничке и министарске дужностиУ којој су год данашњој образованој држави развијеније све политичке слободе и општинске самоуправе, највећи управо лавовски део припада адвокатима А како с овим у нас стоји ? Треба ли да кажемо: да су у нашем народу правници. а адвокати посебице, јако изгубили од онога угледа, какав они уживају у других народа; и да су изрази: „параграФЛИје" и „адво кати" постали готово погрдни називи у нас- До чега је кривица ? До људи, који су се латили тога рада, а не до установеОномад се навршило 50 год. оснивању правнога Факултета у Србији- За то време изишло је отуда преко 700 школованих иравиика- Контигенат правничке ннгелигенције је највећи- И за то пола века ми имамо : 1-во веома мизерну правну лигературу ; најсиромапшију од свих стручних литерагура; пра-

;Н

вни еписи су у иас кЊижевни метеори. 2. иесталност у примени закона; никакву судеку јуриспруденцију, чији се благотворан утицај на правно васпитање и развиће нравнога живота најбоље огледа у раду римских нретора. Несталност у примени закона убија поштовање закоиа и правосуђа у народу, нотреса уза1 - ампо по (ерење, отвара поље непоштењу и неморалним шпекулацијама на ште гу туђегајправа и туђе тековиие, сљествено на штету опшгега интереса. Накратко, овака несталност у примени закона убија оно спасоно■ сно уверење народње: да правда држи земљу и градове. И, 3. Безброј закона.;* и зборника, а усљед честе измене закона, што је доказ, да се надо хват и довољно иеразмишљено израђују закони у нас. Све ово доказује у општене правилн > правно образовање нашега правништва, а посебицеправозаступништва, које је изопачило свој узввшени нозив нретварајући се у просте занаглије, којима је знање закона само среств > за лакше живљење и брзу тековину. Истина, наши су се правозаступници пре три године удружили у двојном циљу: да чувају углед свога реда и да негују правну науку. Па каки је успех од тога удружења? Нађосм > ли где год заједничку моралну осуду против оних својих колега, чија су гадна неверства у раду на јавност изношена? Нађосмо ли им где год заједнички легитимни протест против гажења политичких слобода и права њихових суграђана од стране административних власти (изузев један једини протест ножаревачких адвоката). Колико чланака сами адвоката написаше за 2 и по год. у своме органу „Браничу?" До душе ми не споримо, да међу правим адвокагима, има врло сјајних изузетака. Али ми овде у опште говоримо о моралном капиталу тога рада. И бу димо искрени: нема га оноликог > колико би требало да га буде