Мале новине

И сад, да ли ће се тај морарални каиитал правоз. реда оштетити, ако у тај ред улазе махом они нензионари, који су но толико година седели на судијским столицама и за које се мора; цретпоставити да су савесно вр-1 шили своју дужноет, кад суд ] ским нутем нису изгубили своје ноложаје: већ партијским гоњењем у пензију. Да ли је штета што међу данашње адвокате улазе или ће можда ући ови нра вници: г.г. Пироћанац, Авакумовић, Радовић, А. Јовановић. Нинчић, и др. И да л би било штете по углед тога реда. да је нешто и г- Гершић, док је био у пензији, могао без испи та ући у тај ред ? Јамачно не симо не ће биги штете већ, нанротив, огромне добити. Сва новика нротиву пензиопара адвоката нотиче из сграха од конкуренције за насушни хлеб. И тај страх обузима само довољно несиремне адвокате. Конкуренција чини те бољи и савеснији рад нретеже над лошим; он ће натерати на усавр шавање, а што неможе да онста не некаи нропадне, кад није зажи вот. Конкуреиција,ћедакле, донри нети савршенсгву и угледу ово га реда, слувствено то ће бити боље и општем интересу.

Краљ Грађанин (Богоугодни иолитички разговори,у тридесет и три радње, четрдесет и четири бесиосЛ1 .це. Посве&ено грађанима, а могу их читати и краљеви — кад се аограђане). (Наставак) Вратимо се сад на иитање о иро-

бодоумно и наиред 'О ушло у устав, јо није дпто добровољно. то је отето. То је крал. Милан пустио јер више није могао држати. Тако ствар стоји у истини Немојте ми сад наводити како краљ Милан није у ствари морао то чинити ; како је војска још чврсто стајала уз њега, како је могао још дуго мени устава и видићемо да је при ј еузбијати уставну радикалну струју, к Р а ЈУ 1888 годино ствар стајала | како је у случају каква насилна ноовако - ! крета сваки покушкј буне могао уПослс двајестогодишњега рашћеља гушити војиничк м силом.

он што није могао очупати, оно што у Србији, под новим уставом, у најје отишло, оно што је истински сло- ; краћем року тако завадити и покр-

струја за променом устава била је набујала тако, да јој се ваљало или уклонити, или поклонити. Краљ Милан хтео је да учини оно прво — он је хтео да јој се укл.ши. Јес, у наступима срџбе крал. Милану је долазила мисао да нанусти све па да оде. У том критичном тренутку нашао се један човек, јес нашао се .један наметан и родољубив Орбин, нашао

Јес. Да је на место краља Милана био други какав енергичнији и куражнији човек, који би метуо главу у торбу, иа терао борбу даље ; да краљ Милан у онште није био онако раслабљен и растргнут стотином којекаквих других својих сгвари — то би но свој ирилици и могло бити.

вити, да ле мо сви у глас викати опет њега, и управо га молити да дође да нас измир , да новрати ред и да заиоведа Онако како сам нађе за најбол>е. Престо је оставио само с тога што тврдо верује да ће у будућности настати ово што он прориче. Наравно, ја немам сад у рукама оригиналан текст тога краљ Милановог говора, али јамчим да му је ово тачна садржина. Нека иотражи г Никола новине из тога доба! Па шта? Зар овај човек, који се јавно хвали да нам јс садашњи устав дао само с тога што се тврдо узда да ће он у нашимрукама бити оно што оштар нож у рукама иејака детета — зар овај исти човек да у!>е сад у срнску скугштину позван „гласом народа, гласом сина божија",

■ М " и он Д а °УД е пДика и круаа српске Али краљ Милан, онакав какав Је , 1арламеи ^ рно " и м

оио, ни]е винге био с .!Особан за борбу, и он је иодлегао. Можда се он и пре-

Нико ! Пратс Иико ! тринут се нрекрсти и номакни се с тог места. Дакле, после свега нанред реченог ја опет иитам шта пе краљ Милан у скучгитини ?

Да ф р 1 а, како би то изгледало

се човек, чије ће име непристрасна ј варио у оцени ситуације; можда историја морати с благодарношћу за-! нити јс он био тако слаб, ни радиписати и тај је човек дао краљу Ми- ј ка ли тако јаки, као што се њему лану једну срећну, пл дородиу и чинило — али главно је да је он спасоносну мисао .. Дао му је мисао ! о Ј1 Д а оиако схватио ситуацију и да [ да се арво аоклоии иа тек иосле да\ Ј е дао устав с тога што је схватао п демократски" ие може служити као се уклони. \ да га мора дати. ј одговор на ово нитање, мислим да сам довољно доказао овим "напред. I А најосле, кад г. Американац сира радикалцима:

Јес, тај му је човек разложио да ствар још није нропала, као што је краљу Милану тада изгледало, и по казао му је јасно све користи, које ће и иресто, на баш и сам краљ

,ако

бога

Ми:.ан лично имаги отуда, ако краљ | " а .5 ,СЈ - лван ■ ,ли Ј 1,т > и да он устав учини овако као што је иосле и у-1 ш,, -' е А<г ?. од до 'Ј )С В0Ј , Г ' е .' в В1Т0 Ј е ц книо | морао, Ма ровШоп е!а,1к ш<;епаћГе (ни-

У осталом то нити је новост, ни каква тајна. Сам бив. Крал. Милан шшавл.ао је већ вишо НЈта .јавно, зиате немојте само ви жалити кра° Н НС ММСЛИ да Ј° СроиЈа " 3 Р ела ' ља Милана", онда нска донусти да с толико исто ирава рекнем и ја њему: „ако бога знаш, немој поте-

Ствар је била проста. Кад већ није могао више бранити своје шанКад се судије због оне изменејчеве, краљу Милану остаЈало је је исиод руке у чл. 152. устава

(од 15 на 10) не боје конкуренције адвоката у наименовању касац. судија а што се адвокати радикалски илаше конкурен" ције будућих иензионара — адвоката а извеспо је, да она конкуренција може нре да шкоди омштем интересу — угледу правосуђа. (Наставаће се)

ч зати демократизам само овде, кад С4М СС БИШе МОГа ) ДРЖЗ/ТИ). 1 т\/Ј Л1 ; хоћеш да оаравдаш краљ Миланову Г. Американац — кога овде узи- кандидатуру. мам ка0 иредставника и најенер -ј Ј е р 1га0 год што је смешно, кад дно од^двога: Или" да напусти^својУ ! ГКЧ1Ш Ј С ол _ и ' 1е ње свију „ иоштоаалаца р ади кали жале Милана, и ! ТвООЧа НШСАО00 Аитр.г ис.тпап" о. Фпга -

хоће да . позиције и да бежи, или да дигне I тв0 ! ЈЦа н «)слободни)ег устава", с тога „у сачувају углед тиме, што му небелу заставу, да тражи иримирје на ! НСКа ми нс замс | )И што га ноименце ћ е дат и да уђе у екушлтину, исто иосле дасеиогаћа. У првом случају I иомин>см ~ 1 • Лмериканац има ве- ј е тако емет но, кад г. Американац противнидн би заузели наиуштеие | 0ма Р 1 - ,аво МИ1Ш1 'Сње о намћењу сри- д 0 ће да мете срцекој скупштиии и шанчеве без икаквих иогодаба. У 1 СКС читала1ЈКС публике, кад има ку- у СТВ ности „демократску круну" тидругом случају шанчеви су онет мб-' ?, ажи да нам толико хвали краља ме што ће увссти у скупштину рали бита предани, али иод иеким ' т НЛ г ^" л <Г1 К ^ 0 У ст * вних слобода. ■ краља Милана. иогодбама. Користи овог другог иачина биле су очевидне и краљ Милан је узео овај други иут, Т. ј. ио његовом миш;;ењу он је „<?д два зла изабрао мање".

радикали отму устав, да узму све, и нику ово: да направе устав какав они знчју и хо(1е, краљ Милан, иритешњен, гти-

Та то иије било тако давно! Је ли могуће да је сам г. Американац то Дакле, ®разе о „демократизму о заборавио ! Та од тога доба текако „круни уставностГ итд, аисолутно суништавнс. Оненемогу да издрже никакву критику. Та то су само лепе шарсне дскорације, зГбдНс зк иозорНште, а не за

Је 1—8 мессци. Крал, Милан је бии у Сечу. Дође му искав стран дописник и крал. Милан јаси > и отвоДакле, место да иусти, на да мујрено, рекао је том инлгеском допис-

реалну политику. Г. Амсриканац и

Како је он уверен да садашњи у-цеда н.сгова дружина дади . би веостав није за Србију, но да јеон био ма рђаву свсдоџбу и о свом м онар-

стао је да се погађају, тс је на тај ј принуђен да понусти странкама. хијском убеђењу и о своме //риа-ј чупао доста и за себе. Али Али он је уверен да ћемо се ми тељству спрам бив. краља, кад не

начин

ПОДЛИОТАЖ 7КРАДЕНА 0Р11.А

ПРИПОВЕТКА

од В. И. Немировића — Данченка

(с руског)

Н а д а л а-к о м ј у г у. Дешавадо се, да тако седам до зоре, обраћајући иажшу на ту, замишљену тижину , зампшљену за то, што се чнњаше да су и баште, и двеће, и куће и море замнжЉени над иеком судбоносном тајном, замишљена је због ње и сама ова т&мна иоћ, замнтљен је и месец. која се зауставио био на средшш неба, замишљене су и саме жадосне звезде. Ни шум крила са васина ннје смегао овој т*шиви, не сметаше нн гевор вреда, којн се једва чујаше као дадек одје:-г Флауте.

Имали смо собу на горњем спрату. Бадкон : бадкон — беше ми ненријатно. А как > и не! У је висио над баштом. Кад и кад као < енке, ћу- ароматној дубини баште чуде су св срећне ^речи тећкн, вЏху там.> татарке, које као да се ј к*д и кад стидљиви п-љубад будио је свечаио скриваше. ј ^у хање ириродино. Они, ти егоисти, што су заДоњи сират биоје иразан. Мати ми је ство- | боравили цео свет с његовим мукама и баљама, рила ну. | СТВО р ИјИ С у се 5 и овде нек^кав голуоањак. Бро-

— Тебе ће излечити јужна ирирода! говорила је она. Јадна, кад би она знала, да је јужна природа одузеаа само страх од смрти! Иисам хтела огорчавати матер. „Драга мати, ти ћеш имати још много и много да плачеш нада мном", мишљах ја. На нашем северу горс је умрети. Тамо те положе у гнило блато; још није пала пи нрва прегр и мокре земље на поклопац вашег сан^ука, а већ је вода .ушла упутра, кроз пукотине јелових дасака. И каква в.Јда, ненисга, смрдљива! Ја би баш ,овде и хтела да умреи, овде где нема људи, гдс нема срећних и всселпх. Но друкше] судба је решила Две недеље после нашег Доласка неко је зауззо доњн спрат наше куће. Разуме се онп ме нису интересов :ли! То беше срећни пар. Венчадц се и дошди да проведу.нрви месец овде у Криму. Страдања моја, која као да беху замрла, опет се јавише у души мојој. Као да су се старе, заспазе змије пробудиле, подпгне своје оштре и отровве жаоке. Сад већ нисам издазид>. на

дећи ио тамним алејама они ме нису видеди Торокали су мал ие до зоре. И сва ова природа одједнои је изгубила сав свој значај. Од некуд чинило ми се у т&квим тренутцима да је она само оквир за срећу, а не и сама срећа. Ето овај млади пар, што је заборавао на цео свет, н. сл^ђује сенриродом. Она је за њих. Она јч мртва без њих. Она је мртва и за те, који су усамљени, која су разбијени, и морају да крију своју муку. Оиет сам стала проводпти цеде Лана сама, у својој С ј6и . Само сам ноћу иалазнла на балкон. — Ви знате Олга Васиљевпа, рече ми једном моја нозааница. — Сирота Иорова, ове је ноћи умрда. (Наставиће се)