Мале новине

би имали озбиљнијихразлога за његову кандидатуру. Не, ја сувише високо ценим па мет мога нријатеља Американца, да бих могао веровати да су само те ситнице о демократском изгледу могле бити разлог за и.ега да истиче краљ Миланову кандидатуру. Не, не, кад се од краља Милана тражи да остави своје удобности у Паризу, да дође у Београд, да сиђе у гомилу дорћолаца и налилулаца, да им даје рачун о свом политичком уверењу, да им тумачи свој посланички програм да се изложи свима неириликама уставне изборне борбе, на чак и сигурна неуспеха — кад све то тр^же од краља Милана његови аријатељи — онда ту морајубити јачи, већи, озбил,нији разлози, но што је просго задовољство да и једног краља виде на посданичкој клупи, задовољство, достојно каква одушевљена ђачића, али никако зрела, нромвшљена и озбиљна пОлитичка човека. Јес, ту су морали бити већи и озбиљпији разлози и ја молим г. А мериканца да их отворено, јавно искаже. Ја те разлоге слушам, они су тугаљиви, можда их је и незгодно јавно истицати, али прво, за свашта се може наћи згодан облик, па се тако изнесе и гато је теже нзносити а друго баш с тога што су ти разлози тђгаљиве ирироде, о љима вреди говорити , њих треба претрес&ти јанно. Ја нећу да погађам који су разлози; ја ћу сачекати да их мој пријатељ Американац с.чм поброји. Али чекајуки н 3 егове разлоге, ја хоћу да шнесем моје зебње. Мен се чини да се краљ Милан као по мало почиње кајати што је дао оставку ! Мени се чини, да он сад као да почиње увиђати да није * морао давати оставку п да је могао или са старим или бал и с новим уставом владати комотно и даље. Мени се чини да њему почиње бивати дуго време чекајуки да се испуне његова оророчанства о нашем међусобном клању, Чуо сам да је краљ Милан једном приликом говорио како се л.уто превариоуоцени војске; сад, вели, увиђа да му је војска одана, а пре је зеб<о од ње и мислио да је и она сва разривена агитацијама. Сам г. Американац вели да се краљ Милан негде изјаснио, како ће се до године кандидовати за посланика. Кад све ово узмем у једно, онда ова садашња кандидација краљ Миланова добија нарочити интерес. Онда нарочити интерес добијајуи разлози људа који су краљ Милана кандидовали., Настаје питање, нема ли какве везе и сличиости у мислима краља Милана и у мислима и разлозима грађана који су га кандидовали или хтели кандидовати. Ето где лежи сва тежина целе ове ствари. Ради бисмо знати, да ли се збиља код бив. краља јављају мислн и про хтеви слични ономе што напред рекосмо. И ако тога има, онда би вредно било знати да ли у Србији има грађана који би се слагали с прохтевима бив. краља и хтели му' помагати у њином остварењу Ствари су интересне — и вредно их је напред знати. Ето с тога смо и узели да ироговоримо опширнијо о овој ствари. Чекајући г. ЈАмериканчев одговор о разлозима, ја ћу у идућим члан- цима претресати друге неке сгране овог интересног питања о покушајима једног краља да се пограђани. (Наставиће се) «*вг- -о о-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТМ Из суда. Јуче је био претрес у суду вар. Београд а ЈозеФу Екхарду, клавир мајстору, ептуженом због крађе. Суд је осудио ЈозеФа на један всзсец за тз ора. * Стављени под суд Урош Га; риловић; молер и обављач проститутске р^дње Плулина и Марија Вељковаћ овд. стављенв су јуче од суда Јвар. Београд под суд, но да се и« слободе браие, V)г п)дв)ђ)Ба девојке Жчване А лезсић. Одбор за париску изложбу јавља свима излагачнма, који су евоје пр 'изводње послали на светску изложбу, да је изложба затворена 25-ог прошлог месеца и да се сада изложени првдмети из српског одељка пакују и за повратак у Србпју сиремају. Сваком излагачу вратићв се бесп.^атно н егов изложбени предмет чим у Београд приспе, а за оне предмете који су продати, Цпослаће се повчана сума, која је примљеиа, чим догични званичник поднесе рачун 0 томе, — све сходно позиву одб >ра за иариску изложбу од 15-ог Фебруара )888-е год. Бр. -27. * Зајам У једном од прошдих бројева јавалп смо, да ће влада закључигп с ЈХендербанком зајам од 25 1 мидиона. Из пресбаро-а демантују тј вест н веле, да влада не стоји с Дендербанком ни у каквим преговорима о зајму. Оаа води преговоре о зајму са друштвом железначке експлотације. Сума зајма још иије утврђеиа највише ако се закључи зајам од 20 малиоиа. * Деманти Неке страие но"ине донеле су всс/г, да је кнез Петар Карађорђевнћ послао некакву молбу скупшгини. Ова је вест вз мпнпстарског прес бироа демантована као посве неастинита. Народна Скупштнна XXIII редовни састакак. Субота 4 новембра Предеедавао г. Пашић. Састанак отвореи у 9*/ 4 часова нре иодче. На дневном реду претрес закона о општинама. Били су минпгтри : г. г. Грујић, Велимаровпћ, Милосављевић, Ст. Поповић, Таушановић и Ђурић. Секр тар Јоксамовић чнта ХХП протокол састанка, а Р. Петровић, молбе, жалбе и одсуство Урошу Вукићеввћу, Известилац Ђ. Новаковић чита чд. 26. закона онштинског. — Рака МиленковиК рече, да је ово редакција добра д даније овако предложена, он би тражио да се тако доиесе, „јербо и. пр " нужно је да одељца — квартови — имају киетове из скоје С|)едиие. — Ћиркови^ оеоградски, такође је за ову редакцију. — М. Попсвп]! чанп примедбу ва овај члан. — СреАковиЛ рече, како му је мпло што се многи грвориици придружују његовом пројекту. Примљен по предлогу одбора. Код чл 27 Лука Петровић нзјављује, да је противан служењу часиика општпнских две године, «н је за то, да служе само једну годину. — ЋирковиА београдски 4 такође г,!вори за једнугод. службе општинске. — Бојичић, наводи, како је редакцијн овог члана умесна, јер кмет таман научи да ради, па опет наппво да се бпра други.

Ранко Тајсић и Коистантиновићј такође су за иредлог. Јован Милијћ жели да рок службе онштанске буде што краћи. Примљен по предлогу. Ва тим су примљени чл. 28и29 а код чл. 30 настаде дебата. — Бојичић наводп, да је природније да председника заступа одборник, а не члан општ. суда. — Јоксимквић говори противу предлога Поп Ђурућ, каже, како је ириродније, да упражњено место председника суда засгуна чл. општ. него одбориик. — Вит. МладеновиК — говори за предлог. — Сг. СтанковиК , Геачић, поп Ник лић говоре противу преддога. — ТајсиК усваја предлог као уместан. И тако ова! је члан враћен у одбор на редиговање. Чл. 31 и 32 примљени без дебате. — Чл. 33, к<»ји говорп о казнама, лица изабраних, иа се неариме пзбора, живо је дебатован. — Васи МанојловиЛ противан је изрпцчњу казна од полац. власти, јер ће се тиме угушити самоуправа. — ВиКа РадоваиовиИ, прама пројект као уместан. — Ст. ЛетровиИ, противан је предлогу јер пма случајева, да се пзабрано лице не може нримити избора, иначе ба му проиала кућа, па је лп право да се зато казад. — М. ПоаовиЛ говори за преддог. — Ст. СтатовиК противан је казнама овако великим, пристао би ако се смање, нарочито за села. Нреседиик стави на гласање и скуиштина прими овај члан по иредлогу, а за тим закључи седнацу. С 7 А I И С Т И К А И ЊЕВА СУДВИНА У НАС (НАСТАВАК) А још мало доцније, кад је наступило цситралисање и консолидовање разаих облика државно-уиравних, кад се више опажала и ценнла вредност: човека и новцч , јавља се, као нужна последица, потпунија и мног^ уређенија статистика војена н Финчнциска. А кад се још више схвагила и учврстила важност човека и новца, а нарочито, кад се политака државна без ов^га двога није могла иравилно кс-етата нп развијати, избпше неодољиве тежње за сазнање и испнсивање: броЈне величине народне и плодности земљишта, те се так) мораде, по научној основи, попис људства предузети, и воједчни разноликн, у иолитичком и Финанциском смислу нарочито важ-ш ипресудни односа , проматрата п с нспитивати. Ове нас тежње уводе у најновије доба псторпскога развоја статисгич-

кога, у које смо, тако брзо и крагко, преко толиких векова и нар,»да, ускочила, и то не за то, што нам простор овога листа и ступци њ'егови не допуштају обилнију разра.ду, већ за то, што је тенденција ове расправе: да иотре немиле прекорв и незаслужеие љаге, к >је статистпца нанеше и наносе шупљоглави кратичари; да покрене на рад летаргачно успаванг и дремљиве докторе камералнпх наука ? а да ову, толико корпсну грану народнога жавота, пракаже и омили читалачкоме свету срп Улазећи у храм најновијих научних пспитивања н опажања, пзвршених на пољу статистичкоме, ми се ј<>ш у напред клањамо Ахенвалу, кога с правом крстише оцем статиствчком, — Шлезеру, Кетелеу, Ниману, Хсфману, Конригу и осталим великанима умним овога рода, и молимо пх да нам не гамере, ако коју пдеју њихову нагрдвмо, ако коју одредбу статистлчку осакатимо и онаказамо, Ма за то нисмо крива. Крпви су: данашњи оашти пемар и дан&шњи скучена погледи на ову грану друштоених иојава. Са научним радом овах посленака п трудбечпка на пољу науке п статистака је, у најновије диба, узела другн, рационалнији правац у прибирању, сређавању и разрађивању градива свога. По њнма: задатак је данашње мбдерне статистике да научно и свестрано иснитује и исписује целокупно стање друштвено-државно, и то у свима онама разноликим облицима, у којнма се опо, у садашњости, јавља; да иснисује узроке, доводећи их у везу са последпцама њиховим тако да се из сређивања и уи »ређивања њенах знакова — циФара — очатује однос — накш, који влада у друштву, држави. Сва се ова опажања морају одаоспти, што се времена тцче, на садашњост. „Хоћеко да упознајемо скет садашњом а ие нрошлом државом", х ) грми гласовити Ахенвал, иа одмах надовезује: држава то јсве оно, „што се у каком грбђанском друштву и у његовој ностојбини нађе, затече". 2 ) (наставиће се)

1) "Шг уоИеп Зеа ае^епуагНцеи, П1сћ1; (1еп ећешаИ&еп 8иа1 кепепп 1егпеп.

2) 8Јаа1 181: аИеа Лав, уаа јп е^пег ћигдегНсћеа СгевеИвсћаН ип(1 ја <1егеп 1|ап<1е тгкИсћ ап§е1гоГеп 1в1.

V #«ОМЕ ЗАТРЕБА САЈЈГ дјк. ВР]ГА у брачном спору или у ма којој штреби код духорних судова и власти може се обратити потписаном у редакцији ХришаКиског Вескика " спрам касацијоног суда у кући г. Спасоја Стевановића, Птрговца Алвкса мли* нреседник конзиеторије 822 2—3 у пензијн

X Т ш & ж и

т !

Фирнајз, лак четке и сав молерски и Фар'иррски нрибор најбољи је и најјефтинијп код

ш ш * #

> > џ & ► г> ммжжкжжж кххжж жжжжжжж

4 < I 4

и X * к ж ж

ДИМИТРИЈА М. ЂОРИЋА У БЖОГРАгДУ спрам споменика Књаза Михвјла ПРОДЛ .У Е. ПА МАЛО И НА БЕЈШКО ЦЕНОВНИК ШАЉЕ СВАКОМЕ

НА ЗДХТЕВ

793 б-1о,