Мале новине
— Вит. МладеновиК, паводи разЛоге протпи предлога Р. ИоповпКа. — Р. ТајсиИ, П. НиколиЛ и МапојловиИ говоре против редакцпје Р. Поповпћа. — Ј. Ђаја против одборскз редакције, а за редакцију Р. Поооввћа. —Поа М. Ђуру& велп да Он неће никад бити за скучавање грађанских ирава, и за то је нротив преддога Р. Поповића а за одборску р.,;дакцију. — Ђ. ГенчиЛ вели да је ова скупштина позвана да донесе законе на основу принципа устава и нрема томе онје нротив предлогаР Поповића — 11 оч Ј. ПуриИ ,с малом допуном за иредлог је Р. Поповић). — 1. Ђаја и опет пзноси разлоге за предлог Р. Поповића. — Ст. Рибчрац вели, да би се иредлогом Р. Поноппћа и /.ругова скупштина завела, да погази чл. 27, устава, којим „Свакгс Србин пма права, да се жала лротив незакокигих ноступака". Пајзад, додаје, да кад би скунштина пристала на предлог Р. Поповића зн&чило би да овом скупштином не веје слободоумље. II. С реИковиЛ нпје никако да се читаве Фалавге крећу притив избора и за то је, да остане одборска редакција. ЈЈредседник ставља на гласање предлрг Р. Поповића ивећина устаје нротив иредлога; за тим, предлог Бојичића, да отнадне тач. нод в. и и скупштина усва,ја. Тач. 8. чл. 34. нрима се са измемеиом II. Вуковића, да се у року од три дана поднесе жалоа ошнт. суду. Известилац чита чл. 33. који скуп1нтина усваја. Седница закључена у 12 и четврт час. нре подне а идућа се заказује сутра у 9. час. <№>БРОЈАИИЦЕ (НАМЕЉЕНЕ ЗА ДуГЕ ЗИМЊЕ НОЋИ)
1. Лонуда. ./ едан предлог, драги читатељи! Јесен прође. Пстина, службено она јотп траје, по календару зима почиње тек 9 децембра, али службене ствари ви знате какве су; ту је увек боље бити мало ва онрезу и не веровати одмах све на прву реч. У осталом ми се овде не управљамо по календару, већ по Фуруни (пећи), јер која нам вајда што
укалендару пише: „лепо, топло време" кад ми цвокоћемо од зиме и плаћамо хват дрва но 24 динара! Елем, јесен прође. Митровдан се неосетно прокраде; октобар викну „збогом!" иружи нам руку, рукова се и оде, а натмурени новембар уђе и без питаља у собу, и већ га чујетекако сеискашљује и трља руке. У осталом и он неће дуго. Чим се мало открави и одгреје руке на топлој пећн отићиће и он, а онда нам ето у госте намргођена, кашљива, зимогрозна децембра. Он ће доћи као и лане — срдит, натмурен, озебао, зловољан, огрнут у белу, реснату, ињасту лабаницу, с које непрестано стреса снег и лед а куд год нрође оставља за собом белу снежно-ледну кору и жалосно зимње мртвило. * Помислите само на туробне зимске дане. По ваздан тавно, данн се смањили и згучили те нромичу један за другим као седи, кукуљави старчићи, до 9 часова, из јутра још се добро пе види; тек у иодне мало просијне, а око 3 часа већ се онет ночиње хватати мрак. Докле годок> донире свуда притисла густа маглуштина; небо се спустило на земл>у, надвило одозго и чисто те дави, Цела природа изумрла, све се ућутало. свуда овладало мртвило — бил.ке свенуле, бубицесе сакриле у земљу, тице одлетиле у топлије крајеве, само наш верни брбљиви и безобразни врабац још се врти око опустелих дворишта, цвркутне каткад на снежном крову и дрско слеће на праг да уграби испуштену мрвицу. Алп хајде дани, кратки су и брзо пролазе. Али ноћи, кад настану дуге зимње ноћи, царева година! што рекао наш народ. Шта ћеиг и куда ћеш онда, драги читатељу? Да сиаваш? Али не може се једнако ни спавати. Хоћеш ли у кавану? Прво, у кавану не могу сви, нарочито не могу женске, а ја и њих бројим међу „драге читатеље". Па онда, знате -ли ка^ :-Јими изгледа у нашим каванама? Изузимајући неколико бољих локала, где се, колико толико, пази на чистоту и вентилацију, наше су каване зими прави накао. Пуне дима, пуне влаге, пуне загушљивих испарења свака стварчица нропитана нрокислим, гадним дуванским задахом, пећ час прегрејана, да се знојиш, час тако хладна да се кошуља на теби леди. — Махом такве, наше каваие
више личе на тавнице, но на места где се долази бајаги ради забаве. Хоћеш ли у нозориште, на села, забаве, балове? То је добро, али и то се не може сваки дан, а скопчано је и с великим трошковима. Дакле ето за те случајеве, за те мргодне, ружне зимске дане и дуге зимске ноћи имам једпу забаву за вас, драги моји читатељи, забаву пријевтину —
Јатну, корисну и хрло Навикиути се чит>.ти ! Нема веће, нема лепше, корисније и благородније забаве но што је читање. Ко се навикне да редовио чита, тај је стекао једну голему забаву, коју може унек имати, а која кошта тако мало. С књигом или с новинама у руци седећи у г својој соби, ви можете оби ћи све земље, доснети у најразличније градове, ући у сва друштва, разговорити се са свима људима ; бити у друштва царева, краљева, великаша, научника ФИлосоФа, можете прнсуствовати на царским дкор ским баловима, ^ути шта цареви ' в ених и виђених, јер би говоре, видети птта раде, како живе ворпло очи и упутило многе таленте, — једном речи с књигом или с но винама у руци цео је свет ваш.
од нростога калуђера ностао је велики философ — само читањем ! Прост сокачки деран Американац Едисон постао је најолавнији научар данапгњега доба и стекао милијуне само читањем! Ко се навикне да чита, па да не чита ништа друго, но макар само н о в и н е, па м а к а р с а м о и једне једине новине, он ће видети кроз годину две, како је много што шта научио, кнко је многе ствари сазнЕО, и како после може да пристане у 7 разговор баш и с образованим Људима, и ако је сам прост и нешколован. Код нас већ има доста велики број нисмених људи. Они, неузимањем књи • ге у руке, махом се забатале, те забораве и оно мало што су у школи научили. Кад би код нас читали редовно сви они који су свршили бар по 2—3 разреда основне школе, ми би имали много већи број образованих људи, имаш би пуно људи чучитање от-
Како сте кад расположени онако друштво и бирате. Кчд хоћете весело друштво, узмите какву шаљиву ! њижицу, читате, забављате се, смејете се заједно с веселим друштвом. Хоћете ли озбиљан разговор —
; ко)и сад пропадаЈу и гину, јер због | сиротиње нису могли да «е школују а сами нису г хтели учити читање. Ето, у то име, хоћу да предложим јмојим драгим читатељима, да у то м нравцу дејствују сваки у својој околини. Претходећи свуда добрим иримером, ширите иавику читања, код ваших укућана, ваше родбипе, код ва-
имате и то- Само се машите руком, ших млађих, слугу, слушкиња, код свију с којима долазите у додир. Колико изгледа на нрви поглед незнатна, ствар је у пстини од голема значаја. Код сиромашног народа, као гат > је наш, где само веома мајушан део има средстава да, колико толико, доврши и заокругли своје школско образовање, врло је важно да се рашири навика читања јер ће, на тај
:
узмите другу књижицу, илп оориите другу страну новина и одмах чујете озбиљан говор историчара, државника, мудраца. Што год хоћете да видите, гато год хоћете да чујете,што год хоћете да дознате, све то можете пђстићи читањем. Читање је забава, читање је школа, читање је штит против мн огих ру жних мисли, које рађа доколИца, а које носле повлаче за собом и ружна дела. Читање је велика, неисказана наслада. Ко се иавикне да чита, он после у читању ужива више но у ма каквој другој забави, и пре би могао бити без многих и многих других ствзри, само не без читања. А шта да рекнем о големој користи коју доноси читање. Има доста прпмера да су људи врло сиротног стања, а без икаква школовања, про-
иачин, из велике гомиле тек полуписменихл.уди, ницати таленти, вредни радници на свима струкама, радници које ће читање спасти од пропасти и мрака, у коме би иначе остали. Можда ће доцније бити прилике да се покрене питање о оснивању једнога „културног друштва. коме би била задаћа да шири у народу читање и да спреми добре читанке за народ — низ издања по свима струкама, иодесан за онај стуиањразвитка на коме сеналазе многи наш I полушколовани суграђани. До-
сто читањем мостали наЈСлавнији љу- тле пак нека сваки од нас лично у
ди, а често стекли и огромна оогаетва. Наш мудри Доситије Обрадовић
чини у својој околини колико може, па ће ипак бити доста учињено.
УШДШ №Ш%& приповетка од В. И. Немнровкћа — Данченка (с руоког') V. Н а д а а 0>О N1 ј у Г у. Норова је дошла овде да се лечи од јектике. На жалост, доцне. А кчко је она хтела да живи, како се чврсто хватала за сваку надежду за живот. Како је жедно дисала, како је гледала на то голубије небо, ове прелестне баште. Она је била љупка и драги јој муж очекивао је сваког минута. вест, да јој Је лакше. — Ва ћете доћи да је испратите? — Да, доћи ћу. У мена се од једном роди страсна жеља да видим умрлу. Шта јој је на лицу, каква је
Пчеледња мисао замрла у неиокретним цртама? Какви се упечатци нилазе на њима на међи овог и оног света, жалост за земљом, или радост за тај непознати свет? Здравн би сељуди насмејали мени, њима нпје појмљиво то сујеверио осећање сне и несрећне женске. Но ја записуЈем у св >ј дневник кчко је бп^о; ја нећу дч. лажем. Стан није био далеко. У маленој кућици, по чнјсн се зиду уздизао бршљан и зова, сви прозори б;,ли су отвореги. Унутра су мирасале руже. Свуда су били разбацани пукети скоро узбраног цвећа. Они су се ваљали и по натосу, умирућч заједно са њом. Ово ми је напомињало стари обичај, да се убијају сви, које је умрли волео,- а Норова је страстно аолела цвеће. Жугп пламенови свећа стајали су непокрегно. У ваздуху је тишина. Огањ није светлио за то, што је у прозоре било јарко сунце, п зраке шегове, широке, способие да васкреспу мртвога, падале су право на сто, давале још јаче руменпло јарким ружама, златни бљесак жутпм лилијама и ласкаво, као пољубац матере, сијале на похуделом, бледом лицу, са затвореним очима. Ето те... те, која је пре три дана говорила о животу, која је хтела отићи одавде јужније, у спаљени сунцем Египат. Ти си већ
сад далико; ти пливаш по неиознатим валима загробнога свега. Куда се они носе, у какву таму ? Бојиш ли се ти сад или не? И ја упиљпх очи у то лице. У последњем моменту оно је морало изразити упечатак новог, откривеног јој света... ако га т. ј. има. Шта је тамо, хладни ужас, или тихи покој ? Зрака светлости падала је на ове црте. У њеном њежном трепету, чињаше се, као да се крећу трепавице умрле. Израз покоја заспао је на њеном челу, обично мало натмурене обрве опустиле се, усне... усне се истинска осме јиваху. Чујете, она се смеје! Смеје се као срећна ! уватих за руку моју познаницу. У мени је све задрктало, сваки је нерв премро. Она се одмаче од мене. испитујући погледа ми у оча, хтела је да апгчупа своју руку, но ја сам је и сувпше јако држала. — Та зар ви то не видите?... Виднте ли, она, се смеје. Значи, да јој Ј - е добро. Но, погледајте, та погледајте! — Ал& сте вн нервозни! Ајдмоте брже, ииаче, иишта добро.. није паметно плашити се