Мале новине
* * * Елем, мили моји читатељи, кад завеје „Ћорава Анђелија", кад настану мрачни зимски дани и дуге зимске ноћи, а ви драги моји, још у јутру метите по једно десетпарче у џеп, купите „Мале Новине," па кад дође вече, а ви лено упалите вашу лампицу, наложите вашу Фуруницу, наместите, се згодн>>, на извуците из 1депа „Мале Новине" и читајте но ВОЛ ј И На пољу свира северац, кош ва пева своју жалосну зимску песму, ваша Фуруница радосно пуцка, а ви читате „Мале Норине" и видите шта бива по целом с-вету. А да би вам читаље било и лако и занимљиво отворићемо за вас нарочиту рубрику „Бројанице," где ћете наћи најразличније ствари : нолитике, и шале, и кратке причице, и ио која песмица — једном речисве ако вам може бити занимљиво и корисно. Радећи тако сами. упућујте и све наше да тако раде, и видићете Д'| је то много пријатније, но по цео боговетан дан, или по целу ноћ давити се у загушљивој механчини, и ах ! — 110 5—6 с *ти узастопце чешљати масне карге.
Позориште и његова Управа Пише Љубинко (НАСТАВАК) Модерни народи називају глумце свеЛенпццма,. То је прпво и,ихово име. Позорница је олтар, а они су свећеници, који служе на томе олтару беепрекидну службу, и ми се дивимо тој божанској хормонији, која влада мећ тим идеалним узвишеним светом. Кога неће да одушеви имена: Гернка, Кина , Егртшја , и још других славних и великих уметникч? Наро.ди у којима су поникли диче сењима. Етрешији има и сноменик пред пештанским позориштем. Само код нас, на жалост, глумци се сматрају као „комендијаши" Тај нојам деле чак и неки „виши" људи То је зло и наопако. Тако никаднећемо да створимо велике уметнике, ћеније народне. Нозориште је било, позорипгте дакле и мора остати школа народна. И кад је т'ко, онда ће се зар наћи носланика у овој скупштинској сесији, који ће узети у своје руке
судбину ових јадних уметника, који ће поднети нредлог: Да се глумци имају сматрати као и други држав. чинов. и да се њи хов пензиони фонд пренесе у пензиони фзчд државних чиновника и да сва она права осталих чиновника имају како глумци и глумице тако и њихове пчродице. Тиме 6и се постигло то: да би и ми имали ћенијалнихуметника с којима би се отаџбина наша поносила Онда би се интелигентна п школована класа л>уди п »свећивала тој умет
псторију, као шго славнп Шлезер н тражи: да историја буде цедана а статистнка, њен део и . Исто тако, при разради својега градива, стзтистика неосетно удзза у обим п геограФије, економије и ФилосоФије итд. итд. па за то се с правом може назватп осмвицом свпх друшгвених п прир >дних наука Према томе круг њенога рада и границе њенога досезања, тачно одредити — тешко је, ма да се све научне гране, у које она залази, не разилазе, већ се напротив тако нри-
носги јер би им опстанак био оси- родно слажу п стичу, да се најзад Г УР& Н - |слива]у у један једпни, дуги низ Ј о ј е наше мишљење Тако, др- оиажања п разноликчх посматрања жимо, мпсде и сви они, који позори- аенпх, за т > је њена задаћа: да ште цене п уважчвају, као школу односе п стања другатвена иросто народну. ј ИСПИ Јпе, па отуда њихове узроке и Ми смо учпнпли наше, а сада о- законе пронађе. Даље она не сме стаје на народним послчницпма, да: пћи. Не сме, на прилику, да хвали и онп учине своје ... |и узноси, кудп д нпштп пронађепе Кад би се то извршидо, онда бп узроке и законе, или, да из њих катек могла да се с правом тражп кве теореме а још мање какве поуке
школа глумачка за подмладак К'ји се жели тој уметносги посветити. Та би шлола пмала велики значај не само у наш >ј о гаџбини, него и ван ње, јер бп се у ту школу стицала Српска омладпна пз свију наших Српских крајева. Како ба тек онда Народно нзше Позориште уживало леп глас у свету! Дикг његова бнла би и дика наша, и дика целе наше отаџбине. Ова школа могла бп лнФеровати опремне п одлпчне спаге, како за н а ш е , т а к о и за Ново-Садско ! и Загребачко Позориште, јер би/Јмла јединствена у тој цели. Тако|,је код других просветнпх парода, а ми се морамо на њих угледати. Данас, поле образованпји чокек, који се жели посветлтп тој уметностп, мора да трчжа образовање за себе на западу, где су обичаји други, који се косе и са нашим народним осећањеи, и са нашом"народном традпцијом.. Наша школа, обризовала би глумце у нај шем духу, онако, клко то годи нашем народном осећању. (наставиће се) •оооСТАТИСТИКА П ЊЕНА СУДБИНА У НАС (Наставак) Циљ је, дакле, статистике: да опај жа и проматра државу у садашњости: јер би изношење прошлога стања државнога, направило од статистикч
пзв >ди. Ту улогу врше њена деца ФилосоФпја , мгтематака, геограФија и т д, Накратко: Гранпце њене почпвају у обиму онпх ниука, које пз ње црпу своје градиво;
Границе њене, т> су границе цивализације. 2 ј Дивна пдустрацпја моћа и снаге њене: У загрљају свомечува опа толи ке к >нце научне, из којих се аспредају друштвена и нриродна знања науке. У грудима саојим скрива она толпко нагомилачо благ > народно, пз кога државнпчка мудрост шира бдагостање р у политицн и у држави. На крилу сн ме негује она и религпју и знанствр.ност народну, одакле се вздпже величанствепп стуб цввилизације, те прича вековима п народима ступањ "образоваља народнога. И против такове једне добре п издаш 1е мајке незахвални синови отаџбинч свој^, војују и ратују. На њу се б .'3'>чно блатом бацају, али ће то блат > најзад њпма очи залепити, па ће онак > слепа лутатп по мраку п помрчини, док сами себп о зпд главу не разлупају. (Наставиће се) о
2> Јћге ЈЈе>тбаНсће кгепгеп аЈпЗ јепе бег С1?иЈваиоп (Ха.усхо*ер)
§ «о дукт 1
Гранпце њене леже у гранпцнма 0 Траже се под унгерес сх 10% 5^ државе; ј Гараитује са интабулацијом | ЗХ после управе Фондова на и- Ја* -— ! ЦјР мање у јвдној окружној ва- ^ баа <11 С1еасћ1сћ1;е <3аа бапге (Пе ј О рОШИ. Блпжа озвешћа у ре- О
1) • пиг еш ТеП (ЗеааеЊеп ае1
О Дакцијп.
828 1-3 О
СВАДВВНОГ ЦВЕВА ПАВДАКА (У 4ЕПШАВА .1ЦДЕ). {ввша1 во.тјотјкт ВЈ ј.нјм).
ж & м & & I 1 Ж
Дајте свомо лпцу, грлу, миткама, и рукама дражеспу лепоту, сјај. и дивпи мирис љиљапа и руже, употребом Свадбепог ЦвеЋа Павлаке. То је јсдна млеппв и лековпта точиост. Нема ;јој равпе у свету за ствараП )е, повраћај, и одржаНве лепоте. Продаје се код свију Апотскара и Мирисара. Стовариште јв у Лопдопу : 114 & 116 воиЉашр<оп Еотг. Може се добити код г. Ј. Дилбера апотекари У Београду
ж
ж ж XV I
Како ме је она разумела! Као да сам се бојала... А ја сам, напротив, нашла само разрешење задатка што ме је дуго мучио. Једна ружа прилепила се к умрлој, као да је заспада на њо ! , на њеном бледом упалом образу. Ја сам је узела себи и дала (бјет. Да, објет ! „Па ја сам полудила!" мишљах ја. Но опет сам у себи понављала тај објет. „Та ја сам сасвим пропала!" врзаше ми се по памети и заједпо с том мишљу и друга, свечана, као клетва : — „кад отнадне п^.следњи листић оке руже, отићи ћу в ја за њом тамо — не за ружом, разуме се, но за Норовом, у вечно, пловљење по неиознатим морима. Ингересантно је — да лп ће доћи да гле^ају и мене, као сад њу ? Да ли ћу мртва бати лепша, или ћу п мртва будити тако што одвратно, ка<ми жива ? Да ли ће н мене покрнти цвоћем и да, ди ће сунце и мене да облаје својом топлом светлогаћу?. 8ар није све једно, угрејатп ме већ неће моћи".. — До виђења ! праштах се ја гласно, делујући Норову. — Како, до виђења? упита ме познанпца. — Тако, до внђења! засиејах се ја, и шта впше засиејала сш се весело. Смешно ми ,]е било њено недоумлење.
— Шта је то с вама, Олга Васпљевна ? — А шта ви мпслите? Вама се можда чпнн да сам погледа ? — Немојте... Умарите се... Сад ћу дозвата вашу матер. — Није нужно. До виђења! До сутра! рекох ја већ за себе, и нзиђох из куће. Код татара бпо је некакав празник, све се веселило. Цролазила сам мимо њих тиха, ако оћете и велпчанствена. Ма колако да је смегано, но истина је. Чинило ми се, да се је смрт већ коснуда мене. Она је ишла са мном упоредо, положила на моје раме своју хладну, кошчану руку. Сва ова весела маса бида је већ туђа за мене, сзсвим туђа. Јарко шаренидо њено вређало ме је шта више. Тако би и принрављајући се к смрти пустињик био незадовољан виховом жпвота, који би изненада упао у његову нустињу. Собом сам иосида тајну, познату само мени. Хтеда сам се већ пети уз дествице, и мал' не под ногама, растрчала се малена девојчица, с разбчрушеном светлом косом,. зајапурена, веселв, свежа као моја ружа. То је бала моја љубимица. Само она ппЈе примећавала моју румбу. — Ах, какав ви цвет имате! Дајте ми га-
наивно нружи <*на своју малену, пуначку ручицу и од нестрпљења поче нрстима махата. — А шта ћеш да учаниш с њом ? — Да помирпшем... Дајте!.. А за там ћу да очупам. Ја волам да чупкгм цвеће. И она из нестрплења тапну ногом. — Та дајте ! „Судбина!" помасдпх ја и дадох јој. Последњи лпстаћ моје јадне руже отпао ј е пред мојим очима. Са каквом је жестокошћу ова мала лепоЈка кидала дастаћ по ластић, заборавила чак и да помирише. — Знач«, данас! гласно проговорих ја пењући се у лествице. — Па кад управо ? Последњег зрака умпрућег дана... Праштај мати ! М на југу су овакви дана ретки. Мени се чиннло да је то нароччто, да се прнрода прашта са мном.
(Н аставиће се)