Мале новине

Ајш , рећи ће нам се, иреседиик Гл- Контрвле није то исто што и Гл- Контрола, преседник је то учинио сам, без знан>а осталих чланова Контроле, а он на то није имао правоНије тако- П Р е свега преседник, као нреставник Гл. Контроле може и сам да изврши тај корак, — јер му на то даје право Устројство Гл Конгроле, па чак, ако вађе за нужно и да запечати све касе министру финансије да их прегледа, и даод министра узме објашњење за ову или ону партијуМеђу тим не стоји, да је у овом случају преседник радио на св^ју руку. Колико смо се ми известили, а добро смо се известили, председник је саслушао све чланове и чуо њихово мишљење о тој ствари што, по устројству Гл. Контроле, такође није морао чинити. И кад је већ имао мишљење својих чланова, он је тим пре био у праву да предузме кораке, које је предузео. Преседник Гл. Коптроле учипио је овде само своју дужност, га го се од њега на положају, који он заузима с иравом очекивалоСад је на народпој скупштини да и опа учигш св ду ду жност, да брапи иитересе народа, да не дозволи прекорачење буџета и противуставно изиошење државног рачуна. Не учини ли то, онда ће Народна Скупштина погазити 182 члана Устава. А ако Народна Скушптина иође путем гажења Устава шта ли онда остаје за поједине органе државне? Они ће онда у гажењу уставних одредаба ићи у недогледДа би народна скушптипа одговорила и своме позиву и поверењу народном она треба неодложно да реши да се сва акта Гл, Контроле, која су иредата одбору за молбе и жалбе , предаду буџетском одбору те да он нриликом расираве буџета има у виду нримедбе Гл. Контроле. Развој саме ствари изнећемо у идућим бројевима, ■"*%> о <Е»> БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његовз Величанство Краљ извезао се јуче пре подне до Топчпдера. * Изасланик. Прн преговортша о трговачком уговору, који ће се кодитн у СоФијв, од страве српсвв вла е одређен је за изасланика г. Коста СтеФановић, начелникман. Фпнансије царински надзорник. * Монопол соли. Јуче смо нетаччо јавили да је влада узела у своје руке монопол солн, Еако поуздано чујемо, она сад тек чини нринреме да монопол узме у своје руке. * Жалосно. У аФери, која се десила измсђу нреседника Главне Контроле и г. министра Фипансије, имамо да забележимо један Факат, који ни у ком случају не може да подигне углед влаети, но на нротив подрива га. Ствар је у овоме: кад је

преседник Гл Коитроле нослаб Скупштини контролне примедбе, г. министар Финансије упутио је свакоме члану контроле но једно писмо, у коме их нита, јесу ли и они учествовали у решавању ствари, о којој је реч, јесу ли солидарни с г. преседником у томе да се снречавају наредбе наредбодавца итд. Овакав ноетупак г. министра финансије за сваку је осуду. Ако је г. министру Финансије било нужно да сазна, да ли су и чланови Контроле учествовали у решавању горепоменуте ствари. он се требао обратити неносредно Контроли, а не појединим члановима њеним, мимо преседника њеног, и тиме навлачити чиновнике на неиослушност и непоштовање иретностављеног стар е шине. А кад овако рђаве примере ненослушности и мимоилажења сгарешине дају сама г,г. министри, онда шта остаје за њихове потчињене. Ако је нреседник Гл. Контроле учинио што против закона, за то има и пута и начина да се сазна и казни а не радити овако како ће се се убити углед једпога старешине. У осталом овај поступак г. министра некоректан је и због саме ства ри о којој је реч. јер је у њој он заинтересован, јер се он терети па ни мало иије каваљерски било да он са свога високог и положаја и утицаја пада и у такве погрешке да сам тражи од чланова онакве одговоре, пошто се такво његово постунање може тумачити и тако, да је он на тај начин хтео да и з н у д и одговоре у своју корист. Ако је било потребно да се нна да ли су и чланови учествовали у решењу, председништво скунштине могло је то учинити само, и једино њему и било је то у дужности да званичним путем сазна стање ствари. * Српски Величко. ЈозеФ Касика за кога смо у јучерашњем броју јавили да је на железничкој благајни упропастио извесну суму новаца, проневерио је око 18 000 динара у злату' Чујемо да је тек јуче учињен корак, да се он ухватн и нреда нажим властима. Ми мислимо да је власт много иохитала, но је требала најпре^а пустп да ЈозеФ оде у Амерпку, на теонда да гатражи! Занамљиво је да беогр. нолиција правда ово своје оклевање таме, што нема буџета за депеше. Кад какав овакав кривац побегве из ма које друге вароши онда, р цимо пештанска или бечка полиција телеграФаше одмах непосредно нашој полицијп и кривац се одмрх ухватп на железничкој станици. А к^ко ће с овим ЈозеФом бити? — Вог ће га свеги знати, тек свакојако, полиција нема буџета за депеше! * Остао. Секретар двора којп је до сад путовао с бив. краљем Маланом осга- је овде и неће више пратити б«в Краља већ ће овде добити ново онредељење. 3«нимљиво је какво ће опредсљења добити овај 24 годишњн јун ша љубимац бив. краља који је за непумих 5 месеца био лијурниста примљен у нодаиство, авлнзовао за писара минастарства, секретара посланства и нчјзад секретара двора, дакле за 5 мессца од 2000 динара догерао до 1000 талира годишње нлате, а тај полож'!Ј »глуп сервијлнске главе" добијају једва после 30 година службе, Да ли нија и ово каква штедња ? * Концерат — Душана ЈанковиЋа. Данас у 3 са с. иосче подне биће у просторајама „Грађшске касине" ковцерат српских народ. песа,ма, уз пријатељско суделоваље г. ЈосиФа Мар нк в ћа, аранжираног збора и г-ђгге Катице Јанковићеве. Програм овог концеј>та је Ј. Ви-

стра водо и ој леиче, пева мушки збор. 2 Кашица је падал!, пева г. Јанковић. 3. Од како је бањалука постала, нева г-ђиц° Јанковићена. 4. Ој девојко малкч мома двонев певају г-ђица Јанковнћева и г. Јанковић. 5. Ој пусти боже и ој ти лане пева мушки збор. 6. Три су сеје збор зборпле пева г-ђица Јанковићева, 7 Ветар душе, пева г. Јаиковић. 8. Ој ја сам моје минђуше продала, пева г ђица Јанковићева. 9. Сву ноћ ја лего не заспа ги га пева г. Јанковић. 10. Еј ти но ти купп фино Фесче, двопев са мушким збором. Улазн а цена од особе 2 дин. приступа пма сваки пријатељ српске народ. песме. Улазнице могу се добити у књижарама Ћурчића и Враће П >повића. * Годишњи помен Илији М. Коларцу. Као сваке године и данас ће о Аранђелову дне бити помен добротвору српске просвете, Илији М. Колариу. Јуче 7 Новембра, у 3 и по часа по подне одборници су сви изашли иокојнику на гроб где је учињен помен. Данас у 10 и по часева пре подне у Великој Школи (соба 34 број 1) биће гОдишњи скун Коларчева одбора. Ту ће се после дрквенога помена, прочитати извештај о одборском раду и новчаном стању целе коларчеве задужбине за 1889 годину. ч«> О <Ј> Народна Скулштина XXVI редовни састанак. Уторак 7 новембра Преседавао г. Пашић Састанак отворен у 9 Х / Х часа ире подне. На дневном раду закон о општинама. Вили су министрн: Велимировић, Мдлосављевић, Вујић и Таушановић. Секретар "Б^рђевић чита *24 а Милијашевић 25 протокол скупштинског састанка; за тим молбе, жалбе и предлоге. Одобрена одсуства Мати Радојковпћу и Драгољубу Илијћу. Председник рече, да ће Минпстар Грађевпна одговорпти на. интерпелацију о грађењу дуванскпх магацина. — Министар грађевина одговара: да је сад спреман одговорити из акта. Тако, Управа д>вана тражила је у Јулу ове годпне, да се направи шест магацина за смештиј дувана. Ои је наредио пзраду плана н предрачуна, и све то послао министру Финанције, јер грађење тих магацина долази по закону мононолском из прнхода дуванског и пошто је добпо одговор од мин. Финанспје, он је одредио лицитацију 16 Августа т. г. А 12 истог месеца добио је акта од гл. контроле у ваду протесте, у к >ме се напомпње, да за те грађевнне нема буџетске суме и по томе грађење нема законог основа Тим поводом иослао је сва акта па и тај гл. конгроле мин . Финансије на решење. Унр»вни одбор као покретач мислн и иотребе за грађење ових магацмна, одобрио је схватање мин. финавспје да грађење долази вз прихода дуванског, а за ово има се ослонца у закону о мононолу. С тога сам, рече мпн. грађевнна одредио другу лици гацију па дан 21 Августа т. г. па ту мин. одобрпо и магацпни се граде. Међу тим гл. контрола учинила је ноново још једно нптање: је ли одобрено грађење, на коме земљишту и по коју цену. Пошго је ова ствар мпнистра фннансије а пе Грађевива, то ће надлежпи Миеистар јасвије ствар објаснити. — Министар Финансије рече: мене

се управо тиче грађење дуванских маганнна и ја ћу одговоритн на питања гг. интерпеланата. Магацини ови граде се по искључивој потребп а никако по ћефу или нроизвољно, само тек да се граде. ПрошлеЈгодине бидо је ф ^ктичне штете, јер дуван није смештен бно у зграде згодне за дуван и манипулацију. Мпмо овога закуп прнватних: зграда кошта државу око 30.000 динара, а смештан је и у државне зграде где је то могло бити. иа чак и у касарау крушевачиу. Ове године има се око 2,000.000 кила дувина сместитн, колико је од нроизвођача купљено. Потреба је дакле диктирала грађење магацина. Кредит или новац за ту цељ предвиђен је у чл. 11 и 13 закона мононолског, ирема чему излази да и грађење магацина улази у саставнн /,ео изв^шења законо о монополу. Овде није никааав закон ни устав погажен. Све ов > н1то сам радио, вршио сам на основу закона и интересу државном, а то ће и скупштина л ко оценвти. — АвакумовиА каже, кеко по пословннку није ова ствар могла доћи данас изненадно на претрес. — Преседник објашњава Авакумовић у по ранијој пракси, јср је интерпелација поднета нре потврде садањег пословпика скупштннског. — Авакумови\ каже, |како овде није у питању „ж>ља " него ] п закок" — А. Николик објашњава чл. 80 и 83 поеловпог реда. — Рибарац објављује, да претрес ове ствари по пословнику не Јможе бити данас. — Мгтистар унутр. дела, миели да се неће у овој ствари адвоцирати и тумачити како хоће, и да претрес по поеловнику може данае бити. — КундовиИ рече. да је председник погрешио, кад је ову ствар изнео даиас на претрес, пошто скупштина решава, шта ће се на дневни ред изнетп пред скупштнну. АвакумовиЛ одбија прекор адвоцирања, вели, да су овде два питања: одговор на интерпелацију и нретрес саме сгвари, али Онако како пословнпк наређује. Скуиштина реши, да се ова ствар данас претреса. АвакумовпИ каже, да га одгов >ри миниора не задовољавају. Они нису имали кредита ни зеконодавног <>добрења за с.-ве грађевине, а то су и министри признали. Тако исто није био надлежан мин. савет да решава о овим грађевинама. У закону о мононолу изреком стоји, д* се магацинн по екрузима граде где буде потреба, а овде је противно поступљено и сви се магацини раде у Београду, где је материјал и радна снага скупља. 1Бему не иде нпкак) у памет и грађење на туђем земљишту, па да се и кирија плаћа и да се после извесног времена магацинп дижу. Тако исто сматра за уставан пут радњу главне контроле, штО је протествовала због грађења маг^цина, кад нема надлежног одобрењаа и кредит>\ Некоректан је поступак министра Финансије што је прпватним путем питао чланове гл. контроле о суделовању у решавању протеста, а заборавља, да је кон грола на два одељења подељена и то: на судеће и админиетративно. Не признаја законптост управиог одбора у решавању грађења магацина јср за то нема закона. Ова ствар могла је сачекати свунштину, која је готово пред лицитацију већ на окупу била, па би она, као надлежна решила, како би нашла за потребно, а не обилазити закон и газитп устав. Изјављује; да је ноетупак мпнистра грађевина и Фанансијејјнезаконит