Мале новине

Рибарац, гнвори, како је уставност гаранција за цео наш државни живот. У овој ствари погажен је устав и за то оглашује радњу министра грађевине и Финавсије за неуставну. Марко ПетровиК иои керисну бранио е и браниће из начела радњу сваког министра па ма н не билп исиушени сви Формални заК '>ии. Ниводи, к«ко ј" одобрио иоступак бив. министра војног пок. Теше Николића после пгвограта уКрагујецу, али је ценао прилике и потребу, иа и ако ср извесни закони обиђени. Тако и у овој ствари одобрава поступак мпнистра фин. и грађевнна, јер < вде видћ з^ступљене створне државне пнтересе. Пои Милан ЋуриК у подужем Говору износи користан и уместан иостуиак министара, иита, хоће ли пх скупштина за то што су добро радил I осудпта и у томе случају помести са натрпотског рада п дужности своје илп ће им одати признање ■ окуражити за даљи рад. Мр1 ПвтровиИ заступа гледиште поиа М»рка. Председнпк става иа гласаље и скупштина прима одговор мипистара Финан,и грађевина као задовољавајући и уместан у овој радљи око грађења магацина. За тим је секретар Ђорђевић прочигао указ којим се овлашћује мин. народне привреде да поднесе пројект закона о општинским кошевима. Председник јавља скупштини да су д()шле две оптужбе противу посланпка које има скушнтина решити. За то нареди, да одсеца изаберу чланове одбора као п за пројект закона о к"шевима. Нареди четврт часа одмора ради избора ових одбора. После одмора прочита имена изабраних чланОва за одборе, и закљу. чи седницу.

С улице и скупштинске галерије. Некоректно. У јучерашњој скуиштинској седници, приликом говора и нретреса интерпелације онозиције због грађења дуванских магацина г. Авакумовић тражио је реч од нреседника ради личног објашњења са г. министром Финанције, па му преседник не даде. Ми држимо ; да је ово некоректан иоступак и рад иредседника, јер чини нам се, да у новом пословнику изреком стоји да се посланику ради објашњеља мора дати реч.

— Ружнз. У јучерашњој скупштинској седнпци, поп Марко Петровић, приликом свога говора у ирилог нравдања радње министра Финансчје и грађевине, назвао је г. Милована Јанковића „кајишаром." М<>рамо спомеаути претрес верификацпопог одбора, када је Рнбарац швесног кмега жигосао лоповом н за то наведе доказе, а овде се без икаквог доказа назава г. Јанковић, ка шаром, док међу тим његов акт скупштина нотиче по дужности из службеие р <дње, без да је то извиђено и констатовано, да друкче ствар стоји, него што је он представио. Овакви изрази у скупштини јако су за еажаљење, јер тиме се ништа не постазава а међу там углед и достојанст^о скупштинске светиње губи знатно.

Немачки цар у Млетцима (Доиис „Малим Новинама") Млетци (Венецеја) Среда 1 Новембра 1889 г(сврштак) Ако вас интересује да знате како изгледа немачки цар, гамаслите човека по изгледу од својих тријестак година, у свему, али п >тпуно у свему налак на оне наше сељаке плаиушане, са широким али иријатним устима. с плавим, неупреденим осредним брковима с обријаном бра,дом, и с добродушним, искреним, пријатељским израчем у лицу. В ,|ђао сам наше Офицаре фронташе који у свему као две капље воде личе на немачкога цара. Најобичнија добродушна српска сељачка Физиономпја — ето такав пзгледа немачви цар. Он је дуго и живо разговарао ирво с вице -адмиралом, на онда редом са свима осталим личностима које дођоше од талпјанских власти да га поздраве. Он се окретао час једном, час другом од те господе говорио живо, весело, цигару је час вадио, час опет метао у уста, смејао се, махао рукама, у опшге бао је веома ласкав и снасходљпв. Шсле ч^тврт часа указа се повасока дама, лепа струка, у хелиотрон хаљини с пелерином на леђима, с »пернатим, мало накривљензм шеширом на глави. И она је бпла илава, и она је имала лпце обичне добродушне Швабице, би човек рекао сестра је царева. У левој руци, нодагнутој уз прса, држала је некакву књигу с хартијама. Пред њом се расклонише присутни дворјани, и она приђе прво адмиралу, он јепбздрави и отпоче се разговор пуно осмеха и радосних покрета — вице-адмирал се непрсстано клањао, види се да је дама нешто хвалила. То је била немачка царнца Августа. По изгледу може јој бати до тријестак година. Ни цар ни цараца не могу се убрпјати у лене људе, нп једно ни друго немају ви у цртама, ни у целоЈ појави ништа што ба изгледало особито лено, фипо , нежно, аристократско, господско, напротив, обоје су по изгледу сасвим обични грађани, само шго обоје имају на лицу израз, добродушан а искрено иријатељски. Царев брат Хајнрах налик је прилачно на брата. П)шт> сам чатав сахат проматрао цара и царицу, гледао њино ходање по броду, разговор то с овам то с онам видох да већ нема ништа вшпе интересио за гледање, викнем гондолијеру и он погна обалд. Да споменем ј шгЈово. У близинн до наше гочдб !е два го1Долвјера, са две разне гонлоле, разгов».рали су се међу обом о Д*ру. Док је цар разговарао с управатељем варо и, унраватељ је стајао гологлав. Његова ћзлавг главг 619штала се. Дувао је пухгадаа .;евернн ветар. — Но, нашеч унраватвљу неће баш бати сунише топл > с њ товом ћелавом главом — ирнмета један гондолијер. — Не*ој рећи, додаде друга уверен сам да га сад по трл зноја нроб 1Ја у, и ако дува овгј ветар. — Збиљг јес р Јче први с осмехом — није шала, с царем говорп ! Ј Ј — Гле како пуши! — реча један — а наш адмирал исаружло шају па само трепље. — Пуша, да бог ме —- цар је, и ти бп пушао да са цар. — Да ма је дадобијем чарче ->д његове цчгаре, да вггдам какав дуван он пуши. — Не бзј се, мало боЉ;1 но јч и ти.-;

— Он јв сад наш савезник. Италија је сад с Немачком. — Јесте с Немачком, али није с Аусгријом. — Па и Аустраја је Немачка! — Та оно јесте, у неколико, али опет није; АустриЈа је друго, а краљ Умберто за то и другује с царом Вил,емом да му помогне да Италија добије Трст. Ја и мој друг васмејасмо се гласно овом разговору, гондолијери се згледаше и један рече другом нешто, али тако некам својвм језиком да нисмо разумели шта је. Гондолијери ућуташе и ми одемо. Цар је одмах астог дана око 3 часа отишао на гондола на жедезничку станпцу и одатле се одвезао у 4 часа по подне у Монцу, где га чека тадијански краљ. Царица и царев брат остада су овде у Венецији, Царица је обишла варош. Синоћ (уторак у вече) Трг Св. Марка био је величанствено осветљен, свираде су две музике; царица је изашда те видела ово осветљење. На преноћашге вратила се на брод. Данас (среда 1. Нов.) царица је цео дан бида у Венецнји, возила се по лагуиама, ходала по улицама; 0бишла чувену стакларско-мозапчку Фабрику овдашњега индутријадца Салвијати, Фотографску радисница Вмјанеди, где се и сликада. Оокуповага је разне снецијадитете, индустриске ствари што се у Венецији »•зрађују и вечерас око 11 часова огпутоваће преко Вероне за Бердин. Вечерас је дивно осветљена Словенска Обада, спрам које стоја царски брод, н сад баш, кад ово нишем, до мене дониру звуци од веселих песама, што се хоре са стотнне оснетљених гондола, које се свнма правцима укрштају крај ове обаде. Збогом! НЕЂЕ ПРИМАТИ че стихаша данае о мојој слави св. Арапфелу Браћа Барјактаровићи 1— 1

Са бодом у души јављам свима пријатеЉама н познаницима да је невино јединче ЗОРКА Носле дуге и мучне боље у другој годинч свога мдађеног живота, богу душу иснустила. 6 новембра 1889 Београд 0ЖАЈ10ШЋЕНИ отац: Фађвјев Голумбовски благајник Фаб. Дувана оата : Емиија деда: Зарија Кундовнћ баба: Реска са остадом родбином 8.39 1 —1

ИХХХХ»КК*ГХХ »КХККХХХХ1К

Нашој доброј и непрежаљегЈој кћери милици Даваћемо тро годпшњи помен у црква вознееенској идуће суботе 11 н .вембр у 9 сати нре подне. Моднмо сроднике и пријатеље да изволе присуствовати овомнашем тужном помену. Васа и Зујца С Илић 837 1—2

ЧВЗШЗИШвШ ОПЛКЛЗ МАвА81РГ8 Х> 17

МОИУЕА1ЈТЕ8 Бешапб.ег 1е саСа1ооие Ј>'бп6га1 Шиз1г6 гепГегтап! 580 дга^игев (то(161е8 те(1И8) роиг 1а за180.м (!'н|уег>, (1оп1 1'ет1У01 ез( ГаИдгаШ е1 Тгапсо г,оп1ге (1етап(1е а!Тгапс1пе а(1ге1<8ее & II. ЈШЕ8 ЈАШ20Т § С° РАн!8 8оп1б8а1етеп1епуоуб8 Ггапсо 1еа 6с11апШ10П8 с1е Јои8 1е« ибвик согпрочат 1ек јттепзев а88огНтел(8 (Зи РИШТЕ.ГИР5, тајз ђјеп врестег 1еа вепгев е(, рг!х. ЕхреЛНшпз сЈапе 1;оиз 1ез Рауз с!и Моп(1е са(,а1овие 1п(И(Јие 1ев сопбШоп? роиг 1'епуо1 /гапсо (Хе рог( е1 Ле аоиапе■ !п<егрге4еб с1ап5 1о«4е5 1ез иапдиеа ћ 1а (НкровШоп ае8 регкоппеа чи! ЛевЈгет у!81(ег 1ек макавШв.