Мале новине

БРЈ 322.

СУБОТА II НОВЕМБРА 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БР0Ј1О. П. Д.

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину . ... 30 динара На по године 15 ДИВ ара На 3 иесеца 9 аинара 1.Е РЕТ1Т Ј0ШШ1

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алпх Н овина" Топличин венац бр. 17., на горњем^спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта ЗаБеоград кема претплате — Лист се продаје на број

Претплата се прима код свију пошта у СрбиЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој страни од петит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШЕ 2ЕХШ&

Огласи ј^вт^но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕ11И ОГЛАСИ НО НОГОДВИ

^«ЖЖ*«ЖЖЖЖ ««И1 «««««К««««НЖ «0

ж « 8 X к % X X к к к џ X V

САМО КОД

« « о о ЈАКОВА КАНАРЕКАо у кућн г. Милије Карастојановића у кнез Михајловој ј0 улици број 21. 0 Може са довро и јеФтиније но игде ку 8 пити Мушко и дечије одео јер је избор ^ тако огрозтан да сваки по својој вољи може изабрати по квалитету и цени.

ПОНИЗНН

721,4 -10

Јаков Канарик

О о о

ХООХОХШООООООЈОООООООООООООО

0 г л

а с

Пошто ће аанчеваччи ароаелери које ми заступамо од 10 овога моћи примати све ово земаљеке нроизводе како Савом до Сиска тако и Дунавом до Пеште по врло новољним условима и знатно спуштеним ценама, то јавл.амо поштованом трговачком свету како овде у Београду, тако и на свима другим Српским Станицама да се ради погодбе обрате нама подписатим Заступници Панчевачких пропелера МостиЂ и Никалић Беоарад 7 Новембра 841 3-4

'БЕТОГ.МРАТУ 11 Новем 4 бра ове годнне славићу

826 3-31

Ст. Добривојевић

адвокат

Јављам п. публици Да сам добијо у великом избору за зиму, РУБЉ V Д-р ЈЕГЕРА како за одрасле тако и за децу. ТРИКО АЉШШЦА и женски ТРИКО РЕКЛИ Мијајло Миловановаћ 848 1 — 6 кнез Михаилова ул.

Пројект закона о среским судовима. (НАСТАВАК) Млого смо се задржали на саставу суда, јер то и јесте врло важан део овога пројекта, Али кад је већ овакав предлог учињсн онда да видимо колико су према томе даље

одредбе у пројекту доследне једна ДРУТОЈII. По кривичним делима срески је суд надлежан: а., да ислеђује преступе и злочине ио прописима казн, поступка, док се према тач. V. чл. 203 прелаз них наређеља устава не заведу „истражне судије." б., да извиђа и пресуђује ис/гуппа дела предвиђена у каз. зак. итд. Поставка у тач- а., коси се са чл. 27 којим се ислеђеље преступа и злочина ставља у надлежно т суеског судну , а не суда. Не јасна је и одредба другог одељка чл. 28 где стоји: „о тражељу да се оптужени на јемство из притвора у слободу пусти, или о враћаљу из слободе у притвор према §. 131. а. казн. ност. срески с удија*) дужан је сваки пут туженоме одмах издата решеље разлозима поткренљено" међ^ тпи по чл. 38. ово треба да су решења сресиог суд", а не ср еудије. Које јесад иснравиије? Је ли пре-

Курззв је наш.

длагач мислио да решеља опе врсте остави само једном среском судији (не казујући да ли „сталном" или „избраном" или ма којем од љих) или је мислио остати доследан ранијим наређеп.има да је за суђеље и решаваље у ср. суду надлежан суд но чл. 3 пројекта? Ко бп могао погодити овако у напредОва иста примедба вреди и за чл. 31. И ту се оставља среском суд чји да начини писмено решеље о одусТајаљу од ислеђеља из узрока каза них у §. 59. казн. пост. Овим се чланом даје велика власт једном судији у ср., суду и већ то показује колико је неумесно за мање важне стварп стављати тога судију иод контролу још два судије грађанина ако збиља предлагач мисли на сплнош судију, где га у пројекту спомнње појединачно. Па што и у члану 30 да срески су.дија тражн судају из окр. еуда кад у срескомсулу по пројекту има још два члана — судије.? Само би се но овоме члану могла ириближније извести намера предлагачева, да је за извиђаље престуна и злочина надлежан стални срески судија, а 1. е суд као што стоји у чл. 21. По чл. 20 сресчи уд надлежан је и за ванпарнична дела и кад је тако онда од куда у чл. 34. решења среског суднје за то исто дело против којих се изјављује жалба касац суду.? Замишља ли предлагач какву разлику у тим делима, и ако замишља, зашто је није поставио у иро јекту и казао одређено која ћеванпарп. дела раснрављати срески суд а за која ће доносити решеља само срески судија нротив којих сс по чл. 34 може жалити касацији? Тако у чл. 35 стоји: жалбе ао делима спорним и не спорним за која је надлежан срески судија (дакле и овде опет надлежност среског судије мимо среског суда) изјављује се жал ба за 8 дана итд. Кад је по члан 20 за овака дела надлежан п ср. суд онда је у чл. 35 иразнина: за које се време може изјавити жалба против решења с уда среск п-. Даље у пстом члану вели се, да но кривичним делима „која је срески судија надлежан да ислеђује и оним, ио којима је надлежан и казне да изриче, изјављује се жалба за три дана итд. Ако можечо нај иосле према ранијим одредбача и бити на чисто која дела ислеђује сам срески судија, ал за изрициБе казни зауставља нас чл. 21 под б., код надлежности среског судч И так» је готово цео пројекат и ако у н.ему има само 37 чланова нун оваких педоследности. Чл. 14 говори о адмипистрацији у среском с*>'ду, а већ чл 15. и 16. говоре о раду среског судије, који рад, према онредељељу овога надлештва у чл. 7 спада у надлежаост среског суда, а не среског судије. (Настаииће се)

Монопол дувански. (наставак) На овај би начин, по нашем скромном мишљењу, била увеличана нроизводња дувана, а што би се више увеличавала, мање би било ове порезе, међу тим опет овај порез у ствари не би платио ироизвођ&ч него потрошач, јер произвођач зна колико држави од свога производа има да плати, зна шта њега сама израда у чувању нроизвода до иродаје кошта, и он ио тим коштањима, узев у обзир и своју добит, определ.ује цену своме нроизводу нри про даји купцу првом. За извршење контроле и премераван.е и свега осталога, отпали би и | сви Бадери и цела она бригада , и указних и неуказних а мло( го бо.ве од свих осталих на^грађених и чиновни<а и чузара ! и сијасет других дуванџија без | дуванџијског заната. Отнали би , они нрекомерни издатци на силне I монополске грађевине и одржавање њихово, отнале би могуће злоу .ој требе нри мононолу, којих лако може бити, и које би сс можта с времена на време тако усавршиле и дотерале. На овај би се начин од производа имало узети искључаво годишње само 2,595,400 динара а не 6,303000 дин. којом би се разликом, а све на рачун цроизвођача и љеговог производа имало да исплгћује она иоменута бригада чиновника и осталога. Та би разлика отишла у руке оних бедника дуванџијскога зааата који до монопола својим занатом бише и виђени и ваљзни и сигурни, а данас иостали нросјаци, сиротиња. Овде се истиче друго иитање: а шта ћемо са откунљеним зградама за мононол дувана? Шта ли са погодбом за ново-подижуће се магацине? Шта ли са силним другим машинеријама, спремом и осгалим стварима к д и у Фабрици моноиолекој? За ово по нашем мишлењу нека размисли само законодавно тело — иа нека све то унотреби на Цели које би држави Фактичну добит донеле. Нетреб1 да нам се нребдци, д* смо овд •, замишљалч, Д1 свака земЉ1 мч у кои крају наше домопине лежчла, плаћч, подједн^ко од кнчдратне јрдпнице засађеиог земљашта. ак) шго немамо нч ^м", и мипгљеЊ1 смо, да бл пронОрционо требал> класиФ 1Цирати земљпшта, па по каквоћи земљишга и оитере^авати је са овпм порезом; јер извесна јединица покршине земљчшта , не дчје исту количану дувана у Моравском срезу, к ја се добија у Вајиној бгшта плп Капиџијама и1ч Врањч улч . Нишу илп у Алексанском срезу итд. КдасиФ кчцају ваља учврстиги законом, а премер вршита државаим техаичким органом дотичног округа пли среза, где се производ сеје; е-