Мале новине

ппспедвп надзор за пстинитост засађењз већ пријчвљане земље да вршп ирва непосредна оппиинска власт, а контролу над овим да ррши среска подицијска власт Л.акше ја напослетку да плаћа још једнога ивжањера у ономе округу где се дуван пропзводи у већој колпчани, који би ове преиере вршио уз остали посао окружаи, него ли држати оволике ЧЈваре и дуванџије „б.з заната" на дјј Ж јвиим јаслима. Ми би доиста на овај начин долазили до овога државног нрихода, са свим бесплатно без икаква увећања чиновништва, којих — хвала Богу и сувише има, на чак и толико сувише и свакојаких, да би се послови државни у делој земљи могли са читавом ? / 3 мање, него што их на броју има — вршили потпуније брже и савесније. Терет са нроизвода нао би ивећ са тим у велико што би се укинуо онај број чиновника моноиолских који сироти подеиаше турове седе-' ћи но каванама но унутрашњости а и овде баш се не претргоше. Терот државној каси био би лакши у пОгледу хбихових доцнијих нснзија или гратиФикација при отнуштању, а добит би била што би наш ироизвођач слободно нроизводио овај артикал усавршавајућп га, црпећи своју лепу зар <ду и награду отуда, за овај уложеии труд. Добит би била државна, шготако оснажена материјално велики број људи долази у ред сигурних и имућних људи те да порезу већу плати. Ко се не сећа од нас свију, хтели би знати, какав је изгледао моравсви срез у окр. алексиначком после нашег првог и другог рата са Турцима; опустошен, попаљен, опљачкан и потпуно сатарен а после мира закљученог, за циглу годину дана, како је подигнут осигуран и освешћен. * Који је тај који се ие сећа како је сваке године начеоништво алексиначко нрибирало од свију произвођача г дувана у своме кругу по извесну колишну дувана ради ношиљања г. министру надлежном; ради упоређења напретка у овоме производу с године на годину, којим је начином подстрекаван народ био већ у толикој мери, да је у овоме нроизводу тако далеко дотерао био, да му лист дувански дотера величином на величину чувеног џумајског, турског дувана.? А данас? • Данас имамо дуванске листове у величини лонара, са свим појмљиво, само да се истера тсжина, а квалитет, арома око, све је то споредна ствар. На послетку није давно то било и сваки се живо тога сећа, како је наш произвођач пре монопола слободном погодбом нродавао свој производ онако без икаквих других дација и то С динара од килограма и зашто га као сада рачунећи на ово онтерећење порезом на квадратну површину земљишта засађеног, не би иродавао по 8 па и 10 дин. од лилограма. Рсћи ће се: није држава сигурна да баш у извесно опредељено доба године дође до прорачуњене суме потребне за покриће многогодишњег издатка. То би у Јнајгору руку могло бити само у почетној првој години, иначе та бојазан за идуће године нотпуно отпада. Баш усвајајући овај начин и требала би држава прве године да покрије ову суму на ма који начин, а то због тога, што би произвођач на тај начин дошао до производа — који би код њега лежао обрађен — који би се са ценом скоро удвостручио , пошто се зна да се старији дуван боље плаћа. (наставвиЕ се)

Ч БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Бесплодна пзсете. Странп лиетовп пмају из Београда оваку депешу: За свОга бављења у Београду, б. краљ Малан посегпо рускога посланика г. Перспјани и остао код њ»га дуго у ноћ. Краља је непрпјатно дпрнуло што му је и г. Иерсијани саветовчо оно исто што п г, Ристнћ, у ногледу његовпх односа спрам краљице. Краљ Мплан посетпо је и г. Митрополпта Мпхаила, с којпм је поглавпто говорио о своме разводу. Мптроп<>лпт Мпхаило рекао је б. краљу отворено, да он, као поглавар српске цркве, и као православни митроп лит никад не може дати свој црпстанак и благослов на онак^в развод брака, како је то свршпо 6јв . митрополпт Краљ Милан отишао је пз Београда веома дешператан (.чајан) због бВ'»га одбијаша," на које је свуда наишао. Доуги листови опег тврде да је б. криљ покушао да тражи новећање пенсије, која му се даје, а на име, да се од 300 хпљада повиси на 600 хиљада динара годпшње. Али не самб што иема нзгледа на ово повећање, већ се, напротив, говори о то» ме, да се овпх 300 хиљада, које сада узима сам б. краљ, поделе између краља и краљице по пола. Толико странп листови. Ми пак са своје стране додајемо : Кад се већ крњд пивилна листа краљева за чптавах 300 хиљчда динара, онда бп доисга било и право п богу драго да се ова сума, која се откида од синовљеве плате, поделп на равне делове пзмеђу обадва родитеља, између оца и матере. * Краљ Миланова изјава. „П. Лојд" јавља, да се бив- краљ Милан разговарао с једним својим пријатељем. У том разговору бив. крал^ је пзнео неколико интересних поједивости о свом по.-ледњем бављењу у Београду. ~ * „Није истана", рекао је бив. краљ „ ^а сам ма кад намеравао да се одречем права, које имам о надзиравању васинтању мога спна. Неосновано је све оно што се нронело о кеком уређењу односа мога сина са својом матером. У том иогледу ја нисам ништа нотипсао, ништа обећао и никога опуномоћпо за какве споразуме, Мој син ће само тада видети своју матер кад му ја то дозволим, а дозволићу му само онда, кад нађем за сходно. Кад сам се одрекао престола у корист мога сина, тврдо сам се решио да се нпкако не мешам у политику. Отишао сам из моје з мље у намери, да се вр^тим тек после неколико месеца и одобрио сам, да мати мога спна може га виђати један пут годпшње, тако да ми навзменце пробавимо у Београду но неколико недеља. За време мога осуства ситуациЈа се пзменпла. Краљица је дошла у Београд, ту се стално настаннла и сад се трудп да заузме мој положај. Јасам био принуђен да се раставим од моје супруге. Краљица је интраговала ирОтив мене, ступала у везу с мојпм непријатељима и сметала мојој политпци (! Ур.) С тога сам се увек трудио да мога сина ослободим утицаја те жене. За то је са свпм нриродао, да сад још више пмам разлога не дозволити, да мој син сад остане код своје матере. Круг, у коме се краљица креће, госпође, к >.је својим саветима на њу утичу, интриге, којима је опкољеша могли би штетно утацати на мога сина. КраЉица не појми да шкоди свом е сииу и да је њено бављење у Београду постало извор непрестаних незгода за втаду и намеснишгво. Краљ Александар је довољно одрастао те разуме п жели, да Краљиц^ оде из Србије, угледајући се на мене.

Влада и намеснпштво прожмани су пстом жељом али по неерећи, не могу спречита бављење њено у Београду. Устав пм не даје право да је уклоне, а сем тога то з брањују п куртоазнја и обззри, којп се морају имати ирема КраЛзевој матери. Краљпца, на жалосг, злоупотребљује ову сптуацију (! Ур.), не знајућа, какву штету тиме нано-и своме рођеном спну. Она је у стању да компромитује његов престо и да га упропасти" (!!Ур.) „Бав. краљ је даљч река^, да је немил > дарнут вчдећа , како се његов б и в ш п м и н и с т а р преседник Гарашанин мпри с Пироћанцем , његовим непријатељем п адвокатом краљичиним. Овг господа рамеравају да отпочну бзрбу у корист кралзпчпну. Они ће васиостаечти њена прчва и то ће нзазвати још веће забуне, тако да је тешко још данас предвидетн последпце. Догађаја у Србији иду брзоједанза другам. У њој су дејства брза и често од ужаснзх последица. Борба неће дуго трајати. Ако раднкали нобеде и крал>ица подлегне, она Ке собом повуИи и аад нраљев. То се после не може поправити. ,.Ја ништа не могу", додао је краљ. „Ја сам све учпнао да иоложчј мога спна учврсгпм и обезбедим његову будућност". „Краљ као да је, немило дирнут тешкоћама, које је изазвио уређење његове пнанаже. О .ј би волео да му је скупшгина одобрену д>тацију одобрала независи) од цивидне лнте његова сина. То би Цбила сптнпца. Тиме би скуоштина показала такта и могла би се .прплагодити жељама краљевим. Краљ намерава да зиму проведе у Парвзу. За време зимс можда ће на кратко време отићи у Лондон". Одговорност за истинитоет ове изјаве бив. краља Милапа лежп на „П. Л.о]ду", којпјује п донео. Ми ћеме овде само у кратко да напоменемо, да она страховвња, ако нх је одаста бив. краљ изнео, немају никаква основа као шго смо ми то ранпје у чланцимма взнели и да је просто невероватно и далеко од истане оие, што се тврди о краљицп. Даље, из ове изјаве види се, ™да Је бив. краљу Милану одобрена нека апанажа из цивилне листе криљеве. Н а ј з а д нремећујемо , да колико ми знамо, да не стојп у пстини ништа о измирењу гг. Гарашанина н Пироћанца, а најмање у намерн да, се вода некаква борба (протпв кога?) у корнст краљичину. Ч: Мишљење г. ПашиЂа Београдски доннснак парискога „Тетр 8"-а разговарао се с преседником народне скупштине, г. Пашићем, кој*и му је взјавио, да скупштпна сматра распру између бившег краља и краљпце као њихову са свпм приватну ствар. Скупштина се неће мешати у њихову ствар, ако бив краљ или краљпца не стану нарушаваги јавни мир политичким пнтригама или скандалпма. Шта је у ствари. Но вароши се већ неколик> даиа прочосе гласова да су непознатн зликовци напали прошлог понедљннка нзмеђу Ђунпса н Сталаћа воз, на коме је био новац што га је бугарска вллда узајмила. Напад је, веле, био озбпљан; било је п пушкарања: Један разбојнпк је убрјен, један р&њен, а један ухваћен. Веле да је било рањених и од железничке поелуге. Ми смо чекали, неће ли се о овој ствар* јавити што с меродавне стране. Иа кад већ 3—4 дана немамо никаквих извештаја, ма да редовно одлазиму прес биро, онда овај глас бележнмо по новинарској дужности, очеку1'ући да се с меродавне стране потврди или поОије.

Народна Скупштина XXVIII редовни састанак. Петак 10 новем&ра Огворен засгапак у 9 г / 4 часова прч иодне. Били су министри : Таушановић, Ђурић, Гершић и Поновић.| Секретар Пурић чита XXVI протокол скупштински, Јоксимовић молбе и жалбе, Ђорђевић интерпелацију г- Срећковића па министра унутр. дела због отимања нишке утрине и питал-е на министра грађевина од г. Срећковића о неком „ Козики" благајнику што је иридигао знатну суму новаца из жељезиичке касе, на умакао Одобрен) одсуство Стеви Грнчаревићу. Секретар Ђорђевић чита чл. 80 закона општинског. — СреИковиИ говори о надзору самоуправни општина, јер је то врло важно питање. Противан је окружним одборима, иошто ће их народ илаћати, а неће имати пикакв I носла, и као главно ствара се нова класа чиновника. — Р Поаовип нребацује Срећковићу да као члан извесне политичке партије — либералне —■ која нема начела самоуправе, говори о њој. Побија штетност окружног одбора, које је изнео Срећковић, прима члан по предлогу. — Јовак МилцјИ одговара нешто Срећковићу, помиње : неку „ градушку " на носле „ кишу". — Поа ЂуриИ објашњава рад и дужност окружног одбора наводи, да не треба з.епсти о ушшву на избор кметова и неће бити никакви други зли последица. Члан овај примљен по предлогу. Код чл. 81 Та'сиК члан одбора, тражи, да се избрише оно где се каже : да члан окр. одбора може и без позива присуствовати одборским седницама по селима. — Вит. МладеновиК говори нротиву прпсуства полиц. власти у одборским седницама п иа зборовима, жели, да оно изостане из закона. — СреКковиИ усваЈ - а говор Младеновићев. — Миннстар ТаушановиГх објашњава лрисутност и делокруг државни власти при седницама одборским, јер оне само онда присуствују кад се што о државним интересима решава, иначе не. Рад је да побије предлог Тајсићев. — Јајсић поново тврди умесноет свога предлога, побија наводеитврђења Министра Таушановића; изј 'авл>ује „да он зебе од присутности члана окр. одбора седницама одборским по селима, а најглавније, што ће то много стати „кесе народне" те ће се одборници непрестано шеткати из општине у општину, за љубав дијурне. — АвакумовиИ вели, да се баш овим чланом закона потире самоуправност општинска, јер је овај члан по предлогу владе, много даље отишао од садањег „ чааредњачког з акона и . — Министар ТаушановиИ покушава да побије тврђења Авакумовићево. — ОмиљаниЛ ч>али редакцију предлога. Ст. СтанновиИ прихваћа' предлог Тајсићев. Наводи два предлога : Тајсићев и Младеновићев, које треба имати иа уму при решавбњу. Поа ЂуриЛ помаже предлог Тајсићев. Он је за то, да. полицијска власт присуствује само на збору а не и у одбору општинскам. Ђорђевик С екретар, у подужем говору трудио се, да побије умесност предлога Тајсићевог. За тим је нрешао на остале предговорнике, који су противни Овом члану.