Мале новине

Председник стави на гласањс и предлог Тајсићев би усвојсн. Код чл. 82. АрсенијевгАл изјављује да је противан овако великим казнама кметова. — КундовиК вели, да се жалбе због осуда поднесе лрвостепеном суду, као што у црО;екту стоји. Члан онај по исправци који гдасп: првостепеном сресаом или окружном суду, би усвојен. Чл. 83 примљен без дебате. — КундовиИ говор" код чл. 88. п каже, да она трећа казна збацивање жметова. са свим отпаднр, јер су доЈвољне две казне, помиње, како је садањи Мпнисгар Таушановпћ у 1881 као посланик бао слободоумнији него што је сад, јер онда није дозвољавао утицај власти дрливних ва опшгинске часчике. — Министар Таушановип рече: кад један посданик нешт> каже у скупштини, онда то мора и Фактом потврдпти, веди, да је Кундовић непстину казао, за онај навод пз 1881 г. Зч тич браппо је редакцпју овог члша ка умеену и оправдану. — МашиК , такође противан је предкогу. Члан овај прикљен по предлогу Чл. 85 п 86 примљени. Чл. 87 враћен у одбор. Чл. 88 примљен без дебате. Код чл. 89 Вића ЈРадовановпћ и Ст. Сганковпћ противни су грађењу судница и аисана но некаквом плану, онп су за то, да онштпне само по своме стању и увиђавности граде те зграде. — Поа ЂуриП увиђа наредбу да судиице буду у две нласе подељене веће и мање. — Риста ПоаовиА, нредлаже донуву чл. 90 тако, да се одредн рок докле ће бити с»и општински рачуни прсчппћенн. — Министар ТаушановиК увпђа ± потребу овог предлога, само да рок не буде сувгнпе кратак. — ТаЈсиЛ нодпомаже предлог Шновивћев. И скуштана реша , да се овај члан врати у одбор на редиговање Са овим је нрви специјални претрес овога закона закључен. За тпм су нрочптана четири указа и то: први којим се дајз ц овлашћење Мпнистру Унучр. дела ноднети избори закон посланика, а она три Министар војни, за новчане кредите Седнице закључена у 12 3 / 4 часа по подне друга заказана сутра у 9 часова пре подне. ПРОЈЕКТ ЗАКОНА 0 СРЕСКИМ СУДОВИМА ПРВИ ОДЕЉАК Опште наредбе (наставак) Члан 4

Члан 6. За среске судије поставпће се п судије оних окружнпх судова, који буду укинути, ирема одредбама тач, 5 и 6 чл. 203. одел^ка VI прелазних наређења Устава, ако пмају услове за судију Уставом нрописане. Члан 7. Као засебно судско надлештво' сваки срески суд пма свој печат, по облику и величинп, коју проиише Министар Правде. Члан 8. Среске судије односно свога рада ст .је под надзором иредседнпка оног првостепеног суда, у чијем округу своју дужноет врше. Прописи о одговорности судија по закону о судијама, вреде п за ср. ске судије. Члан 9: Среске судије у међусобнпм одношајима п одношајима према другпм властима, имају право на самосталну званвчну преписку, као п нраво да издају непосредне наредбе приватним лпцпма у кр ту своје надлежности. Шарена писма (Читанка на доколици) III Пиемо МЛЕТЦИ (ВЕНЕЦИЈА) Уторак 24 октобра 1889 Драги пријатељу (нАСТАВАк)

Члан 10. У случају кад је судпја спречен ] у вршењу званичнах пислова, председнпк окружног суда дужан је да му одмах одреди за заменнка једног судију свога суда; а док се ова замена не поставп дужност среског судије вршпће његов најстаријп писар у сзима случајима < сим суђења. Заменпк судија има право на дијурну но закону о чпновницима [гра ђанског реда.

Члан 11. 0 изузећу среских судпја илп њпхових заменпка решава председник првостепеног суда оног округа у коме срески судија своју дужност врши. Противу решења иредседникова, којпм се одбија изузеће, може се странка жалити Касационом суду. Кад се изузеће уважп, председник првостепевог суда нредаје предмет на даљи рад једном од судија свога суда. Члан 12. Између среск»г судпје као више власти и општпнских судова не може бити сукоба ни у ком случају, 0 сукобима између среских еудија решава у последњем степену суд оног округа у коме је судија, који би послато му дело од другога судије поискано, овоме надлежност одрицао и себа срисвајао. 0 еукобима између среских судија и осталих власти које суде, решава касациони суд. Питања о сукобима предлаже првостепеном односно Касационом суду онај срески судија или она власт која је сукоб изазвала.

— Јес, шта им бајаги ти сметага ? Коме си тп на путу. Пограбили су јнто је који хтео. Ти им за цело нећеш отићи да пружиш руку за свој део, и ако би имао више права но многи они. Ништа им не тражиш! Па шта Је? ПТта хоће оии ? Издајеш новине ! Е па бог ме, не можега се сад одмстати у хајдуке, да живинј . Новине су твој занат .. Ја га пресечем: — Море, прођи |се, човече, ћорава посла. Како регаеЈБе главног радикалног одбора! Лудорија! Откуда то може бити? И ко би ту још био луд да слуша регаење радикалногодбора где се ствар тиче његове слободе ! Ја бих хтео да видим тај одбор који би мене могао приморати да идем из моје домовине! ЛудориЈа кажем ти. — Знам.рече он — тебе је чисто као и срамота да признаш, Ал гато ! За тебе ту нема никакве срамоте Сили мора да се уклони сваки разуман човек. Срамота пада на н.их, јес на њих. Тп си их чикнуо ; пјТо нису, синови голи, онда изашли иа да се јавио разрачунате, као гато си их ти нозивао, и туна да ти изнесу ако имају какве доказе за своје клевете, а не овако, као (он начини веома ружно упоређење) јес, као... доиосе тајна језуитска решева да се уклонига сам или нотпустпти какву уштву да те умлати

,/Га, ппје пстпна" — почех ја, но он измпчућт пнпред додадр... „Јес, јес, јамачно су тп забранилн да не смеш ни говорктп".. Ја ]'а достигох на стеиннима, дочепам га за рукав и повичем: „Та чекај да ти кажем није истина", али он се отрже и сле ги низ степене, и ја чух само јога ове носледн,е речи његове — Јес, одричи, одричи, помоћиће ти.... џукеле... Тишина! наста мртва тшпина, Ја остадох на врх стеиена зачуђен, унраво пренеражен — а овога нријатеља нестаде у мраку и само јонт чух како на изласку лупи каиија за њим.... (свршиће се)

Изашла је ономад XIV свесиа „Погледа"| с овом садржином: 1. 0 династијама (наставак) Гар 2. Шта да се радп, с Француског (настанак) 3. Идеја о споразуну измеђч светова, с Француск >г од Кам. Фламаријона. 4 Внлоета , с Француског нревео Преписђело. 5 Дневник једне госгође од Октава Фељеа прев. Св. М Јакшић (наставак) 6 Доколице: КроЈк свет у накрст Гар (нкставак.) 7 Разлнчности. И разаслата је свпма претплатан

цнма.

Админ. Погледа

Ја га оиет пресекох :

■РРРРР'

Срески судова стоје нод Министром Правде. Судаје и иисари .среских судова поставља Краљ указом на нредлог Министра Правде. Члан 5. За среског судију може батл постављен онај, који има све оие услове што се по Уставу изискују за звањв суднје првостепеног суда (чл; 157. Устава). Ово што је о платп судија првостепених судова наређено у чл. 44 зак. о судајама, вреди и за среске судије. Писари сресках судова равни су по класама и платама писарима првостепених судова.

Члан 13. Касом среског суда рукује један пасар кога одреди среска судпја нисменом наредбом Он води потребне рачунске књнге по правплима, која нропише Мпнпстар Правде у договору с Главном Контролом. Члап 14. Деловодство и у опште цела администрацаја у срескпм судовима врше се по законима и прописима што у томе погледу важе за прво степене судове. Среске судије имају иста права која и преседници окружних судова односно одржања реда у суду и у притвору, распореда послова и вршења дисциплине над персоналом. (Наставиће се.)

та су то неке Фантасије" — рекнем ја и гласно се узмем смејати. Али мој сабеседник иедаде се вигае прекидатп ; он се био тако захуктао, да више нигата није слушао, и надајући у све веће раздралгиве, он продужи : — ...И то чини Пашић, који је утекао као стрина, и Таугаановић, који се на прстресу у Зајчару као кукавица одрицао и странке, и главног одбора, и политике. и свега ! И ти људи данас бтимају домовину једном П. Т. и нагоне га самца, болесна, немоћна да бежи у туђ свет и да међу туђим -л.удпма, у туђој земљи тражи себи нову отаџбину, ногато је лрво сву младост п сву снагу своју и једно велш;о им;ш,е нотрогаио за ову погану СрбиЈу !.'•... Стидно! Стидно!... Не1са их је срамота од њине. Ја се пренеразих, впдећи у какво је управо беснпло пао овај човек. Гледао сам га зачуђено, и почех иремигаљати на кој'и бих га начин вајбоље увсрио да је у заблуди. Међу тим к'д н>ега је раздражење било већ достигло крајн,е међе. Његове су очи биле иуне суза, његов је глас дрхтао још, мало и он би

охох зхожохохо ОКЖ&ПЖОИОЖ&ЖX

-X МАЛИ ГЛАСНИК « м За овака оглашења наплаКује се иа једа нпут само 50 пара дин. У 1 ШТЕЉИДЛ. даје часове из Француског, немачког и српско! | језика. . . 0 упитати у коеманској ул. ор* ^

Оглас КУЋА IIА ПГОДАЈУ с ве==Г ликпм цлацем у Сава мали број 24—26 упнтату г. Дирс митрују Фича-Ннколи Лазаревићу, или Ђорђч Атанасијевзћу до псте куће. 847 1—10

тога

О " ■ -л. морао насти у гласно јецагве: се'вал.ада и он бојао, и у који мах ја наумих да му приђем и да га узмем за руку, он дочепа своју кану, скочи. — ... и Јес, нека их је срамота од... њин,о, ирикуиљају око себе којекакве нрогуве и јучерашње пришиђелдије, К. X., и он чак може да буде консул, само један П. Т. — он не може ни у Србији остати. Пу (он пљуну) пу ј гада!.... — рече бесно. — Збогом ! Збогом! — викну за тим нагло, дочепав ме за руку „збогом!" — Он тресну руку тако: да је у мало из рамепа не извалиЈ Ја га хтедох уздржатп, ја почех говор : — Та нпје истина, лудаче јед.. Он ми не даде довршити. Снажним пзмахом он изви своју руку урну на врата..,. Ја потрчим за њвм

Наша Мата односно баба и тетка. СТАНА удова п к Ђорђа Поповића обућара. Носле дугог и тешког болорања преминула је данас у 10 ипо сати п> подне у 75 год. живота ОЖАЛОШЋЕНИ спн Л>уоомир Ђ. Поповић секретар конзисторије кћп љубаца супруга СтеФана јеваовића златзра унук Мијаило Јевговић зет Стеван Јевтовпћ злат, 9Новембра 1889 год. Београд 846 1—3