Мале новине

ди их у Бугарској, у Румунијн, свуд. Тако су у иослсдње време аустроугарску штамиу много узнемирили некакви руски трговци што но Румунији купују од сељака старе косе ?.а кошење сена, и замењују их новимПричају да је доста знатан број ових трговаца дошао у Букурешт ; да су се ту поделили на неких десетак гоми1Ица иа свака отишла на своју страну. Казују како ти трговци нарочито нешто воле да купују старе косе ио оним местима куда пролазе важни стратегиски друмови или та места иначе имају неки војнички значај ; на онда, веле, да ти трговци нешто много пишу, нешто много мере, бележе, распитују сељаке колико се и где може исхранити или сместити људи, коња, а као веле трговци с косама могли би баш и мало мањс писати, и не би морали баш толико разгледати друмове. Истина, веле, да ти трговци сви носе исправно црвене сељачкс руске кошуље, и дуге браде али да им ручице ни мало не личе на грубе жуљаве руке руских ковача. Па онда казују да ти тиговци плаћају по три динара старе косе ; а за 3 динара може се кунити добра нова коса Најпосле веле да веома падау очи то, што они те косе куиују да их носе у Русију на поправку, а кад изађу ван села они сав кунљени еснан баце, а понесу само по 2—3 косе, колико тек да се види да су мајстори од тога заната Све то причају аустриски листови и вехсако им врло чудноизгледа ова ј руска трговина Е, шта ћемо, свак тргује како може. 8. Цчрски лов. У Италији има доста ренубликанаца и кажу да њпхов број расте. Не знам, али хсад би нешто и Фазани добили политичка права, број талијанских рспубликанацавеома би јако порастао. Ове добре тице јамачно би све од реда биле реиубликанци, јер оне морају самртно мрзети све крунисане главе. У осталом ствар је врло природна. Фазпни имају ту несрећу да су у великој части код царева, краљева и других владалаца, чију нарочиту милост и наклоноот уживају. Цареви нс рачунају да су ручали, кад за ручак не би било и Фазана. Прича се о неким безбожним царевима римским, који су нравили читаве ручкове од самих језигса Фазанских. Помислите какво крвопролвће! Та ту

је морао остати без јееика цео ®а зански род.*) Нису ништа бол,и ни данашњи цареви. Бар Фазани нису још до сад ни по чем познали да је образовани19. векутицао на смекшавање царске нарави у погледу Фазана. Помислите само шта је било баш ово дана. Немачки цар враћа се из Цариграда ареко Италије и свраћа краљу Умберту у Монцу. На иесрећу монцанских Фазана дан се потреви леп и два владара изађу у лов у крал^евски нарк. Ј1овилп су снмо три сата. Ва тим је телеграФСка жица разнела по целом свету ову страхобну весг. Лов је испао дивно. Цир Виљем ловио је само једном руком. Убијено 800 фазана ! После је био присан Фамилијарни ручак за 36 особа. Сравните сад само ова два Факта: Цар Виљем ловио је само једном руком — убијено 800 Фазана, Ужасно ! А шта ли би тек било да је цар Виљем ловио с обадве руке! Зар би било чудо после свега тога, кад би сви Фазани били најцрвенији реиубликанцн. 9. Земљана луле Разговарају се два пушача. Први: Не знам што толоко хвале ове земљане луле. Што су оне бајаги боље од других ? Други: Боље су. Кад ти земљана лула надне на земљу, не мораш се више сагињати. "РИПОСЛАНО за ствари под овом рубриком уредништво не одговара. У 246 броју „Српскпх Новина, у рубрици „Полицијски гласник" управа вароши Београда објавпла је како смо нас два осуђени полицијски за вређање Хришћанског верозакона. На ту објаву, ради нашег трговачког угледа и ради истине, имамо да кажемо те: да преоуда коју по . лиција овако безобзирно објааљује није још извргаена и да је она основана на сведоџби лажних сведока према којима имамо довољно сведока *) У томе су римеки Факани бми иете судбе са својим сдавним зе».љаком Цицером, коме је такође ишчупан језик, да га је носдо, веле, једна нежна дама читав дрги сахат боцкала иглицама — Н ;равно је8ив, да га казни што је сувише лепо говорио.

који ће нраву истину показати и на основу чела, уверени смо, да ће та пресуда, ако буде правде, пасти, и да ће гата више тужулац наш, као наиадач на нашу женску нејач, кажњен бати. Толпко у хатар истнне, остављајући читаоцима да цене, је ли имам места да се та пресуд об|ављује оваво преко новина пре |но шго је она постала извршна, ^и колико се таквпм псступком водп рачун о ноложају и о угледу трговачком од онпх, који су п звани да тај положај и углел чувају и шгпте на сваком месту. Београд 9 Новембра 1889 г. ЈТеон и Самуило БраКа А Јаковљеви/1,

ККИЖЕВНИ ОГЛАС

Г. Уредниче, Ваше „Мале Новине" у броју 320 јавнше ономнд, да је 7 текућег Новембра поп Марко Петровић, народни носланик нз Бранковпне, у јавној скунштинској седници, назвао мене „каишаром". А то је он учинпо што је главна кОнтрола, под мојом управом а но својој дужиости опомињао неке министре да не чине издатке вз дрзкавне касе иреко буџета без надлежног одобрења, они па онет нису уздржали од тога. Ја сам, Г. Уредниче, већ једнОм приликом изјавио, да ћу -се колико је год могуће, уздржакати: да п неодгиВчрчм на личне грдње и нападе мојих противника, пошто сам уверен да оне и сргшоте само онога, који се њкма служп — иа ћу се тога правпла п овде држати. — Међу тим, ако ноп Марко мисли: да ће се иоверењу својих бирача и бољитку срискога. народа најбоље одужиги што ће заступати начело: да се народни но^ац троши без одобрења нпродне скуаштине , и шт,0 ћ е бранити п а и • хвалити минпстре, кад тако ураде, оида нека то и његова грдња њему самом п његовом чнну буде на част свој браКи на глас , а (веселом ) домаКину (српском народу) на иоклон. М. .. Јанковић -4>00 Дописне карте за Србчју Просте стају 5 п. д. а с плаћеник одго вором 10. ц. д. аа међународну црепиеву у 10 п. д. и 20.

Ипс1ереп(1ап{ ШегаЈге Кеуие ћГ-шепвиеПе (4-е Аппее). 24 ра§'ев, 48 со1опее8.

Зошшаке (1и 1-ег КоуепЉге 1889. Ба Екега1иге еоп1ега- Еагће, рога1пе е! 1е§ Го18 с1е ге- Дуоса! вепега! рге881011 (Ооиг <1' АЈх) ВНе! (1е Ошпгаше . в***. Е' Аг(; а Г ЕхровШоп ХЈшуегвеПе — VI. Ее8 Аг{8 1П(1и81;пе11еа . . Ко^ег Магх. Ге8 1П(И8сге{10П8 (1'ига ш1ете\уег ап§ - 1а18: ТШег8 е! Каро1еоп III . . ГеНхКаћће. Ее '1 ћеаЈге а I апз: Тћеа1ге Ејђге : Ее Реге Есћопиагћ, раг М. Јеап А1саг<1. — Иа СопбрЈгаИоп (1е МаПе!. Е' Е8р1оппе. — Ен рго\1псе . Е. Г. Еев ГДусга: Еећ-еб Јс1е Г1псоппие. — (Керсибе а Ргозрег Мепшее) . . Раи1 КоуеПе. ВЊНо^тарМе. А 1гауег8П'1п8Ши1;: 85апее рп1 »Ие ][пе ашше11е <1е8 сиц Аеа<1етГе8. Сћгогп(|ие: ШсогД. 01т1ег Ме1га. ЕшПе Ап§1ег . • . . АЉег! Сегез. Ро1Ш^ие. — Етапсе. ЕДиЛерепДап!; ЕНегаЈге рићИе с!е» е1и(1е8 (1е ШегаШге јгапдагже ег ећ-ап&&ге, ас1иаШ;е, поиуекв, е!с.; П е'а(ке88е угајтеп! аих §еп8 с!е §0(11. е! 8е гесоттапсЈе раг 1а тосИсНе г1е вон рпх, с|1и 1е т>Ј а 1а рог!ее (1е 1ои8: , АВОШЕМЕИТ: Егапсе, 10 Гг. Е1гап&ег, 12 Гг. — ХЈп п°, 40 еепг. ВЈгекНоп а Рапа, 31, гие с1е РоЈз.чу. Он 8'аћоипе с1ап8 1оив 1е8 ћигеаих с1е ро81е е! сћег 1е8 ћоп8 Нћга! е8 с1с Егапее е! с1е ГЕ1гап§ег, Берб1б с1аи.ч 1е8 ргтс1ра1е8 ^агез. Епуо1 сГпи Китего вресппен еопћ-е 0 IV. 40 сепћ

•4>0 <>•

К У Р С

Дукат . . . : Наполеон. ... Срц. лутр. 3% лозови

5.80 9.45 37.75

НАРОДНА БИВЛИОТЕКА отворвна јз сваки дан од 8 до 12 сати пре подче.

морску пену, дуго слушала монотону песму вала п, на послетку, очи се саме склопиле. Заспала сам крепко, као што давно висам. Сву ноћ у ме бајукали ови вали, сву ноћ ме је море љу■Сљало заједно с гребеном, на коме сам лежала. Сву ноћ сач снивала море, величанствено, сиокојно, с месечевом путааацом, с ведрим небом над собом, с јаркам тугујућим звездама, с ласжавим певајућим валима. — Шта је то?... Пробудила сам се. Било је хладно! Сав исток блиста златнбм свеглошћу, која је обухватила и пусто море. Светлост ова као нламен нпја се по валима. Она се прострла и но неТ5у палећи облаке, што су се преко ноћ скушили. Сву ноћ сам нроспавала па овом гребену. Вали опет иду к мени, но у белој пени већ се прелива ружичасти огањ јутарње зоре. У пљуску што вх вали чине, игра се ова и прелива као да се хиљале брилијаната и рубина разбнјрају овде, преда мвом, на површини овог гребена. 0 к*ко у овом тренутку разумек ја те, који су о•божавали прпроду, клањали се сунцу ! А како да му се и не клањају ! Оно је, као свемогуће п жпвотвореће, подигло над морем свој ослеп,љУ )}ћп венац. Усамљ°но, над пустим морем...

Ено га показало се на светлољубичастим стенама Ај-Петрп, као да је запалпло на висоппма безбро на згаришта. Да, ти прнродо, ти си једина нрекрасна, ти се једина нпкад изменити нећеш, само ти дајеш срећу и лепим и ружним, и богатим и сиротим ! Само си ти праведна! 0 како ми се јадне учиниле моје патње, поред ове бескрајности пустињскога света, пред овом величином цара-сунца, под овчм највећбм висином кротког, голубијег неба! Како сам ја мала и виштавна сама по себп, трун, изгубљен у јарком зраку дневне светлости. Шта су све муке, сва огорчења, све жалости у срединв ове бескрајности, што дише топлотом и светлошћу, што сваком једнако открива свој матерински загрљај ! И одједном мени се страшно прохтела н светлост и топлота, прохтело ми се да се наслађујем и овлм безбрпжним морем, и тим божаственим сунцем, и том лазуром, одкуда ми је долазила мириоћа. Слушати вале, слушати брујање тога ветра, што се над њима нробудио и што ми право на лице носаше њихову ожпвљујућу прохладу И место овога — црни гроб, с његовом

топлом влагом ношЋу...

с вечном тамом и непокре

И одједном подигох револвер п бацих га у само врело запенушених вала, у дубпну. Душа као да је то и чекала на да се открпје. Као да је гробнп кров иао с ње н она је широко отворила своје зраке очи на сусрет тој пустињској красоти, том днвном величију! Да, ова ноћ, та чудна јужна ноћ, то свеже јутро, то пусто море, излечили су мене. Нашла сам свој заборављенп сан, п сваки пут, прила з ћи нрозору и видећи светло јарко сунце. мслим му се. Ја већ нећу да умирем, већ не верујем привиђењнма.,.

С руског превео м. о.