Мале новине

ст0 —г. Јоваи СоколовпЈ), обућар из Пожаревца . Ову своју високу посету нашем уреднвштву учинио је бугарскн претендент за то, што је рад био да преко напхега листа управи на бугарски иарод прокламацију, у којој историским документчта доказује с -воје порекло »д Шиптмпновића и своје право набугарски иресго. На, жалост, ми нисмо били у стању да одговоримо овом високом захтеву пошто је лист већ био сложеи и молили смо Њ. СветлОст, г. Јоваиа Соколовића обућара из Пожаревца, да пам остави ту прокламацију па ћемо је штампати у идућем броју. Али он, јамачио старајући се да докази у прокламацији за сад остану тајна задржао ју је код себедајућн своју високу речдаћенам сутра (т.ј. данас) донети своју нрокламацију на штамнање. Благодарии иа овој високој пажњи не можемо а да не дамо израза нади да ће јевропској динломатији сад, кад сејавиоовако озбиљан претевденат, бити олакшано решење тако заплетеног бугарског питања и да ће с јевроиског хоризонта нестати оне црне тачке, која је у јевропским међународним односима могла да изазове опасну буру. Ако нам високи претенденат поклони вере и донесс прокламацију, ми ћемо је штампати у пдућем броју,

Поклон Радикални скупштински клуб, ценећи заслуге пбк. Љубе Дидпћа из А. Бг ње за радикалиу странку, купио је сервис од сребра као поклон ћћерп тн к. Дадића, која се у проигду ведељу венчала саПоповићем телеграФистом. * Одликован. Еао што смо сазнали вз поуздаиог нзвора, спасоносна водица Др. Ранвмпра, ндграђена је иа овогодишњој иариској изложбп са лочасиом ДНПЛОМОЈГ.

Били су манистрв: Велпмироваћ, Вујић, 'Гаушановић и Ђурић. Секретар Милијашевић чита XXXI протокол састанка, Пуртћ молбе, жалбе и одсуство Ст. Нешићу. Известидац одбора за молбе и жалбе чита извештај одбора. Скупштина усвоји мишл:>ен>е да се г. Екеровићу марвеном лекару признаду извесне године службе пр>ведене на страни; тако исто да се предзду модбе на призрење влади и то: Томе Јовановића, Љубе Секулића, Јована Кундаковића п друга. За тпм да минпстар унутр. послова нареди пзвиђа! о неким неупутностима г. Петра Татића, адвоката као председннк бирачког одбора општине умчарске. Поп Аврам Лешевпћ моли скупштииу, да не усвојп пројект зак >на о црквеним вл: стима. Кад је пзвестпоц прочптао пзвештај ожалбп пзвесног лпца,што се војници злостављају у касарнама, настаде де-

— Тома БојичиИ врло оштрим нзразима осуђује ову немилу и нечовеч-<у појаву, жели, да се томе злу стане на пут. —- ТаЈсиК, одобравајући мишљење одбора, вели дч допста ^постоје те жалосне појаве у вашој војсци и он желп, да надлежнп мпннстар стане озбиљно томе на пут. — Поп ЂуриЛ, желл да се у војсци гаји узајамно поверење између војника п старешина, јер онп су синови ове земље; признаје, да имл случајева и немилп појава, али, кад се гов >ри о војсцп, да изрази буду достојанствени и узвишени, а нпкако да се то изноои у јавност страном свету јер то је срамота за нашу војску п њеп узвишенп позав. — Рибарац каже, како је допсга штампа пзносила те немиле појаве на јавно-т, он би желно, да се војска прилагођује напатраотизам а народ-,. на љуоав ка војоки. Но, у овоме слу- •" ТШсле опОга учествовало је випте ч а ЈУ одборска мотивација сувпше | посланика у дебати, који су оштро

— Р. НиниК каже, како је у овом истом смислу поднео интерпелацију, али ;е председништво нцје изнело пред скупштину, тражи, да се што пре изнесе на дневни ред. Известилац покушава, да ублажи изразе одбора, но настаде жагор и нротест чланова одбора, да скупштина реши ову ствар и скуиштина нареди, да се ова ствар поново врати одбору. За тим је известилац сумарно прочитио 70. молби разних онштина, ради ноновог нремеравања земљпшта, и скунштина у п у т и све молбе одбору за премеравања земљишта. И најпосле известилац прочита масу других молби и жалби, преко којих скупштина пређе на дневни ред. Известилац Јан. Поповпћ чита извештај одбора по предлогу носланика, да се продужи рок графењу механама у освојеним пределима и скуиштина реши да се ти нредлози унуте надлежном законском одбору. С тиме је исцрпљен дневни ред и седница скупштинска закључена је у 11 сахати пре поднс. Идућа седница заказана је у четвртак у 9 сах. ире ноднеС улице и скупштинске галерије. Злостављања у војсци. Овај немио појав у нашој војсци, јавност је мање—више изнела не само на површину, него је и поједине појаве регистровала, осуђујући то са свом збиљом, У јучерашњој скуиштииској седници, прочитана је једна жалба извесног лица због злостављана у во]сци и известилац одбора за молбе и жалбе, казао је како одбор и сам увиђа истинитост те жалбе, мишљења је, да се жалба преда надлежно>1 министру на поступак.

Народна Скупштина XXXII редовни оастанак. Угоран 14 новембра

Нредседавао г. Катић. Отворен састанак у 9 3 / 4 пре подне.

часова

је строга, а међугпм овде се не но'казују никаквп доказп, него С1мо па предпоставици одбор оснива своје мпшљење. Он налази, да ову жалбу треба вратити у одбор п узсти реч надлежног министра. — ЈоксимовиК усваја одборско мишљвњв, наводи скупштини примвр разузданости нижи чинова војске у Каљеву, где су наиадани мирни гра: ђави- Жели бољи ред у војсци.

жигосали и осуђивали те појаве у војсци п да је дебата продужена. изгледало је да је цела скуиштина таквог мишљења. Овде може бити само;. то питање' да ли ти појави постоје у истини, и ако постоје, онда их вал,а извидити ј и строго казнити; или непостоје, у коме случају отпада мишл.ење одбора за молбе и жалбе. Било једно или друго, надлежнп

министар, кад*је већ био прусутан скупштинској седници, требао је да каже шга мисли о овој ствари, или најпосле да изјави, да ће ио тој жалби иаредити шта треба ио закоиу. Но ои није ни једно ни друго казао него ћутао и ако је жива и ош тра дебата вођена о војсци, за коју је он једини надлежан да рекне било црно или бело, јер то му налаже његов позив као војник и миинстар. Дакле, као што рекОсмо, кад је ова ствар већ и у скуиштини изнесена, онда тим пре требало је одржати са надлежне стране достојанство ш и узвишени иозив војске, а овако је остављено широко поље страном свету и штампи да мислн и суди о њој како ко хоће и како коме иде у рачун. Краљ Грађанин (Богогцодни аолитичкиразгпвори, у тридесет и три радње, четрдесег и четири бесаос.гице. ПосвеЛено граГ/тима, а могу их читати и краљеви — кад се иограђане). (Наставак) 9. Разговор два београђанина: — Јеси ла чуо изборну новост. — Какву новост? — Хоће да калдиду.ју за београдеког посланика бившег краља Милана. — Та шта говориш човече ?! — Тако ти је, бога ми. — Л.удорија! Неће бити изабран. — Е, мислиш? — Неће, бога ми. Тојест, наравно, ако би навалила сама власт да агитује за њега; ако би сви министрп нрегли да нораде код свога чиновништва, пајош да се пусги међу нижу класу неколико вештих агитатора, који би умели подићи каквим агодним. обхЉааиха, с, опда тск могло би што и бити. Овако, ако избор буде потиуно слободан, и ако се грађанима остави на вољу неће добити нп 50 гласова. — Што мислиш тако? — Што мислим ? Ево што мислим тако. Бив. краљ Милан нема никаквих симпатија код београђана. Он не ужива љубав своје нрестонице, у Београду нема људи који би лично волели бив. краља Милана...

Л Е Л А

од САВЕ П. ЈОВАНОВИЂА

МОТО : Иза грех, грех ее ваља..,

I.

Била је јесен. Пожуте.и) лисје иадало је са дрвећа, које несташни лахор носаше час на једну а час на другу страну. Малене тпчице цвркутале су тужне песме са, оголелих грана, као да су н оне жалиле за леипм ^еленилом, међ којим су веселе часове и дане ироводиле. Све се спремало мртвпду. Код отвореног прозора седела је у насло- ј њачи женск), и са укочеиим погледом гледала кроз -а-а. Лице јој беше бледо а оз упалгх црнпх !

очпју читала се туга и јади. Лепа, дуга спуштена коса, красила јој слабе пзнемогле груди, на које је прекрстила сувв коштане руке — некада тако беле, тако пуне г 1о беше некадашња лепотнца. А сад?... Мртвачкн костур. СЈтужним осмехом посматрала је околину, колпко је догледатп могла. Гледала је п жутело лисје како са гранчаца опадз, — остављајућп голе гране, које су је опомињале на њен некадашњи буран жпвот. Плакала је.... алп је нпко нпје чуо. Њен глас беше изнемогао. Она је остављена, нрезрена, да се каје да умнре. Тако посматрајући и сећајући се давне прошлссти махнула би тужл ) главом и ћут >ла ... * На крају вароши у улици М. ... била је стара п опала кућпца а оао ње диван великп вотњак са баштом различитог цв^ћа. Сад од тога нема нпчега. У тој, тако скромној изби, живео је старп оседели гвирач од својих шездесет годпна. Жена му је давно умрла, остававши чптав пплеж деце — сем Леле кио шипарпце. Красно беше то девојче !

Л.епа, дугачка коса у ситним витицама онлетена, красила јој малену округлу главу, чији беди образп обасутп пурпурним руменилом даваше јој изглед јутарњз зоре. Очп црне пспод танких извијеипх в^ђа снјале су као два алема камена а лен ввсок п танак стас украшаваше јој још више њену анђеоску депоту. Тако, у тои кругу веселе деце, жпвео је стари свпрач доста "оскудно, бринући се да вх занатом исхранп. Каткад дохватпо би ћемане и пред децом одсвиро но коју песму, која је била пува тужпих успомена. Тада би му се по која суза скотрљала нпз бледо лаце, адп Леда, то красно девојче, љубила би га сиојам руменим усницама и утпшада. Спрома старац ! У тужној песми тражао је утехе. .| Била је недеља. Сунце је давно одскочило. Мајски новетарац несташно је пиркао кроз густа грање, доносећп мирис са шареннх ливада Веседе т це цвркугале су мплозвучне песмице скачући са гране на грану. Све бегне веседо... (Наставиће се.)