Мале новине

Дело које је Липолд извршио велеиздаја је, и ми не можемо а да нашу владу најстрожије не осудимо што санитетског поручика странца није дала под суд за вејеиздају, но му као казну за једно из дајничко дело тражила оставку. Ми у име увређене и преварене српске државе и српског народа тражимо да влада Липолда стави под суд и осуди га, ако добротом наше владе није већ измакао. Зар за велеиздају против Србијеказнити једнога странца, који е јео хлеб срнске државе само оставком ? И сувише н е'о с е т н а к а з н а. <2

Народна Снупштина XXXVI редовни састанак. Понедељак 20 новембра Отвореп еастанак у 9 х / 2 часова пре иодие. Председавао г. Пашаћ! биди су сва г. г. Министри. Секретар Р. Петровић чита 34 протокол састанка, Ђорђевић молбе, жалбе и интерпелацнју Срећковића м Влајића на Министра финансије због заузетог а не исплаћеног земљпшта за жељез. од грађана Ниша. Прелази се на дневни ред. Известиоц Ђока Новаковић, чита враћене чланове закона општинског у одбор и почиње од чл. 2 по предлогу кагићевом да општине у врлетним местима могу бити мање п од 200 гдава. — КатиК поново износа своје јучерање гдедиште, но ка.ко одбор није у свему његов предлог уевојио али је главно примио, то је и он пристао на поправљењу редакцију. — СреКковиК противан је, да варошице ма колико имале порееких глава, могу образоватп засебну оп■ (ј - ■ Г1 - - - г> - —. — ~ ~ т " мере. ■— НевЈорови% противан предлогу одбора, јер пије добро пзвео јучера»у усвојену редакцију. — Јов. МилијК вели, да општине маве од 200 глава не могу постојати. —ТајсиК противан великим општннама без ограничења глава. Скуштина прими одборски предлог. Чл 5. 8, 19, 24, 30, 38 примљени а код чл. 39 пита Душманић, ко ће тужити одбор или онштпнски

суд, за неподнегаеае и непрегледане рачуне упштиаске, он масли, да то може учииити свака пуноправа грађавин дотпчне општпне. — Министар Таушанови& објашњава смисао поменутог члана. — МашиК ппта, »о.јп су то Финанспјскп чиновницп, што ће казне изрицати. Тајсвћ објашњава и имену;е Фанан. чиповника, тако, да сваки онај којп ради са рачувима и новцем сматра се за таковог. Скупштпна прпмн и овај члан. За тпм су прпмљенп сви чланова до 5Ј., а тада Ст. С танковиК тражп, да и писари општинскп одговарају за своје писмоводне послове. Но скупштина ирими п овај члав. Председпик закључн седницу 12 1 / 2 часова м заказа седнвцу п сле подне истог дана у 4 часа по под-е. "415- 'О С улице и скупштинске галерије.

Интерпелација. Интериедација Риб рца, Несторовића и Генчићаокукуреку по прочитаној садржини , није обичие природе. У њпј се хоће да докаже незакона радња Министра народпе привреде а за тпм корист Лука Ћеловића и друштва којима је дата на експдотацију шума ,,кукурек и у срезу Годубачком, на штету општине Голубачке, која се толико година служила са огревом из те шуме. Нећемо расирављати од куда сад баш нађе се Ћеловић да ту шуму експло- ј &таше, кад је ранијвх гОдина тако I исто могла се дати та шума на 1 експлотацију на вештачке грађе, на ј то кије учињено. У колико нам је то чудо, у толико впше, што се то дешава под Радикалном владом, која је непоестано ' вакала на такве ствара и бранила 1

једници бала, пошто је хтела да се оделп од ње, и да прапа^не романској матроподпји, те је а један део црквеиог имања захтевала. Сада је будапештанскн судбени с<ол, као ва то делаговани суд, ову спорну ствар решпо тако: да се Романска Пожежена има оделити од Сриске Пожежене и да има припасти романској митрополији, али да јој последња (т. ј. срп. Ножежена) није дужна нпшта од црквеног имања дати, пошто је V парница доказзно, да је то пскључпво нмање српске општине. Српску страну у овој парниди Заступао је адвокат Петар Ивковић, Фишкал темпшварске епархије". — Саборски одбор карловачки ре„ I шио је, да се идуће заседање саз ве за 27 новембар. Али пошто је нужно да се пре тога олрже седниде школског савета, то ће се горе поменугог дана сазвати шк^лски савет, а саборски одбор т к после Св. Ник ле. — Народно-црнвени сабор. Српеко иравославно свештенство протопресвирата киринско-глинск; г, тражгло је од угарског мпнзстра преседника Тисе да се што пре сазове нарбдноцрквепи сабор. Нок<садски „Браник" одобравајући захгев за сазвв сабор.ч, замера свештенству, што се у тој ствари обратпло непосредно иа мађарског мипистра председнпка а обишло српске највише ау гОпомне власти. којима је јединима задатак брига и старање око сазпва сабора,јер се тиме поткопава аутономаја српска. ];1

наролгаа тгпапа

"ЧЖГ ће мо сачекати ток иитерпе-

ШУМА ,.ИУКУРЕК" (Досис „Малим Новинама) и Голубац 18 новембра Г. Уредниче, ^ Рачунајући да ће ваш лјјст дати гшзда места напају народЊем, осме-

лације, па ће мо онда целу ствар пропратита по новинарској дужн^ста.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТд

лио сам се да вам неколико редака напишем о једној неправди која је учињена народу среза голубачког а ево у чему је ствар: У близини Голупца ностоји ^една ј шума која се зовс „кукЈрек" На ову шуму нолаже нраво оншт. — Српско-ромаиско црквени спор. голубачка, и без обзира на то, г. „Браник" јавља: „Романска Поже- министар народпе привреде продао жена , општина у молдавском срезу је ову шуму као што чујемо неком крашовско-северинске жупанаје, п< - Луки Ћеловићу из Веограда који се дигла је бала, парницу иротив срп- \ како веле уортачио са нашим посске Пожежене , са којом је дотле у за- лаником Ристом П< иовићем.

Тврђење да је наш посланик Риста ортак са Ћеловићем вероватније је и по томе, што Риста зна да општина голубачка полаже нрав < на ту шуму, што зна да је то једина шума где се народ снабдева граћом и огревом, зна да је и народ среза голубачког и оп. голубачка нротивна да се ова шума нродаје, зна чак и то да је народ вољан био кад није другојачије чак и да је откј-. ј И, зна да је ои. иротестирала противу те продаје, зва још нешто више па до сада не само што својим моћни гласом то продавање шуме ве спречи но чак потпомага, и код све га тога ко је тај који неће веровати да Риста није ортак и да није чак и његовим упливом иста шума продата. Ево већ 2 дана како 100 радника немилосрдно шуму „Кукурек" обарају, а народ гледа и уздише, уздише што му срце из недара чупа онај кога он — народ — подиже, коме своје поверење дава, за ким иде и који му обећаваше све могуће алакшице. Али... остаће само једно али. Износећи ово да читатељи вашег листа виде, надамо се да ће когод бар од опозиционих посланика подићи свога гласа у корист народа среза голубачког. * Чудна је то ствар, кад по некад и незнатно место, предео или која личност, салом околности, било из доброг сећања плп ружне радње, постану просто исторична места нли лвчности. Лепо је, кад се о једној стварн или лачности, има добро мпшлење, па се то кроз дугп низ година ировлачи кроз слојеве друштвене, па часто човек са векаквим епатетом и поштовањем навикне се говорити. А како ли је о^ет ружно и мал не одвратно, кад се по несрећа деси ма| лер, те свет стаке протпвно зуцати, и пекаква зла дела износити. Шума „Кукурек" предмет је нашег писања. И како то, да се баш деси у голубачком срезу, где п ипаче има шуме довољно п одакле се толико година греје п војска п ОФПцири у београдском гарназону. Да ли је и ко раније знао о „кукуреку" шш је та шума тако за око пала људама којп по што по то хоће на пречац, да посгану богати. Извесно је, , да то није млада ш у м а, него мора да је при-

подјшста:

Л Е /I А од САВЕ II. ЈОВАНОВА МОТО : Ива греха, грех се ваља.... (Свршетак) V. Као сгрела пројури јој нека ладноћа кроз слабо изнемогло тсло- На бедом лацу појавн се чудновато руменнло, као после мутног п кишпог дана плаво ведро небо. Она, осећаше нешто чудновато, па приђе брзо огледалу. — Да.... махала је главом п гледала своје бледо као у мртваца лпце. Журно приђе орманчету у коме су биле за улепшавање лаца боце и кутије. Сапаиа је течнос у осушене руке. мазала се — не знајући нп ама шта радп.

Тек што јо била готова а иа врати се појави Иван Ивановић, њен посдедњн обожаваоц у кога се пајвише уздада. Са осмехом рукОва се са њим и поаудц да седне, Дуго је Иван Ивановић посматрао Поске кратког разговора он се диже. Леда га задржаваше алн он ие хте, изговарајућа се хптним посдовима. — Ви сте слаби Треба да се лечите рече Иван Ивановић са пуно сажаљења пратт јућа се са њом — и оде. Сад тек оеећаше да је изгубљена. Њена некадашња лепота, којом је свакога очаратп могда, нестада је — ашчезда као снег од пролетњег сунца. Ваше се није имада у кога да нада. Продавала је једн упо једну скуиоцену ствар за које је грдне суме разапада. Животарила је, као свака презрена!.,.. * * * Једног новембарског јесењењег дана, мугна облаци прелегадп су преко небеског свода, као да су и они жадали за минудом веселом прнродом — па и за депом Ледом, некадаппмш анђеоским чедом. Загушљав ваздух ширио се ио удицама вароша а бесни ветар носио је прашииу с Једвог краја на дуги.

Код затвореног ирозора стојада Је једна мдада госпођа, гледајући веседо на удицу; а муж је чатао новине, седећи у наслоњачи, која је била бдизу загрејане пећи. То је Михаило Михаиловић и његова жена. Дуго су тако обоје ћутади, док госпођа не узвикну чудећи се. — Гле пратња!... Па никог за сандуком... Средином улаце пшао је човек, носећи дрвен крст. Упоредо за њиме ишао је у одежда попа носећи маду свећицу. За њима ишла су к ЈЛа носећп мртвачки сандук. Како жалосно изгдедаше овај спровод!... Михаало Михаиловаћ уста пз насдоњаче и првђе нрозору. — „Леда.. " шаину тихо Михаидо Махаидовић, кад ирочита име на сан 1 ,уку. Као тешка стена да му паде на груди, осећаше он нратисак у душа. Лвце му обасу руменало. Не могућа се држата на ноге, оде на св)је место п спусти суморво главу. Жао га беше. Чинало му се као да га она из сандука зове Погурен и тужан шануо је тпхо алн искрено. „Ја сам је упропастио". Спрота Леда: