Мале новине

ошжи прнмање п комитет берзе ретгиће одиах о захтеву примања. Земљорадња у Бугарској. Бугарска влада подпела је Собрању два закопа од велике важности: иројект закона, који се односи на хипотекарне зајмове из Банке Народне, а други који се односи на реогранизадпју земљорадничке банке. Грчке Финансије. „8ресШеиг (1'АШепеб" јавља да је лзмеђу краљевске вдаде, народне банке и цараградДа Ћеловаћ воле и уме бити ли-| ске банке потмсан зајам од 6000000 -Ферант дрва, то смо се уверилн у | лира, који ће оитд унотребљен на Београду. Али да ће он наћи и „ку -ј конверзвју и исплату старога дуга курек" то на смо предвнђади, пје-' к0 Ј и Ј е познат под именом „зајам дна ,да би он и тамо потреФијо, да ј независности". Грчки

(■тугглччо аесто, па се људи трговци журе, ла од дрва створе злато. Иначе каква би смисаа имало одузети право уживања огрева, целој једној општини. Некп ђаво јест. Јер одкуда би београдски трговц са житом Л.ука Ћеловић знао, да има шума „кукурек", мањ ако он има невиђена и нечувена својства, не уме да то пронађе и покрене неког да покаса за њ ( ствар, али је у пстини.

Чудна

ннје некога уза њ, ко „кукурек" од раније п боље познаје. Жао би нам било, ако неко „кукурекне" у „кукурек ;у. Само да их не буде више, који ће кукурвкати , а што ће Ђелчвић тамо дрва сећи, није •баш опасна гтвар, и он се огуда може п истератп, ако сз дотична општина успротпвн и саоје нраво доК5же. Чудна је судбина човечија. Кад срећа окрене леђа човеку, онда се ваља грех за грехом. Сад да човек не рекпе, да ће „кукјрек" ш.стати нсчорично место, а експлоатори исторнчни људи. Н.

Из

ДРУШТ80 СВ. 3 а х в а л н

СВЕ 0 с т Саве добила

Управа друштва Св. је на дар ове књиге: 1. Од г. Матеје Бана, академика 100 ком. „Дјела Матеје Бана, I. •свеска. 2. Од г. Јована Миодраговића, проФесора и управптеља учитиљске школе у Нишу 200 ком. његовог „Босиљка" I. и П- струка; 100 ком. његових „Причања Срба Српчићима" и 100 ком. његове „Загоркиње" 3. Од г. Петра Никетића учвтеља 100 ком. његовога дечијег листа „Ђачета" 4. Од г. Ивана Иванића, сарадника „Одјека 40 ком. његове књижвце „Срби у Угарској" и још 10 ком. разних књига за друштвену библиотеку, 5. Од г. Милана Алексића, свештеника из Алексинца 25 ком његове „Берозаконске расправе," 6. Од г - Св. Велпцког, књиговезца 50 ком. слика Њ. В- Краљице Наталије. 7. Од г. Ђоке Ђурића антиквара 100 ком. разних књига' Уирава друштва Св- Саве изјављује велику захвалност на овим родољубивим поклонима. ДССБр. 1434. 19 новембра 1889 године Тајник : Ср. Ј-Стојковић Председник друштва Св. Саве Свет. Нииолајевић *а»о<®»ШЗ БАЛКАНИЈЕ — Зајам бугарски. Спндикат зајма исилатио је већ прву четврт, који износа до б 1 /^ милиона. Друга всслата взвршпће се у одређеном року, Новорт , коју је донела „Б<зл. Кор". да Дуиавски је није хтео прамп*ги котирање истога на берзи бечконеоснована је. Комнтет за котира/ не решчо је једш гласно, да пред-

стогодишњ'1 к Из Атане Јављају, да је некп К&нстантин Никола умро у Јуроли у 117. год. Рођен је 1772. оженио се у 1818, и имао је у 21 год. једно дете. Његова жена још је у нуној снази. Поиојник је оставио 30 унучади у годинама и 7. чраунучади. Варош Цч ,риград. „Стамбул" јавЉа како су се не&а лица јавила варошкој преФектури тражећп концеснју да се подигну нужници. — Срећни се старају и о јавним иужницима, а ми !а воде, ниссвет-

љења нп калдрме још лосна оиштино!

немамо, жа-

ИЗ БЕЛА СВЕТА

Неред у Рив да Жанеиру Поводом једнога скупа у Рио де Манејиру дошло је до крвавих сукоба. Бразплијански монархисти викалп су доле с републиком, лсивео П е д р о. услед чега је настала туча,'па се чуло и неколико пуцњсва из пиштоља Двоица су убијени а више њих рањено је. — 1унак-девојка- Из Сегедина јавл>ају ово дело једле девојке: шеснајесто-годишња Ана Палатинус, врат ивши се из суседства кући, у којој није никог од родбине било, нађе на своје чудо разбпјен прозор, Приближивши ее опази како се један момак мучи у соби па разбпја ладицу, у којој беше 400 Форината Девојка стаде викати, а лонов скочи кроз прозор, да побегне, но девојка похита за њим преко неколико плотова и најзад га ухвати за Јачицу. Јак момак хтеде да се отме од девојке, али га она баци на тле и ту га држаше дотле, док нису суседи на њезину вику дошли, лопова свезали и иолицији предали. То је био познат лонов Сабо алиас Давид којега полиција већ дуже времена тражи. — Тучња у уредништву Како „П^аго" јавља' догодила се недавно у редакцији клерикалнога листа „Иштегзе" саблазан, о којој се сада много говори у круговима парискога свештенства. Ономад на име донео је „ХЈшуегве" чланак, у којем је погрдно писао о покојном лавалскому владпци Бугауду Због тога дс шао је пећак владичин поручпк Паимблант ду Руил са својим нријатељем у редакцнју те тражио, да му се каже име писца овога чланка да га може иозвати на одговорност и заискати од њега задовољење. Но пошто им „11туег80у" уредннк Ећген Веуилот не хтеде саопштити пишчево име, нороди се жестока свађа а најзад дођоше и шаке у иемоћ. Ову згоду јавише за тим париском нунцију, који је обећао да ћо у ствари иосредовати. — Јамачно су се нањих уг-л.-дали и „Србобранов дописник и „Одјеков" сарадник. — Леп прнмер братске љубавк. Луји Ј. Бауер берберин у Њу-Јорку ! вала тужен је пред судијом од првога| чке, а

градскога суда да без дозволе свој занат радн. Њега позову на еуд, али он не дође па с тога пошљу једног заптију да га доведе. Кад је овај у оерберницу ступио, на!>е, тамо једног младића па мислећи: то је тај пружи му запоест младић се упути са зантијом у суд, не имаде ништа да рече, те да га судац због презирања суди пошаље на десет дана затвора у окружни затвор. Без икакна приговора пристане он на осуду. Мало за тим дође други човек пред судају, којије носио замотану руку, и представи зе као Луји Ј, Бауер, Судац се зачуди али брзо дозна да он није Луј, већ његов брата Жак-а Бауерс осудио- Он одмах нареди да се Жак нусти, који онда саопшти да, његова брата Луја једна рука боли те да би му више дневни затвор могао нашкодити па је он с тога љега заменио.Пошто се судац о овоме уверио повучу своју оеуду натраг и пусти обонцу браће на слободу. О III А Л А Интересантни дијлог — Виде ли чу. о?! — Какво ? — Па Никола Јов. ГЕрогик постављен управника централне поште! — Ха, ха, ха! — Н|гмој се смејати, истина је. — Од куда внаш? — Стоји у „Дневном Листу,"' још редакција иетог радује шта је, хвада гу, учиљен тако срекан ивбор. — Свашта бива на свету °иа и то... У

за

се Бо-

лих Црногораца. Пасац те нотице реФеришућн о томе, додирнуо се је још једне ствари, која, каке изгледа, тицала се је баш самога писца,. Он помшбс у тој нотици, какосејенека назови „интелигенција" кикотала и смевала, а не каже коме. И тој „инт е л е г е н ц и ј и п и с а ц те нотице даје своје рецепте и упућује у тингл-тангл, орфеум, циркус и каФе шантаи, где би се могла довољно искикотати и насмејати. Ну се није само задржао на томе, но је и дал>е нросипао своју срџбу на таку „интеле генцију". Он је назвао ту„ интелигенцију н „умним богаљима". А на завршетку тог свог малог реФерата, ставио је и ову реченицу : „тешкО просветн, кад је и оваки нељуди потпомажу". Прочитали смо овај мали ре®ерат, на нам је све било јасно, само она последња реченица изгледа да стоји одвојено, и као да има свој 1 циљ. Не ћеме се у пуштати у нредмет ! који је извео кикотање и смех и да јли је био тај смех оправданили не| оправдан, јер је то ствар чисто ло| кална, али ће мо се инак задржати | мало на том реФерату. — Писац те ' нотице иознао се јс одмах — пи! сање га је издало, и ако се није I потиисао, А међу тим то можда је ! и много боље учинио, што се није Iпотписао. те је тако остао само за оно место познат, где је он. Далеко ; би отишли, кад би хтели да се упуштамо у тумачење оне носледње I реченице, а да не би далеко отишли, ми ће мо само ово рећи писцу нотице: Опомињемо врло

лепо и врло учда у будуће пажљивији при нисању ! нотица, јер смо елободчи да и ми , њему пружимо неке рецеите, који ће га моћи заиста са свим излечити. Наши ренепти неће бити ии мало слични са његовим рецентима али емо сигурни, да ће они инак много боље дејствовати. Нека се само иисац те нотице сети, да је он морао доћи у таконазвану „интелигенцију", па нека се принази, и нека

тој

тиво писца те нотице, осталом, Николи Јов. Протићу је бар лако. 5уд 6 миого — Како то? — Тако лепо, њега иротежира краљица — Та неке бити?! ј — Јесг, иконе ми! | — Краљица? — Да, да. баш краљаца! — А како то да јој се подвуче под кожу? Бадава, мора се признати: вешт човек! — Дабогме вешт, а вешто је и превео. — Кога? — Кра.мну. —ЦКакву краљицу? Од куда? — С немачкогна сваки начин уз нечију прииомок — Па о чсмј ти говориш? Ја ништа не разбирам! — Зар ниеи читао „Краљицу Ноћи и ? — Ха, ха, ха! Е,баш еи прави шерет!... За иста дивна протекција! — Како му драго, тек њему је топло: управник централне поште! Пријатељ се на то из гласа насмеја и кроз смеј рече онај Змајев познати стих: „Замерићу ал завидет нећу." ЈибШв 3 -са>о<г^

„пнтелигеициЈИ ,

се прилагоди јер то је она „интелвгенциЈа", која је ка^ра да му много што шта учепи само акс хоће. И векајсшово прими као рецепт: „си^о пе ирума никад дошљаков обичај, н 0 се дошљак повипујг и прима увек сео « ке обичаје*. Прами ли ово, онда ће сам увидети, да је била погрешна она његова нотица, не прима ли, онда ће на против доказати, д ј је он као и сва остала њ-гова бра&а која еи прешла Пњ

КЊИИЖЕВНОСТ Уредннштво је добило на црикав ове иове књигеЛакоумни. Роман I. Свеска 104„ Библиотека Браке Јовановића" у Панчеву. Цена 35 п. дин. Исторнја Јеарејског народа I. свеска 105 библиотеве Браће Јовановика" у Панчеву Цегга 35 п. дин. Орао илустровани календар аа 1800. Штамп^ и и:здан>е Арее Пајевићу н- Саду Цена 1 динар.

ПРИПОСЛАНО за сгвари код овом рубраком уредвиштво не одговара. У пожаревачком радпкалном листу „Грађанину", нзашла је пре неколико дана ;една мала нвтица, у којој сс доносн каоједан мали реФерат еа једне забаве, која се је да-

корис! уједно

читаонаце и у корист

аожаревапосграда- ј

^^4», носеКи са сооом још много што гитагито се не слаже са Србима ц сриским обичајима, Ми имамо Доста таквих, али у напред свима кажемо, да ће мо једном ночети* водити отворену борбу против свију таких који са свим тврдо држе, да они доносе просвету и знање, и да она шире српску интелегенцију. Оволико младом нисцу нотице „са беседе". Лво неколико рецента и „Грађанину" — редакцији самој. Боље би било, да редакција „Грађанина" припази на оно шго ирима, и што треба да штампа, иначе ако она и на то не обрати пажку — онда треба да оштампа сем оних екземплара од снаког броЈа колико је потребао, и да разашље својим н литичким пријатељима. Политички нријатељи могу све читати нјто се натази у „Грађанану' и морају читати, остали нак гриђани неће ч тати оио, где се грде и нанадају, а да још за то н | плаћају. Продужили се пак и даље | тако уређивање, онда васкрсли „Гра! ђанлн", неће се ни мало разликоват« ; од умрлога и иокојнЈга „Г-рађанич-Л* — ић