Мале новине

БРОЈ 343

СУБОТА 2. ДЕЦЕ»»БРА I ШО

ГОДИНА I!

ИЗЛДЗН СВАКМ |ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годкку 80 динара На по године 15 динара На 3 месека 9 зинара Х.Е РЕТ1Т ЈОИРЈЛХ

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полажв се само код пошта ЗаБеоград нета претплате — Лист се продаје на број

Ц иома и рукииисл шаљу ов В ласнику _ М алих Н овина' 1 Тапличкн венац 6р. на герк.ем опрату.

Претлдата се прима код свију пошта у СрбиЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда '-0. ир. дкн. & ма четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРННООЛАНО отаје 50 ир. д. од нетит реда К1ШЕ итт

Зглас ||-вт но. потреби * са сликама.

За свакп оглашење пла<;а пе држ. таксе 20 пр. д.

ВЕ'1Ш ОГЛлСИ 110 НОГЈДБИ

ТЛУЈНУ С ТРАПЕЗАРИЈОМ и<иВ. пИКОЛИ. СЛ8 .БН и-ВО" ј["\ даје« беспдатно. К') Је вољан

ВРДЊСКА АФЕРА

ЈОј, ЗБОГ Т8ШН8 БОЛвсти у нући, не моше дочекати госте 923, 1 —4 М. Ђ. МилиЂевиЂ.

иека. ми се |ави у гостноницп к д „Малог војника", Тернчије. 920,2—3 !

Угља

/ГЧ, Свет. Никол« сл»ви мојој због смрти матере моје ^е могу дочекивати госте. Дим. СтевановиЂ 924, 1 —4 пенвионер.

Укомисинској радњи ХаџиТоминој, на малој пијаци има на нродају, посве умереном ценом, врло фч.на зетина далматинског а тако и разне рибе као : сдраге, јегуље и Кефале 904 3—б

за ложење из ово земаљских рудника може се купити у радњи Трпкова и Нлстнса у Београду Влеина улица Лр 6

Каменог Угља за ложење Фуруна продаје ПЕТАР Ј. ПЕТРОВИЂ

8 72

# Молим да се чита Част ми је ставити до знања поштованој публици, а нарочито Свечархма и потроипчим I брашна и квасца, с којим сам мо.у радњу иодпуно снабдео како са пештанским панчевачким и осталим рчниим брагином и квасцом. у свнма сортама, које дајем под гдранцију на раз вијање ЈШаног теста. — Иста радња арим\ на ивраду сваковрсне кол <че на славу које ја израђујем тако да ми није у стању овде нико к нкурнсати као искусно« мајстору у своме занату. Р Иста радња израђује за свадбе и балове и остале даме врло добро кајзер-семле, векне и сва остала пецива што се овог заната тиче. Зато молим п. п. грађанств >, дамс, некаиеизволе посјетити и о свему се уверити. Сне норуџбине и остало у радњи израђује се са највећом чистоћом и тачном нослугом. Молим за носјету. С поштовањеи КАРЛ ЧЕРВ^

927, 1-8

неккр на „Зеленом Венпу" преко пута каФане Америке.

ок: *

У КАФАНИ КПД * ДАРД1НЕЛА* може ее доОити 1 Литнр Неготин. старо црно вино . . 1 дин. 20 1 „ „ обична „ „ . . 80 1 „ Печујска бела „ . . 80 ] „ Бермета неготинског ... 1 дин. 1 „ Дрна обична вина .... 50 1 „ Старе шљивовице .... 80 1 „ Љуте комовице .... 1 дин. 60 1 чаша пива дупл.-мерц Вајфертово . 20 { Јела су чиста и укусна. Џ

мо п

С поштовањем

X о«

925, 1—6

Димитријг М. Крстић

X :*о

Врањска аФера, која је ниала за резултат да мало затегне наше о <: носе с Турском и да пробуди д неI кле неновереше тмеђу обу државе, дошл; је скоро до свога закључз.а. Наша влада, как > каже званични коминике, иослат страним листовнма, и који смо пре иеколико дана саоп штил !, иослала је сва акта турс&ој влади, оставља^ући њој на оцену да ли врањски консул треба и дал.е да остане на сноме месту и;и не. Ми смо, ценећи по л»рми, која се по тој ствнри дигла била и у нашој и у страној штамаи, заинтересовани били да сазнамо прнви узрок овој неирилици и величину и важност овога догађаја. Обавештење смо добили мало дпцкан, морамо признати; али и ако д цкан инак сматрамо за нашу дужност да га саонштимо. Да ли је ово обавештеље баш тачно, не ј можемо да јамчимо, али ћемо, свесни ј своје одговорности као носиоци јед| ног дела јавног мњења, не сам>> донети причу, но ћемо још и сами покушати да аналишемо њену вероиатност. Д кле прв > на ствар. Начелство врањско, да ли но сво.ој и ииијативи или по кнквом иалогу је не зна се, — снимадо једну малу парцелу земљишга на граници — за какву цел, не зна се. Зна се позитивно само то, да |на овој парцели нема ничега <>д значаја, јер је то земљнште без шанчева и ровова илч чега другог. Окружни инжињерн непрестано раде, снимају, вуку инструменте тамо \;амо, то је некад бмла реткост. Свет је застајао, завиривао, ади од железнице и порескогзакона инсгрументи и премеравања су тако обична ствар и за свакога сељака у Србији, да се нико на то није ни ббзирао. На један пут нукне глас по Врањи да је неки Мула Селим покушао да за рачун турског комеснра нреко једног војеног лекара куни од једнога прак тиканта копију плана тога голог земљвшта на граници. Ствар није успела, тако се даље нрича, јер је овај поштени сиромашни званичник и патриота одбио понуђено му благо и ствар доставио помоћнику. Да прекинемо. Мала скице. Овај ролољубивп практикает зове се Брчбек. Он је истина Нем^ц по нореклу, али види се по имену а п по делу да у њему тече словенска крв. Он је цо одавно у Врањи. Упогребљује се на коиирање планова и иа препвс. По одавно служи, нема нзгледа за авансман не толико као стран поданик, него нема ни квалиФикације нужне за инжињерску струку и указно звање у њој. Вреднн је човек. 0^'кудно живи, плата мала не стиже нла једва. Знају сви они, који су једи тај г ркв практикантс и леб п, как > је тежак и живот чиновннчки на овој скуцоћи а камо ли

практикиитски. Поштен је. Зајма у Д"бр1-х људн н пријатеља, али и враћа кнд и како може. То сви раде па и онн, којц су се мало поиздигли иза <<ве лествице у државној хијерархнји. Колико је оних, к<>јн имају толико х ншћанске љубави даизмпре сноје услуге према иоложају н да истра)у у њој. Горка је судба практиканска, на тако и нашег Брабекн. Осећа у себи способ ости да прек рачи бар на степевицу нисарску, али учалуд очекивање. Тешко је ?то правнти уговоре чак и с писчрпиа стра ним поданицима! А о нам Фали сгручњчка, писара, хвала богу, дост». Савијен преко табле цртачке од јутра д > мрака , мисли и размишља како ће до бољег хлеби доћи Старост иде, па још у туђем свету ! Падне му на памет : на гле! Граница ту. Турска нема људи. То је Елдорадо за сваког предузимљива и вредна човека. Воља је ту, здравл^е је добро а и знања се приличао стекло. Практика је најбоља школа. Мало одсуства па хајд у Турску! Али, сиромах човек готов ђаво ! Како ће се без препоруке, а то је тешко добити без пријатеља а празних шака да дође до чега. Тумар тамо, тумар вамо. Нема ништа. Враћчј се у Врању, најврат у јарам ! Запни па ради, морао је мислитн сам у себи, — и буди задовољан! Србија има више срца но Турска Овде и црн лебац, а тамо ништа. Збогом илузије, збогом нечовечни Елдорадо ! И тако се роди љубав према Србији, новој отаџбини, и жеља да јој се иослужи и то својски. Бог је велики и даде се ирилика, и то још каква ! Впдели смо је напред. Замериће нам ее, што смо се толико на овој скици задржади. То је ногрешно. Ко зна шта се могло и шта се може излећи из ове размирице. Па зар главни јунак да се не зна и да сезаборави? ! То бн била неблаг дарност. Ми је исправљамо, на ма нам читаоци и замерили. Сад на ствар. Дакае , Мула Селим покуша да преко санитетског капетана г. Липолда поткуии г. Бра бека да му изда копије од оног земљишта. Питаће читатељи, па ко је тај Мула Селим? Е, ко би то знао! Муда Селпм се пздаје за трговца н налбанту. Стар је ок > 60 година, сакат у једну руку. Писмеа је, гибак, учтив и вешт човек. Мора д* је неки иреобучени ђевералштабни турски оФицир, кад зна шта вреди за нас, обичне смртне, оннј просг план. Издаје се ко баја и за, иекогЈ пуночоћннк* Турака за регулисање њихових имовних односа у Врањн. Чак прави дугове да забашури траг, а овамо има паре да потплаћује, п то рубље, па чик 9 а можда и 13! Елем, како му дра го, он покуша да поткупи г. Брабека преко санитетског капетана. А ко је тај сани гетски капетан? Карло Липолд. Знчмо још, да је Чех Г. Брабек се гнуша. Зар земљу да