Мале новине

изда која га тако гостољубиво нрима и храни ; а да чини услугу Турској, која га није хтела! Овде бар нрактиканство, а тамо ништа. У првом гневу свом полази помоћнику да му све саопшти. Ал се уз пут колеба. Тежак положај, странац је па још Немац! Срби су немоверљиви, Рећи ће: Гле ти опет овога тазе печена патриоте Швабе! Могу бити тако ниски да му подмету да је потнлаћен од какве интересоване др жаве, да завадиТурску са Србијом Могу бити још и тако ниски да носумњају да хоће да се освети Турској што га није примила, консулу што му није дао препоруку или што му је одрекао какав зајам, капетану санитетском за друге какве нспријатности итд. Напослетку, зрело размисливши, реши се да јави аа нека свот мисли шта хоће, само кад ј е љему срце чисто. Дужност пре свега. Помоћник пига: где су вам ларе? Г. Брабек одговара: Нисам примио. Е господине, то вису никакви докази. Донесрте согрин (1еИс1е Нрабек од Селиму и каже: пристајем, дај руку и паре и Селим њему руку и паре. Чудвоват случај! Турцн подмићују у Србији, па јож рускпм рубљама! Пеки кажу 9 рубаља, а пеки трппајест. Бвће нре ова друга цифра, јер је 13 несрећан бр г >ј. 3* то је п иснадо турФа. Елем, и согриз <1еИс1Ј је ту : довољни докази. Г. помоћаик као добар полицајац наређује да се припази на Турке те да похвата све конце, да прибави још доказа. Али они, који познају међупародне одиосе бсље од њега, наређују с правом да се Турци одмах протерају. Мула ( едим побегне у консулат и шпље д »а динара марака, тражи пслеђење оие крпвице п решење! Зна чгк шта пише и у нашем Уставу, па да човек не сумња да то нп)е ОФицар турскп ! Кчкво решење за шииона ! Другога Једног Турчина, којп је ок^ивљен и коме имена не знамо, није побегао. Узет на испит, одговарч на питање: „Је ди истииа да сп та хтео неку карту да украдеш, поткуаивши г Брабека ?"' — „Па неје забрана, одговара Турчин. да сп играме карти у кавана. Играт свп овија Врањанци сос мене п* пе ги мећете иапт" ! Шерет Турчин. На кола па преко границе. Мула Селим међу тим комотно пушп наргале п срчз К1ву у консулату. За овим настуаају преговорн између помоћаика и копсула, к«ји се воде на начин сасвим куртоазни о издавању Мула Селала, н трају 43 часова. Чииовницп наши долазе и одлазе од консула. Турци траже доказе, вслеђење, и шта још друго ве траже, позавају св на законе земаљске Кажу: тј је проста денунцпјација г. Брабекова. То се не може узетн као докз. После; „инжињер је тек почео од нре неколико дана да радв, плана јота нема, како смо ми могли куповати коппју од њега". Гле ти њега какО он све зпа! Аја! Ко бп још промно такве нзговоре! Муда Селам се правда: „Зашто да земем вашу план? Мије смо царовали овде 500 1'одпнл, сме Фаталп плануви од свија окај брда парче парче Ј ) Ишто да у;<мим план ст тој место голотија. Има ли кале?" Нема. Имали шанчуве? Нема. Има ли ровуве? Нема. И да има што имам зорт дч ги купујем од Брабук, кад са могу да земеи план бре! пари оч; шанчуве сос наши инџилире и оФицире. Кој ги чува, кој I а пази. Чув1те и вије као и мије ]!уда лмате шанчуве нигде неги крпЈсте нити ги чувате. Милиунн планови да ги земам сваки дан парче. парче. Питајте на тија Бугари имав ли ги пли ги немав тија плануве од вашп

1) .парче игрче" зиачл у свој опширности у нојединостима.

шанчуве. Оћу решену. Марћи сам давал. Не се избацујем тако, овде си нма закон у овој земља". * Депеше лете шифроване између начелства п мпвистарства и ^змеђу коисула и турског посланика у Београду. Помоћнвк начелства млаД и разборпт ч век, н ако ипје у најбољим односима стијао с конзулом пре ове аФере, забринуо се иа шта ће ова ствар да изађе. Њега опет потикују из Београда да се дочепа Муле Селима и да га пребшн преко границе, а он сиромах зиа к«.ко се у таким приликама често дешавч, да какав млада начелвик министарства који је скоро са школске клупе дошао, са сво1а уског гледкшта натоцоља минвстра иа какву глупост п прен^гљеност. Обично онда извршни органи плате тршнак. Морао је у својој ^утини п сажаљевати коисула, и ако му вије био по вољи а и овај њега, додазећн па аву зајсдничку мпсао: један ће од нас двоице из овога посла извући бар похвалу, али другп мора нропасти. Каква непријатпа лутрпЈа! Рескпрати све за ништа или за врло малу награду. Најзад да не бп бало крвне заваде п да би се п самом консулу олакшнло да изађе пз исложаја, који бн могдо да доведе ствар до пЈтервенлације пандура начелства, а за овнм можда и до рата између Србије и Турске, и то да је око шта но око једњт плана, к-ји још није ни почет да се црта, а камо ла да се копира — помоћник (ејвалу му) измисли један дипломвтски стратажем. Тако и треба, у дипломатским пптањпма и дипломатска срества, а у питањпма полпцискпм папдури. Да да му је то наређеио пз Београда, не знамо; тек штт је паметно, паметн". Пошље он чиновнка конеулу, па каже: дајемо часиу реч да Муда Селима нећемо нн хапснти, а камо ли протерати, док се његова ствар не псдеди и у Београду не реши. Мула Селим кад то чује хоће да пде. Он је мало Арнаутин по крвм. ,. Дават беса ?" — питао је пн. — „Ће пдам. Ми је гинеме за бева". Коисул онет, као човек пз двиломатске струке, зна шта вреди беса у оваким пптањама и то усмена, па потража мадо квитице. Помоћник као поштен човек. зна, усмени или писмени стратажем, свз је то једно, само да се о*а ствар мирно сврши; а најзад боље је п ппсменп, нека бар остане видљпва трага како је фино п вешто изаедена ова ствар, и избегнут већп сукоб који бп могас донеети до рата с Турском, а можда и ошпти рат са свпма његовнм ужасним последицама. Да ли је г. Брабек мислио, кад је везивао свој пинкл у Немачкој и подазио у Србију, да ће мало Фалити да он буде узрок оиштег рата и покоља у Јевропи, да није само овако паметн ) нзведена ствар? Већ кад је Муда Селам добе » бесу на још писмепу, он је био без бреге. „Г. помокник по надогу от мшглстер мј дава беса наппсмено, ће идам сое жмурење. Беса тој је годемо и свето реч У на.с беса па бог. па вера, па оГац, мајка, деца. Највеће голаћ Арнаутив кад дава беса, ће гине и цеда кућа п фис ће изгине'*. Е, кчд бм још ко водпо рачна у овако тешвим нридикамн од дате речи и од арнаугских дивљачох обичаја. Само да се скине та беда с леђа. И тако ти Мула Селим добије бесилатап подвоз до граппце. Испраћен је што но кажу са свима п частима, које његовом рангу нрападају, до граннце на Фпјакеру, уз пратњу жандарма

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Велики концерат. — Одбор Фонда за иотномагањс сиромашних великошколаца приредиће 9 децембра о. г. у украшеној дворници „Краљеве Пиваре" велики концерат у корист своје благајнице, односно у корист сиромашних великошколаца. Садржина ове забаве (ирограм концерта) јавиће се кроз који дан Великошколске забаве познате су, у опште, у нкшем свету како сј - ајном одабраном садржином тако и племенитом намером у којој се дају. Всликошколска омладина је узданица Српства Већи њен део је сирома пан, врло сиромашан. И да није добротвора и српске жеље за напајањем узвишене, тако потребне, науке, клонуо би а и народ с њим. С тога, београдски свет разумев ово, разумеће и важност ове забаве и не ће остати равнодушан. * Јахачко удружзње Како чујемо, међ неколнцпном наших суграђа на иочела се племенита и у зв^шена мисао, да се ове звме радн на оспивчњу београдслог јахачктг удружења, тако да би се исто имало још до пролећа да појави. Ми дотичној господн можемо сам(> честитатп на овако нлеменитом поду.чећу, јерје већ н крајље време, пошто је ово удружење одпста и црава потроба наше престонице. У то име ми имжелимо срећан почетак н добар споразум, Дзадесетпетогадншњчца Г-ђч Милка Гргурова довршпда је 19 Јулао. г. 25 годива њеног уметничког рада на срп. позор,.'Он« је већвпше но 21 голпну чланчташег народног позоришта, које никад напустпда нпје, ма да је нсто прошло кроз кубурне дане. Л.етос болест сметаше г-ђи Милки да прослави њену двадесетог.)дишњицу па ће тај чан нрославити 17 Декембра, не на позорници, . но у своме стану, Добрачина улица бр. 36, где ће нрнматп п.тсете онвх њених пријатеља, којп буду хтедп да је удосг. је те пажње. * 0 убиству Тоше Савића. Ово је убиство колико тајанствено, толвко и ужасно. У аналима полицискнм ово је убиство забележено као један од најтежих злочана. Колико смо дознади, иследна власт трага живо за уоицама. И •— ако нас сви знаци не варају, убице су већ ухваћене. 0 томе, ношто је дело у току иелеђеља, ма ће модоцније донети детаљниј ј извешће, еамо овде ово конетатујемо: крв невино пролавена не да се затајити ма то бил) и — у сну. Као убицеухапшени су:Мијаило Самићи Јовац Драгосавац, звана „чика Сима", шкембари; Радован Мијатовић к сапин и Коста Гроздановић таљигаш. Осуђвн. Александар Сеновић, бив, чиновник унраве монопола дувана, оптужен за опасну крађу, осуђен је на ш -ст месеци затвора, гедину дана полициског надзора и годиау дана губитка грађанске части. Одлож )н. Претрес г-ђи Даннци Орешковпћки, оптуженој за бракод"МствО, којп је требао бптп јуче, одложен је за дапас у 9 саги пре нодве. Свршвн претрес. Јучс иосле три Дина сврш^н је претрес у суду вар. Београда над Лудвак^м Хамом п Млпјом Половпном овд. касапама, Адаксом Јоксимоаићем п Сретом Васпљевићем онапчарпма п Љуб.Убавкаћем, бив. практикан;ом; онтуженаиа за крађу два в-»л« Мллоју Јовановаћу сељаку из Мпслођпна. ГЈГрва дво-

ица оптужени су као главни кривци, а о остали као нотпомагачи. Судио је поротии суд. Пресуда ће се изрећи у понедељак у 10 сати пре подне. Народна Скупштина Х1јУШ редовни састанак. Летак 1 децембра Састанак отворен у */з 10 час. пре подтге. Председавао г. Катић. Бидп су сва г. г. минпстри сем г. г. Ведвмировића и Гершића. Секретар Л. Лазаревпћ чата протокол Х 1 јУ 1 Г | састанка, Јоксимовић молбе и јжалбе. Прелази се на днезни редОдговор Мин. ин. деда на интернегацају Ј. Ж. ЈОвавовнћи и друд> ва о грађењу м )сга између српск^ и сремске Мигроввце. Мин. ин. лела веди да је ово П И тање нотекло још 83 год- од Аус^ тро-угарске владе. Тадањи мии гра ^ пристао је на то, а сем тога пита^ је аустро-угарску владу коме ће д_ прападне могг пошто пстекну кон цеснје, а она је одговорида, да ће обема странама. Ман. грађ. унути ову ствар мин. војиом, а он гдавном ђенерадштабу, који одговори да т,е треба нристата на грађење моста, јер је од врдо штетних последица. И мин. војна се сложио. После ово.а настаје п&уза. Ове год. аустро-угарско мпнистарсгво одрелило је комисију, коЈа оа сч наш:м имада да донесе дсфититиван закључак до 2 Септембра ов. год. Али вдада је одговорила, да не може иристатп на деФашггиван закључак, док саунштина не одобри, а аустро-угарска се влада задовољала. А на треће нитање, шгаће влада да ради, одговарам да ћз влада од свега тога саставити један међународна акт, који ће изнети нред скупшгину да она реши цеду ту ствар. Ј. Ж. ЈовиновиК ведн да ако се направи мост и међу обе Мвтроваце, да ће сва тргована, која јс до сад била у Шапцу прећи у Митровгцу, што је врло штетно и зато треба спречити грађења мосга, што нам је могуће. С тога иреддаже да се ова ствар изнесе пред скупштину, да донесе деФинитивна закључак. Лешјанип сажаљева мин. војног и Мин. ин. дела. што су иоред онако јасних раздога главног ђеиералштаба да је овај мосг штетан, пристада на грађење моста. КундовиЛ мисли на против да би овај мост бпо у интерссу целезападне Србпје, истина да би Шаблц био у штета, ала и то не би била велика јер је водени пут далеко јевтанији од жељезвичког. Б. ЖладвновиК побија раздоге Кундоваћеве. ГенчиК мисли да је овај мост користан пошто долазвмо у додир с већом државом. Потиред. ставиЈна гдасањ? пред лог Ј. Ж. Јовановића и скупштииа га прими. Одгов»р мпп. војног на интерпедацију Сргћковаћа о нишком градо пољу. Ман. војни вели да сваки гра мора да нма пред собом пзвесну пре гледну равницу, на прела томе и нишко градопоље није ништа друго до градска својана. Год. 81 одређена је комасија за премер земљпшта, ала она нпје ништа скршида. Тек ове год. одређепа је комиснја која је премерила земљиште, п свако онај иотраживач којн је имао правне доказе, добио је свој део. Пз свега овога а и по самом освојењу од Туракаи по ириродн земљншта, војна вдаст не сме да напусти то земљиште. На посдетку суд ће решитп. С реАковиЛ вели да се град зове калч а свака варош се зове град. И