Мале новине

по томе сама је тврђава државаа а поље није, а и под самим Турцима то нпје бало државно. А што г. минвстар вели да ће та ствар ићи судом, ја и волем, јер знвм сигурно да ће оиштпна добити парнвцу, сем ако не буде силом. М. ЋуриК веле да сваки град, а особито нишки мора да има своје поље, а ако општина баш мисли да има право на то земљиште, на суд на ће се ствар решити. М. ВлајиК вели Јда се град зове сама варога а каже, то је тврђава па ирема томе и градопоље је варошко поље, а да је градско, звало би се калемејдан. С тога мисли да војна власт треба да иде на суд а не општина. В. МанојловиК се не задовољава с одговором г. мин. војног. М. ЂуриИ вели да га нико не може разуверити, да то није градско поље, а ако ко има право на то земљиште нека иодпесе тапију. Валичцвац одговара М. Ђурићу да он вије ту рођен, иа не зна ту ствар, а ја знам још Турци кад су пасли своју с току, стога мислим да и општини не треба одузети то нраво Ј. НиколиК одобрава интериелацију Срећковића. Мин војни вели да ће се ова ствар иа суду решити. Лешјапии , мнс 1И да треба држава и ОИШТИН1 да се договоре у томе смпслу да општина има право само на иопашу. Подпред. ставп на гласаље ирво предлог М Ђурића, да се преко ове интерпелације иређе на дневни ред и скупштина прими. Одговор иин. Финаисије на пнтерпелацију Срећковића о екснропршајацији збмљишта. Мин фин . вели да није исплаће о Е|1 чо што није било никакве државие готовине већ дсФицита. Сума која се д бија од лутријскнх лозова а која ће се унотребити на исилату експропри.јисачог земљишта пошто се иснлати дуг нирбдној банци и реквизиције изнози ок ■ 400'000 дин. И прво ћу иснлатити ново оослобођешш крајевим).. (УрКекотЈх задовољен одговором г.'мин. моли да се ирво исплати сиротиљи. М, Влајић је задовољан одговором г. мкнистра. Мин. Финан. изјављује да ће им учинити но вољи у колико до њега стоји. Ношто су пнтерпеланти задовољни одговороа г. мин, фзн. то ^потпред. предложи да се пређе преко овога на дпевни ред и скупшгана прими Мин. аросвете одговара на интерпелдцлју М. Николића и другова о погорелим школама за време турсиог рата. Мин. кросзете вели да је на ту цељ одобрен школски п болаички ф лнд, и д■< је иодигауто 12 школа, остало је ј')ш 1 школа, које ће се на џролеће иодићи; јер иоваца пма 238, 670 дин. М ЦниолиИ задовољаа с одгово5)051 г. Мнв. прзсвзге. ,М(1н. аросвете одговара на интерлелацију: В. НиколиКа и другова па вели Ј^а Је одредио две комисије, ала да сис због разнпх окалноста ннсу могле да прнступе послу. На поелегку одредим н трећу, и добајо счм извеппнј, да је 16 пр. мсе. почела да ]>ади. Р. НиниЛ је задовољап с одговарол г министра. ГТошго је ночетак месеца Децембр>, то сс извршп обпова секције. Иодпред. злкључн саст.шак у 12 чзс п]>е подне а сутра заваза з.л 5 ч сава

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА • Трговачке школв у Босни. У овој ствари има „Србобран" пз Сарајева. овакав извештај : „Вп преко можда мислите, да је то увек напредак, кад се код нас која нова школа отвори? али. на жалост. свака така нова шкода шкоди нашој народној свести нашем напретку маого и много. Познато ће бити вама и вашим штованпм чнтаоцима, да се код нас у Сарајеву почетком октомбра о. г. отворнла тако звана „техничка школа". Заисга сте читали нрограм те школе, иааеде« на дуго и широко, у званичвом листу босанске владе, а чулв сте п шта је циљ тз школе. Ми вам на против мозкемо казати у неколпко речи, шта је циљ те школе: 1. Треба да се том шкодом парадира пред изображеном Европом. 5. Треба да п та школа отуђн српску децу од свог народа. Познато је да у Босни и Херцеговини има шест тако зваонвх трговачких школа, а све скупа не вреде ии пребијене паре. За што ? пптаћете. Питајте искрене паставнике тмх школа, иа ће В1м одгОворати овако: 1. Свакакав се материјал прима у те школе, јер треба да се напуне, па чак и из II. и Ш. разреда основне школе прчмају се ђаци. 2. Учевно градкво тако Је претрпано, да би то једва савладали ђаци, којп су пижу гимназију свршпли, а к*мо ли ђаци основаих школа (и то каквах!). 3. Учатељи — малој изнимци част и пошгељЈ — већином нису сиособни. Та бпо вам је лане 1 'едан учитељ трговачке школе у Вахаћу, који је предавао хемију .Тај вам није ни појма имао о хемији, По целу ноћ би преметао различите лекспконе и исписпвао пз њих. па то бисутрч. дан његови ђаца морали писати и учити. К оликј су од тога разумели, то сам Б јг зна, То је само један прпмер, а колико таковах има ! Ми толико трговнне немамо даби се свп ти младаћи могли одати трговпни, а колико је имамо сва је, на жалоет, у чавутским рукама. Сама влада увидела је сада, да те школе не вреде пуво, а да се и ђчца с таком спремом не могу за какав озбиљан јавни посао употребити. Па шга је уч шпла? Осаивала је тако звану ,техничку шк>лу", у којој би ђаци трговачких школа могли продужита своје науке, Иа шта да постану? Чановничка пролетаријат. Германизирање је већ почело отварањем те гаколе. Госи. административии директор Сауервалд држао је при отварању говор на немачком језику, премда он прилачно добро срнски говори. Учитељи су већином странци, којима је српски језик „гапан ска села" Плаћају па им гимназијски ђаци преводе ноједина предавања. То днктирају својим ђацима па после им тумаче језиком, који није ни српски нп немачки. Не научи ли ђак од речи до речи нег> хоће ли својим речима да калсе гато је научио онда зло и наопако, ,јер га учитељ не разуме, па мисли да га ђак вара и тако сињци нагае миле домовине постају све мало по мало папагаји 0, методо! . . Дозволоте, да вам само један случај наведем како се учитељ и ђак разумоју: Неки ђак није научио своју лекцију папагајски. Учитељ га запита на немачкбм језику за што није научио. Овај му отресито одговори српски, да га је зуб болео, те није могао научита на памет, а учитељ га не разумевши добро (јер српски истом учи), машЉаше да му г се противи г. бог зна шта говори. Поче га на немачком језику пеовати, говорећи, да ће га нопасти за кику и избацити на ноље. Ствар је догала на учитељеку седницу, у којој е управитељ те шк« ле, гордељиви Хпват и Срб ждер.

благоизволео пзјавита да је тај ђак! ватрен Србин, те по том треба да| гледају, да га на свака начин и скоро избаце из дотичног завода. Дакле зар ђак не сме осећати, да, је Србин? . . . Да не упознате овака стања, рекли би сретна су наша браћа! По њиховој домовини синуле су различите школе, у |приличном броју г . Пуне су младих Срба, који су прилетели том светом дому, да што год мудрости п знаља приберу, па да себе кашње нринесу на жртвеник домовине. Ах, лепа санка!... Ал тужна је јава. Наши сннци одгајују се у т ■ ђем духу, германизирају се, привикавају се на ропску покорност и бог зна шта се не ради, само ла их расцепкају, да им нрекину свезу са својим нарОдом пз којег су ионикли и за који треба да раде. ИЗ БАЛНАНИЈЕ — Бугарска м Иакздонија. „Балк. Кор." иишу из Битоља ово: „Пре кратког времена д шела је соФијска „Свобода" вест да је у Петрограду изашла књига „топограФски и етнограФСки опис Македоније" од Стенана Верковића, у којој се доказу.је да Македонију већим делом насељавају Бугари, да тамо има само врло мало Турака, Цинцара, Грка и Јеареја а ни мало Срба. Даљеписац доказује да се бугарски елеменат пружа до с ону страну Шарпланине па чак и до Призрена. По Верковићу бугарски је елеченат и у јужној Македонијк и Тесмлији. „Свобода" тврди да ово дело г. Верковића може служити као одгОвор .иа публикацију г. Гопчевића који је тврдио да у Македонији нема никако Бугара већ Срба. „11ротпвно оаом престављању „Свободе" дозволите једном македоасаом Словенину да одговори с неколико речн. С погледом на многсетруку пронаганду у Македоннјп, а српскн се елеченат пробудио из свог сна. 0 .1 је свесан лепоте свога матерњзг језака, славе својих предака, величанствености саојих нар |Дних иесама. Бугарп би хтела да свет верује, да је Македонија бугарска и под тим изгозором траже господарство у љ^ј. Али ове бугарске прегензнје са свам су неосноване, То ће у скорб показатп један меморандум, кЈн ће предата јавности Срби из Македонаје, и којп ће бити редигован на ф )анцуеком јешку те да јеврошжој публпцн јасно покаже, да су Срби из ЦМакедоније по свом језпку, својим обачајима, п> својим народним пезмама нтд. прави п истииски Срби. „Да Македонија иије бугарска, то је доказао сам секретар егзархата г, Шопов, јер је уједној брошири приликом прославе св. Кирила и Методија у Пловдиву између осталога рекао: „У Македонији се Бугари морају створити те д I ојачају бугаризам, те да не ризикују губитком ове провинције." „Узалудна су сва напрезања, да Словене из Македоније преставе као Бугаре. Истина ипак мора нобедити. Узалудна су сва дозвољена и недозвољена средсгва бугарског егзархата. Узалуд је фонд егзарх.ата за бугарску пропаганду повећан на 30.500 турских фуната. А што се тиче г. Верковића, само је жалити да ои своју сриску националност и своју православну веру одриче. на се одао на то да ФалсиФикује српске народие несме, које је нокупио у Македонији, те ирема томе ни мало није вредно да се на његову личност утроши н једна реч. Исто је тако дрско ко.шко и лажно тврђење да се бугарски елеменчт пружа до Тесазшје и Прпзрена." о- <№>■

СМЕСИЦЕ — Сунцв св лади. Ол,бор за иснатавањз сунчаног система у Лондону издао је ово дана извештај о најновијим резултатнма, до којих је астроном Локајер помоћу новог спектроскопа дошао. Између осталога вели се у том извештају и ово „Небесна тела деле се у 7 група. У прву групу сиадају магле (магловита тела), у којнх је темнература тек толика, да се могу видетп. У носледњу груну долазе планетарни глобн, којн су се већ тако изладили да немају више сзоје еветлости. Наше сунце спада у пету групу. То толико заачи, да наше суаце већ нема више оие своје на.јваше температуре н да се сада налази у разлађивању. Но ма да се сунце сада већ разлађује, свакако ! то разлађивање бава лакше него што се у свом развићу загрејавало. Осим тога, ма да је наше сунце већ доста раз.чађено, нпак је тек на средини пута између магловитах и планетареих тела". Напуштена деца у Оаризу. Године 1888 нађено је у Паризу 3730 напуштене деце. 21 деге наиии су на степеаицама и но ходницнма разних кућа, петоро у цр^ви. 13 на улицн и два детета у јаваим баштама.. То су у строгом смиелу она деца, која су нађ ша. Алн има много деце, к »ју су намерчо нанустили њихови роднтељз, има вх, која су дошла у завод за напуштену децу, шго им родитељн помрешз но болницама и т.д. Чак и носле оне строге зпме, каква баше годане I 879/80. није билото лако напуштене деце, као сад. Од оне деце, која су донета у азил за напуштену децу, напустили су оч вн .121 дете а матере 2331 деге. Тоеје без- сумље зато, што жене теже засиужују но људн, тз у овој љутој борбн за оистачак ннсу у сташу да издржгвају децу, што је људима лакше. По добу сгоји са напуштеном децом овак>: 473 беху о 1 до 7 дана,- 1002 од 8—14 дана; 258 један месед; 225 трн месеца; 231 до нола годиие; 390 од 6 до 12 годнна. КМ ЕНДАР Субота Празоедавни 2. Пр, Авкум. Цар Урош К.чтодлчка 14 Саиридоа |Е'| Сунде излааи у 7 е. 31 Сунце за.чави у 3 с, 51 Пос. четврт. 5 Да 12 х / 3 нокШ ад и едо краја овог месеца д»а очраћ®.. • а 8:4 толдк-о и ноћ одужа. ТРГОВИН А Пијгце , (робе) 29 новембра. Беч Шеница ®ор. 9'07 кукуруз Фор. 5'76 шећер Фор, 14.30. Будчмлвшта. Шеннца Фор. 8*69 3 зоб, Фор. 7.67 кукуруз, Фор, 5-39 Праг Шећер Фор. 14.30 Трст. Цена шећеру стална, очекујућа, шпирптус ФЈр. 1Б х / 3 ХазјЈ. Кава за децембар 103, за март 101.75 дин. Хамбург. Кава за децембар мар. 82 3 / за март 83 т / 4 ЉУДИ И ЖЕНЕ, Ево мене! Изашла је „МЕТЛ А" Грчбите, кулујте, а п,?сла ака хоћете и — псујте! Цене 60 пара дииарских