Мале новине

9вка. И так1, ми или не бл могли чдржати нп једнога споеобнајега човека, по би или бида без конзула, пли 6и нам Турца остављади на миру само онаке конзулеЈ којима они нред иместављају придевак „Дели" Ј ) И тако, ми и опет ионављамо, да ми не верујемо да је оно узрок што се у цричп наводи, но да су ту п крупнзје ствара у питању, и да је наша влада тек онда метнула своју руку па кривце и спор отпочела, кад је не само прибавила доказе, који се и ,ча обичве спорове траже, но кад би добро измерида и сравнида теживу илтереса који су у питању боли да се нроневере, и интереса, који ба од заваде с Турском трнеди, и да је, кад је нашда да су економскн и културни наша интереси у Турској мсље важни но пптање о коме говоримо, да је онда преломила штан и отишла онамо, куда јој нретежнији интереси отаџбане налажу. Сем тога, наше министарство врло добро зна, да се подобне ствари дешавају и у другим земљама, као шго :чна и меру стрпљења и пестрнљења> које друге државе употребљују у подобним приликама те нема б »јазни да је оно улетело као мува у сурутку. То је паше тврдо увереље и ма смо га као непристрасан орган дужни јавно исказати, и ако се такО исто слободно не устручавамо прекорети владу, кад какве погрешке ууини. Ми смо ово сматрали за дужаост да кажемо и да владу узмемо у заштиту, тим пре што се увелико говори, како су се „тресла брда а родао миш", и како смо за ништа прОигради прилику, да се корастимо невољом Турске, којој бп кулгураи рад Србвје у Старој Србији н Македонији био добро дошао у ово време да контрбалаксара радњу бугарске нропаганде, која јој јо изнад главе израсла. Ми на против оста;емо нри нашем уверењу, да је ствар крупнијег значаја и жедамо да у тоМе уверењу будемо ноткрепљеаи једном взјавом, коју би наддежни учинила било у званичаим вовинама, било саопштењем пр ениске у скупштини како би се песамисгима уста затворила а умирили родољуби, који воде брвгу о својој отаџбпни и њеној будућиости. Но бидо како му лраго, тон и начип којам је ова ствар унућена Норти, искључују свако страховање да 1) „Дели код Турака 8начи луд будала, ввекан.

ће Турска из некаквог детпњског ината стављати сметње српској културној мисији и на тај начин оставити своје земље на балканском иолуострву искључиво бугарском утицају. Тај би је инат скупо стао. Иетина, да би и за нас онда било штете, ала њој то не би ништа помогло. Турци су прпличне рачупџије п врло добро зпају изреку с!т <1е е! 1трега, које се држе сви завојевачи од п пре Римљана, који су је створили и чијем „аолшебном дејству" Аустрија вма да заблагодари свој опстанак. А да онп то знају н да су знали још одзвна, види се пз тога, што су пре четрдесет година, кад имјегрчка пропаганда и утицај њихових школа бпо посгао опасан, пусгилн Србе у њихове школе, а доцаије противу Срба и Грка пустили или управо подигла Влгаре и њихове школе. Ми се, дакле, надамо, да врањска аФера, на бало право на нашој страни или не, Јгеће навести Турке на танак лед да нам кудтурни рад спре чавају, као што су до пре неколико г о д и н а на свчју гатету чинили, те да својим рођеним рукама раде на утврђељу и раширењу искључиво бугарског утицаја. Турска, која нема средстава да једној културној мисији стави на супрот своју, биће јамачно толпко мудра, да не спречава туђе аултурне мисије, које цивилигаући дејствују двогубо повољно по њу. Овоме се надамо тим пре, што, уздајући се у мудрост, вегатину н предострожносг нагаега миписгра спо љних послова, — верујемо да ће пр аво у врањској ач>ери бити па натиој страни, те да ће и Турска нзгубити сваки изговор да буде према нама и нагаем културном раду у Старој Србији и Македонији на своју гатету неповерљива. * Изнсвгаи овако врањску иричу и наше мишљење о враљској аФери, не можемо а да једпу примедбу неуинимо Начин и пут како је влада лансирала ову ствар п шта је тиме метула на коцку показује да она ствар узима веома озбиљно, и даје ствар од замашкја и ке .ике вааш ста. Ово а и наше резоновање даје права мислити, ди је наша прича из Врање бледа слика и једна сатница ирема ономо што се је управо дого дило. Бли кад узмемо да је г. Ј1и-

полд, за кога се некаже да лн је и к)Лнко од оних 9 влј 18 рубаља узео позват, да за казн поднесе оставку, онда опет с друге стране ичгледа или да је казни сувише мала према греху или да је грех саразмеран кавии или да за крпвпцу нема доказа. А«о је нрво; ако је грех великп онда зашто тако бдага казна, ако је друг) илп треће опда враљска прпча посгаје вероватна а онда ба взгдедало да смо и ма остали погрешили кад смо јошт прве вести о њој допелп гледали на некакво увеличавајуће стакдо крвљу намазано. Наравпо д* би онда наше резонирања у првом деду. чланка изгдедало смешно читаоцима но ми их за тај случај моличо за опр >штај. Али ми се можда и варамо. Мож*а су нагаи интересп и културни и религиозни и економски у Старој Србији и Македонији са, вишег гледишта сматрани, на које се ми ставитп не умемо сувише незнатни или можда и илузорни те да њима за љубав треба ма гата отрпети. Можда је по укусу међународном довољно и оно и онако птто нам нрича врањска казује на да се две комтпије озбиљао гваде и закрваве и да пикакве друге јаче или слабије интересе негледају. Ако је овако онда ћемо ми као добре иатријоте и практични људа закључити наша умствовања тешећи се уверењем да је наше министарство спољних послова и довољно мудро и увиђчвно и вешто да не само из крупних и из ситних догађаја извуче за нас користи које ће се можда тек у будућности видети а које смо ма јогат сувигае слаби и мали да у напред нрорачунамо Завршујемо с надом да ће влада саоиштити преписку око ове дипломатски заплетене ствари иред скупштину, те да се увидп да је она била на правом пуау и да смо ми имали узрскч да је бранимо одоних који за целу ову ствар кажу „тресла се брда родио се мига." БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нонцерат. Данас у З 1 /^ сата иосле подне бпће у дворанама Грађанске Касине други концерат „београдскОг гудачког квартега". Цеее су: претплата за 6 концерата 10 динара, за чланове грађанске касине 8 динара за ђаке и децу 5 динара. — Улазнаца за поје/1ини концерат 2 дин.; за чланове грађ. касине 1*50 дан.; за ђаке и децу 1 динар.

Улаззице се могу добити у књижари г. П. Ћурчпћа код сваког члана гудачког квартета, а после подне на каси од 2сахата. * Браколомство. Јуче је у суду вароши Београда отпочео претрес г-ђа Данпци Орешковпћки због браколомств81 ј к01v x у јIV и[ њун муж г. Тома 0решковић трг. И ако је ствар ве ма интереспа и врдо карактерпстична ио моралне односе нашег пресгоничког живота, ипак је суд решпо да претрес буде тајан. Иретрес ће се наставити у понедељчк после подне. Ми ћемо о ресултату овога претреса известнта наше чататеље. * Шгампарске кризице. Јуч^ је у суду вароша Београда био претрес г. Стеви П. Вндаковићу, сараднику „Нфодног Диевника-" због чланка „Ред и рад" и г. Јевти Јов. Медецијану бив. уреднику „М. Новина" због клевете но тужби Марка Ј. Савића из Свилајенца У оба вретреса судили су: г. Паја Јанковић судија г. А. Бода судија и г. Мих. Н. Јованбвић писар. Г. Видаковић је у својој одбрани навео стенографске скупштинске белегаке у к >јима министар унутр. дела тврди да у Србији у 11 округа има 70 разбојника, а г. Видаковић је у поменутом чланау тврдио да има разбојника. Суд је једногласно нагаао да н е м а д е л а и г. Видаковића пустио испод суђења. Г. Медецијан, сем зч, кдевЈту, тужен је п за нештампање -исправке. За прво дела бранио се, како сам оптужени признаје да су код њ га нађена калупи за прављење лажиог новца; како сам прнзнаје да. му је отац извршио самоубиств>, и како се у внкраминисаној белешци нигде не тврди да јз тужилац одвста правио дажан новац но се само наводи како се „ие1п ",0 исиравцч рекао је ла но закону о штампа уредништво има право да ценп да ди да штампа ила нештампа званкчну исправку !па ако суд нађе да треб<, онда је уредипшгво дужно штамп ,ти. ј Суд је за прво дело нашао да не |стоја дело клевете већ увреде, и осудао га на 50 дпнара новчапе казне или пет дана затвора. За друго дело, нештампање исправке, пустпо га цсаод суђења, јер се у исправцн садрже неучтиви взрази. * Јавна предавања на Вел. Школи Данас ће држати г. проФ. Мнлан

ПОДЛИСТАЖ

ЗЈ1ДТНА СВАДБА Од Едварда Рода (Свршетак) Изневађења... Реч та беше мучња: без сумње, жена је његова отишла да за њега иотража какву взредну и ретку ствар, да ће доћи из даљине^возом после подне, да није могла доћн равије.. Добра жена! И гнев му се претвори у нежност.^која му новећа апетпт.! * ^ * Зачуше се кораци на басамацима, врата се отворише, г-ђа је у соби, мало задувана усљед нењања на четврти спрат. Беше празнах руку; наје дакле бало изневађења. — Ах! дошли сте најзад !„. скоро је осам а хати... Шта то заачи?..

— Ништа... Хтела сам данас раиаје да доРучкујем... Марјано, можете служити... Изгледао је као разјарени деспот. Ненавикнута мирноћа одговора његове жене разјарила га је. Седоше за сго ћутећн. Марјана донесе супу која се пушаше... Супа од нечурака!.... печурака!... И ви знате да је мрзим!... — Ја је много волем, и има јаче од 30 годпна како је нисам окусила... То је рекла тако одмереним тоном, да јој се није могло Одговорити; и г. Валтер, поражен остаде отворених уста, не могав ни једне речи наћи, док његова жена лагано н са усаљавањем сркаше супу.... — Ево рибе! — ...Ах! па ти тераш комендију са мном. — Шгука... и то још у холапдском сосу!... као да ниси знала да волем само морске рибе!.. — Ја пак волем само речне рибе. Па ноче јести. Са. раширеним очама, посматрала је она далеку нрошлост што за њом етајаше, ону прмшдост кој* је ирогутела њену младост, њену леноту, њен дух, њепу љубав и њену снагу, ону дугу нр шдост недесетогод»шњег робовања које сачвњ^ва њен жпвот. Она је

била пуна мрзости, н кад јој поглед паде на упрепкшћена мужа. она уживаше неку врсту дечнјега задовољства које беше једина њена освета. „Златна је свадба весела", рече Марјана доносећи зеца. Ада овај пут, г. Вадтер рече својој жени. — Опкладио бих се да сп трзжида све оно што не волем... — ..,Све гато ја волем... — Рекао бих да си то хотамице хтела.. — Та зар ниси најзад примегио?. . Јес, ја сам хотимице хтела... Он усгаде, лице му се ноче грчити, стисну неснице, кад она понови благим гласом: Ја сам тако хотимице хтела... И то му се противљење, та мирноћа учини тако страгана, да он гневно запита. — Објасни ми, ја то не разумем... Да ниси I нолудела?... Знаш ли шта си рекла ?... Зар данас није моја златна свадба?.., — Ах! и моја је такође!... Ја нисам луда... ....И ако хоћеш да зваш шта сам мислила, рећи ћу ти... За педесет година„ ти сн ме потчинво твојим каприсима, натурио твоје жеље, не претпостављајућн никада да и ја имам своја идеје, своје освћаје које си вређао... За недосет година б' лч < ам твој роб... Е ја сш п желдеа