Мале новине

Андоновић јавно предавање. 0 постанку света са експериментом. Предавање ће бити у с»ли В. Школе, а почеће тлчно у 5 час. ио подне. Улазнице стају 50 иара дин. и могу се дсбпти у свима кн.ижарницама и код г. Боривоја Докића, благајника Фонда за потпомагање сиротних великошколаца. Идуће недеље држаће предавање г. про® Др. Љ. Недић 0 Химлету. * Ко Ј9 ПНСац Лицч, именована у , Вомбама' да су поткупљења приликом гласања железнички уговор, тужили г. Светозара Ни«олића, пошто се наје знало ко је „Моп Агш", г. Николић казао је да је писац г. Таса Ивковић чиновншс у железиичкој управи, и тако ће он сад одговорптп на суду по поленутим тужбама". Народна Скупштина ХЦХ редовни саотанак. Су бота децембра Састанак отворен у х / 2 10 час. пре подне. Преседавао г. Катић. Од г. г. министара био је г. Ст. Поповић. Секретар Јоксимовић чита протокол ХћЛЧП састанка., Петроаић честитке, молбе и жалбе. Прелази се на дневни ред. На дневном је реду одговор одборскп на питм1>е суда окр црноречког и окр. шабачког да ли се могу ставити нод суд посланици М. Ристић и Љ. Ћирић због извесне штампарске кривице, или се не могу ставити под суд. Друго наставак претреса закона о општ. кошквама. Исвестилац нре свега моли подпред. да опомене ли<т „Домовину" за панесену увреду Ст. Ставковићу и Р. Нинићу, јер из њпховпх говора изгледа као да сам ја неки ФалзаФикатор. Подиред. моли Р. Нинића да тргне реч натраг. Р. ИишИ велп да је за рок од 3 год. а одбпја од себе да је хтео да напесе увреду г. известиоцу. Известилац чпта : чл. 6. В. АрсенијееаЛ предлаже да се сва до сад скупљена храна прода н новац уоотреби на иодизање шкода. Скунштина прами овај члан по предлогу одборском.

Чл. 7. примљен с изменом М. Смпљанића. Чл. 8—'25 примљенп. Чл. 26. примљен с изменом Д. Илића. Чл. 27. на предлог известпоца »раћен у одбор. Чл. 28, 29, 30 и 31 примљени. К'>д чл. 32 В. Радовановић нредлаже, да се у време рата може нв кошева узети само 1 / 3 хране а 2 / 3 да остане на исхрану сиротиње. М. ЂуриК слаже се с предлогом предговорника! Ћ. Ћоваковић слаже се с одборском редакцијом. Лешјанин предлаже да се 2 /з х Р а " не узпма из котпева само „у снучају праке потребе". В. АрсрнијввиЛ се слаже се предл >гом В. Радовановића. Лешјанин вели да нема бојезни да ће сиротиња за време рата осгата гладна од оне */з хране, јер сад ратови нису чести ни дугк. и ои Богосав се слаже с одборском редакцнјом. Известилац брзни одборско мишљвњв. Подире д. ставп на гласање чл. 32 а скуоштина га прими по одбор. редакцијиЧл. 33 примљен. С овим је свршен претрес закона о општ. кошевима. Поелв одм^ра Изабрана су два одбора: један за продлог закона о монополу дувана, и другп зч предлог измена и допуна закона о порезн. У први одбор ушла су ова г. г. посланпци: Р. МЈЛенковић, В. Радовановић. Ст. Иетроввћ, Сг. Мплосављевић, П. Ранковвћ, Р. Фалвповић и М. Ристић. У другп: Д Ћирковић В. Авђелковић, Т Ђикић, А. Петровић, Лј. Милепковић, М. Мариаковпћ и В. Ћирковнћ. Подиред. закључи седнпцу у У 2 12 пре подие а другу заказа за понедељник у 9 час.

Кад бих знао писца те пашквиле, а бих се са њам лако искусурап; ала како се тај клеветник сакрио иза бусије, па отуда курвинеки напада на част и поштење људи, то ћу тужитп одговфно лице Суду. Крагујевац на првозваног Андрију. Кочо Ј. РсдовановиК.

ТЕЛЕГРАМи „ Малим Ноанпама" 1. Децембра. Петроград. — „Журнал де С Летерсбург говорећи о курсирању бугарсиог зајма у бечкој берси и о гаранцији нстог зајма, кажу да кнез и влада самовољно употребљавају народна добра, не гледајући на њихов незаконити положај. и не водећи никаквог рачуиа о прошлим обвезама још нелзвршеним. Лист мисли да је одстунак један од берлинског уговора. Вим. — (Комора) Преседник Савета гн. Крисии поднео је један зачонски предлог по којему влада је овлашћена поставити једну дивилну владу, као што

је и А саб, и у Масаци и у дру гим поседима Црвеног мора и еткопским равницама. Пошто се усвоји ирешност предлога, гн. Плеборо иатерпелирао је војеног министра и министра иностр. посл. о ситуацији и устројству Африканске населбине. Неки Дејубис из галерије бациједаизавежљај напира који паде на једну клуну средине. Одведоше га одмах у полицајском комисаријату коморе, Дејубис рече да је чиновник жељезнице и даје дигнут из службе, папири били су адресирани на Рна Крисаија. Дејубис , којивелидаје онтужен не >раведно, и којије дошао у Рим да тражи правицу предатјеполицији. — Доктори констатирали су гтеколико случајева болести звапе „Инфлуенција," међу којима и код једног руског кнеза и његове обителш који је дошао из Петрограда. По лакоћи исте болести нема разлога узнемириватисе. И 3 Ј А В А Кажу ми да у некаквој пашквили, к<\ја се зове „Бомба" стоји да сам и ја, као бавши посланик, прпмио од Бонтуа 10.000 динара.

1

м

ф I Т*

о * ф & т т м

Изишла је из штампе 1 и 2 свеска /10В НА ИУИЈОНЕ или ШАВА ДРАША 7 А1ЕРЗЦИ илустровап роман Нсавија Шонтепена и излазиће недељно две свеске све дотле, док се не сврши, Свака свеска има две леие слике и фпно илустроваее корице а кошта само )едан грош. Ко је читао романе .,Света освета а „Полицајка или Мачије око " томе је име пишчево добро познато а у ирепоруку овога дела може се рећи само толико да је ЛХОЈВ ШЉ. МИЛШОНЕ најзанимљивији Монтепенов роман. Може се добити у свима беогр. књижарама. 928

* & » ш Ш $ » ш п? ф & ф Џ ф *

да и ти је*ном мој будеш... За један часак и то за најмаље ствари... За тим ћеш ти опет имати своју слободу а ја свој јарам... Ја сам га се хтела да отресем, хтела сам те осгавитп... Нисам могда: врло сам стара, страшила сам се... Сад разумеш.... Она дрхташе, и њени погледи већ мољаху за опроштај, Док она то говорагае, лице Валтероко постаде ведро... Криза је прошла, која не беше дугачка; шта внше он је сматрао да не треба да се љутн, да впче п да псује, и да је њепва жеиа тражила опроштење; и први пут у живо! у он беше великодушан: осмехну се, љупко промрмља, счежући раменима. — Жене су до краја жене! Нек лик> еузг г-ђе Валтер скотрљаше се у празан тањир. Она убриеа очи, н упита страшљиво: — Требади да се остатак јела донесе?,.. Има неколиао ствгра које те неће љутати.., Пачије печење... Оча се Валтерове иријатно засветлише : — Из Амијена ? И знаком потврђивања рече: — Покварнла си ми апетит... али ће се^ надкм се вратати.. И шшпањ си ваљда сакрила ?...

Нисам, ено га... одговори она ганута... Л.ице се старога добричине развесели: Он узваклу радоспо,.. Сад ти праштам а у будуће нећу такву шаду. Крај.

^ 1А« ДВА САВЕТА ПРИПОВЕТКА П. В о л к о в а. У једноме седанцу, међу шумвма и брдима а не дадеко од вароша Ррјпзовца у Водогодској губернпји, живео је некада један сељак, по имену Иван, прозвчн Топорков. Он беше ожењен ћерком свога суседа, вредном и лепом Агапијом која му је у току неколико година њиховога брачнога живота, изродила два синчпћа и две девојчица — као „златае крстове". Не сећам се сад бата тачно које годане, али тек унам да је то било једне неродне године, — науми Иван Тоаораов да иде у другу

коју губернију тамо да^потражи какве зараде. Био вам је он и писмен човек, а пред женпндбу овоју, провео је још н три пуне године у служба, код једнога ед првих г гргов*ца у Грјазовцу, који је трг»вао —■ сем остал<>га — још н кудељом и платном, сукном и чајем, брашном и поморскам винима, која се добијају одмах, иза саме границе Вологодске губерније — из Јарославља. У те три године успео је даровиги Тоаорков, да и неке „отменије" обнчаје заволп мешајући се са месним чнновницима, којв секод његовога газде у подрум беху скупљала „у компанији", лети : да се „чрохладе"; а зими : „да узбуде унутарњу топлоту" ! — Алн кад"сејИвану наврша 22 године, остане му отац удов, те га са тога доведе кућн, у село, и оженп. Од то доба бавко се Иван сеоскил газдиеством, био веран својој жени и водео своју дечнцу, и не надајући се да ће кад тад доћи време кад ће мор.чти оставити и кућу евпју п љпх све па отнћи у свет, дч парче хлеба заслужи те да и њих и себе захрани ; — али, ето, две посдедње неродне године и помор у стоци, која му обе краве његове утамани,— нагна га на'то. На тавиће се