Мале новине

стуоала једну незаконотост — и сматрали ако не баш као уводни чланак—рекламу, а оно као просту рекламу, која иде на то да нод видом стварања земаљског „благостања", које се до сада без рударских моноиода није мој ло подићи, заведе и јавно мнење и владу и скупштину а некога можда и подржи на клизавом нуту оних ограничења слободном развитку земаљске произвОдне снаге, којиће је умртвити, а који се тамо са свим неразмишљено хвали и узноси као једини сигуран пут развијања те снаге. Толико смо сматрали да је нужно да кажемо ради обавештења публике и умирења „Д. Л.иста" и његових интереса. Сад да • нређемо на сам чланак, „Дн. Ј1ист " нам замера да смо мало „критиковалн" но да смо „тен денциозно, присграсно, себично" и тд. о ствари гоиорили. Пре свега о индустри|ским монополима исвуство и наука казали су своју одсудну реч одавна. Сваки, ма колико, увиђаван човек зна да се ланцима мононолских ограничења не подиже народна индустрија, да се у њиховој загушЉивцј и уској атмосФери подиж,е п то само једно једино предузеће које без духа слободне конкуренције окужава, обеснажује и умртељава народни живот и издрше одма чим га први зраци слободнога економска кретања озаре. |Економско кретање престаје, занати који уиотребљују продукте таких монополних индустрија у вечитој су опасности, јер су остављени на милост и немилост монополџије. Потрошачи плаћају рђав прОдукт скупље, — кога монопол штити од конкуренције подобвих предузећа, у земљи а ђумруци, подвозни и други трошкеви од конкуренције споља. Монопол, ђумруци итд. то су све оружја која му држава даје да иотчпни себи занате, трговину и нотрошача његових артикала. Је ли то корисно и здраво по народаУ Зар сами ђумруци, олакшице тариФне и многа друга природна срества за потпомагагве индустрије нису здравије средство за оживљавање народне индустрије но да се мора баш прибегавати монополу? Зар су нагаи мозгови толико отупели, зар је наш патриотизам толико у спаван,даи овако нросте ствари требају толико и толико мастила и хартије па да нам У главу уђу, па да наш натриотизам пробуде, те да разумемо, да је и индустрија организам коме треба

слоболе, ваздуха и борбе па да се само оно развије што је здраво, чило и језгровито и да.један јаван орган само оно сме саветовати а за оно се борити што ће да унесе здраву крв у тело народно ? Зар треба мн да вам кажемо да држава не сме нпкад датп само једном иредузећу сво оружје противу свнју, — јер онда нема борбејјно угњетавања економског — но да у борба у којој она има највнше интереса н добитн буде гато више бораца п да им она подједн&ко подели оружје, којим ће се изчеђу се боритм. Из њихове борбе излетаће искре које ће потпаљчв*ти н кретати жавот народни на јаче и снажннје кружење. Чиме ће монополи државки кретати и потискивати тај живот кад су онп стагнација? Зар ми треба да вам кажемо, да ј е срамно да држава свом својом снагом и срествима стоји на граници да штити монополџију, како бп он лакше угњечавао и сисао живот онима који његове иродукте требају? Зар не знате од колике је штете кад држава за једно једино предузеће прп трговачким уговорима чини уступке и компромисе кад јошт зна да је спречила да олакшице, које она за његове продукте па штету других својих интереса извојује пе могу изазвати нова здрава подузећа за исте продукте, која би оспгурала нове дуготрајне и здраве изворе народној заради, но да ће те олакшице само јошт више ојачата његову снагу на штету општега земаљског снажења. Ми држимо да је ово могао знатп а можда и знао „Ди. Л.исг", као и оно што ћемо имати придике да му разложимо, одговарајућ® ради чит. публике њоговој жељн да опшарно и преко нашс воље вритикујемо његово адвоцарање у уводном чланку за ов&ку чисту ствар као што су монополи рударски и кад ту наша арва ономена није била дозољнд. упптамо Дн. Л .ИСТ" како може он да препоручује монополе рударске а да не поцрвенп, он који у свима другим ступцн ма тражи децентрализацију и бори се не само противу земаљске ипдустрије која је на основу монопола ностада но јотт и противу усредсређенпје индустријв иа ма оиа ностала и путем слободне утакмице? Очекујућн његов одговор која неће мање бити збуњен но његов чланак о коме говоримо, ми ћемо да продужимо, не њега но пуб. ради, наш&нитања. Изволите дакле ви децеетралисте

ј у ч е, к о ј и тако заинтересовани браните дапас индустрнјске мозоноле, казаги нам зашто смо мп прчстрасни п тенденциозни, који су то себичнн и лични интереси и обзири који су нас руководшш и ко и како молге бати запнтересовзн у овом непариотском пограживању осим оних странаца и домородаца, који се отуда каквој користп падају ?|Ми разуиемо странце. Они имају свој рачун терију од крајности као и сваки који оће своју добат да што вчше осигура не иоже баш да буде сувише скрунулозан кад се налази у туђо земљп. Мп не можемо да азввнимо али знамо узроке зашто извесни домородци ово бране и зашто су директно или у другој линијп за ову ствар заузнмљнви Преча нм је кошуља од Србије. Али ми тешко сваћамо који то белај гони „Дн. Лист" да овако не само штетму но и апсурдну ствар брани. Па рецимо да је то п разумљаво и да се може бар нагађата, ади тешко нам је, врло тешко наћи како смо ми, којп војујемо противу монопола, могли батн заннтересовани, каквој се ма дебати можемо надати, кад се зна да нам влада неће дати никакзе награде за то што бранимо земаљске интересе ни ти је ми тражимо и кад се зна да мононолџаја кога ма не бранимо једини има разлога да чанн пешке ае. За кога и какву публику пишете ви господо, кад овако пишете и тражите да вам се верује? Зар ми тенденциозни кср бр&нимо начело једнога закоиа и то онако корисног, као што је рударски и кад у своје време чнпимо и владу и скупштину пажљавим, да не слушају ваше патриотске савете, којим их ћушкате да ие само створе једну нездраву пндустрију но да створе .један прецеденц којн ће учинити и омогућкти да цела Србија п сва њена продуктивна снага нађе се века, једнога друштва пли банке а можда посредно и једне туђе дрлсаве. Да ли сте мпслнлн ва на то и јесге лн знали куда вашн савети воде госиодо, која мислите да се са јошт врућо ђачке клупе могу третирати важна економска питања. Незнате. Ми верујемо да ви нпсте свесни опасности коју иа земљу навлачите. Зато ћемо вам казати. Узмите рударски закону руке, воји јошт нисте нрочитаЈи па ћете наћп прво : да он кезна за искључнве повластице (т. ј. мопополе) кбји се на

целу земљу прзстнру, сетите се да је параФански швраљац, и ако импрегнисан негдашњим нродуктима биљ нога а кадшто п животпњскогл царства, једно „искапајемо", да је то корисан минерал и за сада члан царства манералаог докле ви случајно не иађете пута да, га ескамотирате у баљно илн животињско царство, како бн га лакше моглп подвести под закон о потпомагању индустрпје, који п ако није но вашем мпшљењу производ „застарелах назора," опет је за тоједна, извесно у доброј намери донесена, али несретна идеја којом су код нас омогућенп момопола на индустрије, које саоје сировнне нз нољопривредних продуката узпмају. Друго, наћићзте да уз руднике иду шуме, воде, право експропријације п т д дакле све олакгаице које рударској индустрији требају, па оеда прорачунајте куд ће одвесга ваша мононолна манија, кад вам ма кажемо да у велииом броју округа има параФинског шкриљца, да у Србији има па 100.000 рудишта оловних и сребрних, дакле не само у слаком округу по и у сваком срезу а у нонеапма п у сваком селу, да један добар део Србије покризају дилувијални слојевп којн имају злата, да на многпм местима пма бакра, цанка, антпмона, живе, и т. д. и да нема скоро млађих сдојева где нема угља а да се појаве старијег угља све внше из дана у дан множе и да је онакав угаљ, каоштоје онај у Вршкој Чуки или онакав као што је уСењу на велики део Србије расмростиру, и т. д. и т. д. на ћете наћи, кад законодавннм путем унвштите основно начело рударског за^онпка и подводете минераде под закон о потпомагању индустрије, да ће те овда разумети оно штО смо вам већ једном казали да ви Фалите и протежирате онај монопол што једнога ленога дана може да стрпа у једне једине или у неводико руку или у јјј п,о отгио р.вв-рудпаке воде и шуме, право експропријације у целој земља, дакле танију Србије и угаљ — ову основицу целокупнога економског развитка једне земље. Дајте ми само монопол на сва параФннска рудпшта, пустпте нека то ироласком кроз скунштину добнје законску Форму, на ако што нза вас ие остане монополисано, а тешко да ће остати ако вас влада носдуша те пође клизавицои на коју је натоциљавате, наћи се ко ће окуражен вашим примером, дати и оно кусур. И тако имаћемо једнога лепога дана монопол-

ДВА САВЕТА ПРИНОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) „Тражи и наћи ћеш" — рекаб јеХрнстос.... И наш Иван, распитујући где би нашао зараде, дозиа од суздалских живописаца, на Антоневском вашару, да у Владпмирској гуоернији, тамо где се Нерл улива у ЈХлазму, — има један богат економ, Име му је, веле, Бајбак — а што је у њега стаја и зграда, — то већ мани се! нису им ни спахијски дворп равни, Леже на брду једном а иза њих се нружиле грдне баште и воћњаци: један воћњак — саме шљиве; други — саме вишње ; трећи — саме крушке, јабуке и — ти, боже, знај!... Па онда тај економ има три сорока*) десетана земаља, покупованих од околних *) Сорок — четрдесет.

спахиЈа 5 сеје раж, шеницу, овас и елду, колико му срце иште; у оборима му пуно стоке и крупне и ситне, а као разборитп економ, подигао је и једну ветрењачу — воденицу, зидану и лепо обојадисану масним бојама ; за свакпдање послове узимао је наднвчаре и надничарке, а за веће послове, као што је : орање и копање кошење сена, да се пожање пшеница и у крстпне п снопове здене и т. д., довољво је да он само позове на мобу ! то ти се одмах скупи по сто двеста мужика п толико жена пз околине — и све је то у часу урађено: иоље поорано и покопано сено покошено а пшеница пожњевена и V крстпне и саопове зденута. — Том, дакле. економу, ваља не да рекнеш слуга — већ помоћнок један, пошто је он сам већ стар, а жена му — као и свака жена, — има својих кућанских послова, па му просто ни у чему не може да помогне. Посаветује се Иван и сл св двм старим оцем и својом агепом : да ли да оде, па кад му н онн дадошгј свој пристанак, — он се једнога дана, ижљубивши жену и дечицу своју н старога оца свог, крене на пут, к Бајбаку, где после осам дана стигне здраво и весело. Посдовпца вели: „Не треба свакој дажи веровати !" Алн овога се пута де сило, да су приче Суздалск !х живописаца бале са свим иетините.

Ступи Иван код Вајбака, у слулсбу, п не погађајући се с њим, и отпоче све нослове у кућп п у пољу да врши, а цеду имаовину Бајбакову као своју сопствену да падгдеда п пази тако, да га на брзо заводи п Бајбак п његова деца са свима својим укућанима. Кад је нрошдо бидо три месеца од дана доласка Ивановог, рекне му Бајбак једнога дана. Иване, ја сам с тобом задовол^ан; ако се и теби допада код мене, онда хоћеш ли, да одслужиш целу ову годину код мене, а ја ћу за то да ти платим две стотпне рубаља и уз то даћу ти још прпде један нов кожух; биће ти код мене у свему и свачему добро и боље но код твоје куће. — Добро. Пристане Иван. Целе те године не беше нн једнога боговетнОг дана, а да се није занимао газдинством. Час је ишао у баште, зелен да надгледа п залива, а час у пгуму да насече брста и сено приштеди; час је опет ишао и хранио марву н свиње шго су за иродају и све му је тако за руком ишдо, да се отуда Бајбаку показао напредак и срећа у свему Прође годпна Та и ве« ч веч^ји часом прође , а камо ли једна година ! Н«да, богме, Бајбак да ба њему бидо без Ивана као без де-