Мале новине

џију, за прерадусввју одовно-сребриих, монопол.џпју златних, бакарних и свакога од осталих а што је најнесретпије свају угљених рудишта, п овда ћемо питати госиоду Око и иза „Дн. Л.иста" и оне којн се не стаде ову ствар протежиратм и бранити, куд ће отићи њихова драга отаџбипа 0 којој се толико брину, куд сдобода рада, куд сдобода утакмице, која не само износи на видик и ставља у^службу зомаљскога спашеља све пзворе немаљске но која једина подиже рад до своје праве вредности и диже радника на висину слободна грађанина, који има широко поље за употребу своје снаге те јој и нраву њену вредност извојевати може. Монопол рударски као и у опште монополи и п д у с т р и ј с к и, огсподо око „Днеаиог Листа".стварају нездрава предузећа, стварају деспотизам капиталистпчки коме нема излаза, у њему је све рад, и радник и чиновник и грађанин јер је све у једним рукама, јер ван тога нема леба ни' живота. Ах, ви оћете индустријске'монополе. Ви оћетеда претворите Србију и то путем државе у једну робијашницу. И кад се узме

дућих стварних господара ове земљице коју ви мислите вашом монополном нндустријом да усрећите, А што је најжалосније ви то оћете од једанпут. За овај случај, ми би имали права да се запитамо какав је то волшембни штан који вас на овај клизави пут гура вас који одма у истом броју на другој страни нећете ни велику индустрију. Али ми имамо преча посла но да се тиме бавимо. Оставл>амо свима паметним људима да цене узроке вашег адвоциран>а за једну овако штетну и опас ну ствар по земл>у, а ми ћемо да се вратимо на сам предмет. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његово Величанство Краљ Александер прнсуствовао је јуче шужбп божјој у саборној цркви. * Оздравља Г. Стојану Рнбарцу, народном посланвку, којн је био јако оболео, б >ље је п на путу је оздрављења. * Опасно оболео |Г. Ранко Тасић, народни посланик, јако је и опасно

за што ви то чините? онда се тек види каквих нас има што овом на- оболео. Његови прпЈатељи Јако су роду капу кројимо а лама пребацу-1 се забрпнули због његова стања јете пристрасност, ви нама нребацу- ј здравља. јете заинтересованост ви нама 1Јребацујете себичност. | Протест. Т1о варошп се у велико Јест, ми смо и себични и при-! говори да је аустро-угарски минис-

с т р а с н и и заинтересов а н и, али и наша себичност, и наша пристрасност има других и племенитијих извора но ваша. Нашој сеоичности, нашој заинтересованости, па и нашој нриетрасности ако је има, узрок је брига за отаџбиву и њену економску будућност, Ми се боримо за слободну утакмицу, ми се боримо за одржање једног корисног принципа у једном закону, ми се боримо за широку кућу будућеградника, ми оћемо да се капитал надмеће у награди и хуманости на епрам њега а ви ; се борите за економсх;о ропство за индустријску искључивост и тиранију, ви се борите противу нрнродне употребе једног тсорисног и хуманог закона као што је рударски а натежете на један штетан закон и оне предмете, који под њега не потпадају. Ви хоћете раденика да метете у трап какав му буду хтели дати 7—8 моионолских индустријалаца и десиота, ви сћете раденика роба, који ће морати и својом крвљу да се ранп ако то жслинеколико бу-

тар спољних послова грОФ Калноки уложпо код наше владе протест због одузимања монопола соли од закупника. Да ла има што истине у овоме, ми не знамо, већ бележимо опако како смо чули. ❖ Убијен. На главном друму — Цариградском — у околинп сВрестовика (ср. Грочан.) између 28 н 29 пр. м. нађен је један човек мртав, — по констатовању премлаћен је колцем, у оделу је старо србијаиском * Крађа. Ономад у вече седело је за једним асталом у Пан^идовој кавани 4-5 војника. Кад су иошлп аза^ђу у авдију где украду један џак с јабукама. Газда од каване опази то и појуриза њима и стш не их код дворца. Они кад виде да су већ стигнути, баце џак с јабукама и побегну.

ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ ЗА СРБИЈУ надази се код госн. К. Драшкоција у гдавној ча шији 1Г Ђ. Димитријевпћа у Београду. Може се добити ко г н апотекара И. Протвћа на Врачару, М. Тидића на зелеаом вевцу у Београду, —Пере Јанковића у Крагујев , Косте Николића у Пожаревцу, Драшкоција у Свилајнцу, М. Драшкоција у В. Градишту. Д. Кедровића у Крушсвцу, Л. Јакшевца у Гор, Милановцу и Б. Николића, дрогерпсте у књаз Михаиловој улипи, у Београду, а тако исто кол П. Сиасића аиотекара у Савамалн

лековш МЕЛЕМ (Фдастер) прстпв жуљева п тврде коже на погама Пошто је операција с ножем опасна, то при употреби мога мелема одпада свака опарноет. — Кутија 80 иара динарских. ПРАШАК за сваривање треГа ) би да се налазн у свакој кућп п сваком стану, оосбита по гостионицама и хоутелима, пошто исти лечп катар у стомаку и цревама неуредну столицу, шуљеве, мигрену или главобољу, подригивање, крчење у нрсима, (УегзсШешшп^) тешко дисање тешко сваривање. и мамурлук. — Кутша 1 динар. РЕСТОРЕР за Фарбање косе, исти даје косн природну боју. — Једно стакло кошта само 2 динара. Осим тога може са код мене у Земуну добит" што осо бито препоручу.јем. ЕСЕНЦИЈА за косу, протпв оиадања косе I чпшћења перута на гдави — Стакло 4 дпнара, ПОМАДА. за лице против пега, ФЛека бубуљипе, рапаве коже п остале нечистоће на лпцу. Моја је чомада зкј лпце ради свога изванредно сигурнога дејстви позЈчз 1 « не само у Аустро-Угарској него п у Русији Иеманад,Србији, Румунији Бугарској ит.д. — Цена истој 1 ине ј СА11УН што уз помаду иде, 1 комад 1 динар. НИНОН ирашак за лице, бео, румен (роза) и жут. — еднао кутија кошта 2 динара. Ф. БЕНКО 888.4—11 апотекар а Земуну

•к*к*ккккк$? жшшшшшжшшт

ш к ж ж ж 8 I к к к ш ш

ГРАДСКО КУПАТИЛО ж ш ж м Ради свапи дан За мушкиње од 5 изјутра до 8 пре подне и од 5 по подне до 9 сати у вече А петком недељом и сваког празника цео дан. За женске сваки дан од 8 пре до 5 сати по подие осим петка недеље и празника. Потребујем једног момка за рад и једну жену која је вичша мијењу и за послугу уженске дане. 905 2—5

к к п ш

& п

к к к к >МХ*ХХХХКХХ ХХХХХХХХХ«

снице руке!... За то га једнога дана зовне и рекно му: — Ивапе, ти мене одслужн ову годину дана на потпуно задовољство 1 Мислим да и теби није било код мене рђаво, Били ти хтео да ме и ову другу годину одслужиш, а ја да ти пдатим четири стотине рубаља и опет један кожу прида; те ћеш тако, кад кући свој'ој пођеш, понети од мепе шест стотина рубаља, па барем и себе да помогнеш п менп да рекнеш: „Хвкда!" ? Зампсли се Изаа.... Иреметаше од сваке руке: падоше му на ум мила дечпца, стар отац и жена; срде га јевукдо да пм се час пре врати, — али помисао на беду, у којој ое са њима налази и у коју могу ,још већма пасти ако ове неродне године дуже потрају, — разагиа му жудњу за впђењем са њима, па рече у себи : „Нека буде — њих ради \ и пристаде на понуду газдику и остане још једну годииу у служба код њега. У тој години беше Бајбаку све срећније и напредније но и у прошдој; шеница беше толако родила, како никад дотле ајабука, вишања и остазог воћа, - билаје тма божја! Ни једна крав;- нн осгале ја -1ова, а теоци за чудо брзо однржоше Од овица добише грдну вуну и по добр. цену продадон.е. Бнјбик са женом није се мог.ао дое ! љно да надиви м начудп: како им је

све берићетно и напредно од онога доба, од када пм Топорков у кућу дођеи — по празноверици њему су ириписавади сав тај напредак. А деца опет њихова волела су Ивана до лудила! А и како не би, сад пм је он знао вечером, кад Сб рад обустави, да ирича свакојаке приче, скаске и басне, да ?га ]е нросто милиона бидо слушати! Иа онда, он им је увек доносио извароши по какав поклон. колача, играчока и т. д. Кад је бидо на крају о друге године, а Бајбакова се кућа сневесели. Истлну рећи, и сам Иван, није могао баш остата^равнодушан пред растанак са својим'добрим газдом и његовом чељадн код којих јн тодико време ировео и на* које се био већ у велико наввкао, при свем том, штога је срце јако вукло својој кући, својој децп, лгени, оцу .. Али, најзад, у очп дана кад је истицао рок његовој служби, зовне га Бајбак пред-а-се и рекне му: — Но, Иване, ево и друга се година наврши како си у сдужби код мене п како своју домаћицу и децу ниси видео. До душе, ја појмим како ти Је ; ади помислп, шта би се корпстио и ти и оен да сп се одмах, прве годпне вратио кући ? Ништа!... Овако, ба , скунаторио си лепу сумицу новаца. — Рок твојој служби данас истиче — и сутра би тп ваљзло дома путоватп. Ада ја бпх те молио — п у твоме и у

моме ингересу, да одедужиш тп код мене још и трећу годину: куд је све ишдо, нека иде п то. А за ову другу годину, пдатићу ти шест стотииа рубаља тако разумеш лп, да ћу ти кад кући тиојој до године будеш пошао, избројати целу хиљаду рубаља са опнм вишком — п онда ће ти се баш збиљскп обрадовати и отац, и жепа и дечица. Са хпљаду и две стотине рубаља, ти ћеш моћи |као разборит човек"™ провести цео свој век певајући. Међу тим, даћу ти п сада, као и до сада, један нов кожух прида. . . . Дакле ? Иван беше на мукама! Срце му је лупало каО д* хтеде пз груди да искочи. Само Бог и он зналп су, како му је било тешко за његовима — али номнсао, да ће вх, ако остане и треће године у служби, моћи осигурати за цео жпвот од сиромаштва и невоља, — надвлада га п овог пута, те — рекавшп у себп: „Све што сво чиппм, њих је радп ; бар ће се безгранично обрадовати, кад им гомилу новаца одпесем; опростите моји мили!" — Одговори Бпјбаку, да приста1е и трећу годину код њега да у служба остане. Наставпће се