Мале новине

Карајанковић и Богдановић, и јуче је требао отпочети испит сведока. Али се испиту сведока није ни приступидо, јер је бранилац прпватиога тужиоца Томе Орешк >вића, г. Никола II. Николић тражио да се из суђења вскључи судија г. Ђока Гинић, јер сумња у љегову неиристрасност, пошто је таст г. Гинићев у присном пријатељству с Пантом Живковићем, оцем оптужене а г. Гинићева жена уприсном нријатељству с оптуженом Даницом. Суд је нагаао да нема месга изузећу, и како је г, Нвколи11ИЗЈавио да ће се жалити на овако решење, претрес је одложен. * Бивши краљ и „Бтмбз" Нагаи читатељи сетиће се како се услед појаве .„Бомбе" говорнло да бр. 1 у „Бомбама" тиче се бив краља Милаиа и да се говорило, да је сума 2,000'000 пала на њега. Људи блиски круговима бив краља и владиним круговима надали су се да ће и бив. краљ Милан, који радо разговара с новинарима, одлучно побити оно твр ђење у „Бомбама" То се могло тим пре очекивати, што је то бив. владалац и што неће дозволити да ее на његову владавину баце таке нрље. Међу тим по Београду се говори, како је бив краљ Милан изјавио да се неће упуштати ни у каком побијање, јер му његово достојанство не дозвољава да полемише и с једним „Моп Апп от" * Јивна предавања на Великој Школи У ведељу 10 ов. мес. држаће г. нроФ. Др. Љубомир Недић јавно предавање О Хамлету. Предавање ће бити у сали Вел. Школе, а почеће тачно у 5 час. по иодпе. Улазнпце стају 50 пара дин. и могу се добити у свима књижарницама и код Борпв >ја Докића благајника Фонда за потпомагање снротиих великошколаца. Г. Стојан Новаковић, изванредни посланик и пуномоћни манисгар код Његовог Величанства Султана, послао је услед клевета у „Бомби" изнесених, Народној скупгатина акт који је у прекјучерашњој скупшгинској седници у изводу прочвтае. Овај је акт упућену одбор за молбе и жзлбе. Акт тај у целини гласи : НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ ■у Београду, У књизп „Бомбе" нанасао Моп АшЈ. Београд 1889" наштампано је, да се из спискова призааница и писама Бонту-ових, који су пред „Француским судом", вмди, как<7 је мени као минпстру у години 1881. приликом решавања уговора о железницп, дато 200.000 динара у злату и сребру као мито (стр. 39.) Осим моралнпх закона, Устав од 29. Јуна 1869. која је 1881 вредио, у члану 101 каже, да министар може бити оптужен између осталога и „кад прими мито а кад оштети државу из користољубља". Ако би било исгина што горе наведена књига наше, онда бих ја бао првмио мито п био бих оштетио државу из користољу5ља. Пошто се у жњизи помињу људп који су још живи, по т >м признанице и судски спи си, није немогућно, да се сазна права истина. За то п мени који се горљим тврђењем осећам оклеветан, све моралне дужносги палажу да тражпм, да се впдиштаје иснина у ономе, што је пред српски свет пзнесено у горње наведеној књизи. Међутам без решеља Пародне Скупштпне пе можс се горе имеповапа ств^р нп по нређашљем ни по садашњем Уставу на суд иавети. Из разних узрокп може се догодпти, да писац или издавач књпге, (птуже и

за клевету, неће м >ћп иоднети доказе за своје тврђење у року прописаном чланом 36 зак>на о штампи. Како, дакде, тим путем ствар може опет остати нераслрављена, чани ми се, да је пут редовне служ5ене истраге за потребу Државног Суда (чл, 138 Устава) једини, којим се истпна у овој стварп може потпуно обелоданитн. Пожто пак по чл. 23. „Закона о мпнистарско одговорносги бд 21. Октобра 1870. „право'''оптужења министра пресгајз, ако прва скупгатина после учињеног дела сазвана, не закључи, да се дотични миипстар оп1ужи", и пошто, даље, по чл. 137. садашњег Устава прав > оптуживања престаје после четирн године, те св оио дело ни по томе не би могло у расираву узети — то узимам слобочу овим изјавнти пре* Народаом Скупштином, да се ја сам драгом својом вољбм одричем тих зашгитнвх права по овоме предмегу н молим Народну Скупштину, као једину, која може у овој ствари изазватн с. ђење да се према мени за овај иредмет послужп својим правом, као да не бв било оних законских Ограничења, јер их се ја одричем драговољно, и да реши: бнло да се ја од страие Народне Скунштине по уставним нр'»писима оптуж ш за горе именовано јавно тврђење, да сам примио мито и оштетио државу из користољубља, било да се којим му драго начпном за ту ствар пред Устазом одређени суд ставпм. 1. Децембра 1889. год. У Цариграду. Ст. Новаковић. Народна Скупштина ХМС1 редовни оастанак. Утора к 5 децембра. Састанак отворен у 1 ) 2 10 час. пре нодне. Преседавчо г. Катпћ. Од г. г. Мипистара бао је г. Ст. Поповаћ. Секретар Л-гзаревић чита молбе и жалбе и указе Краљевских Намеснпкј. Прво, којмм се овлашћује мии. финанс®је, да може утрошати поред буџетског кредита још 6,000 дин. на израду скела и чамаца. Друго указ, којим се овлашћује мин Финапсије, да може утрошитл поред буџет. кредита још 20,000 дин. на канцеларијсие трошкове. Треће уааз, којпм се овлашћује мин. фин . да може утрошита још 7,000 дин. на штамиање марака„и жигосање папира. Четврто указ, којим сз овлашћује мин. фин . да може расходов^тн за ову годину још 200.000 дии. на разне трошкоое целе земаљске управе, 100,000 дпн. на пенсиоповање чиновнпка и 60,000 дин. на стављање на расположење саветника и других чиновника. Прелази се иа дневки ред. Извештај обора за молбз п жалбе. Дчље извепггај одбора о предлогу В Младеновића и другова о преустројству војне академије. Мнење је одб »рско да се може о овом предлогу решавати у томе смнслу да се синови б)гатих људи издржагају о своме трошку. После одмора Секретар Лазаревпћ чита указ Краљевских Намесппка, којим се бвлашћује ман. грађ. да поднесе скупштина предлог о откупу жељезнице. Даље извештај одбора о предлогу Г. Нинића п другова. Мнење одборско је да се одбаци. ГенчиЛ предлажо скупгатпна да замоле владу да ее нселе пз ове зграде, јер је врло иеугодна.

Потиред. Катип велп да су већ чањена нека кораца односно тога. Седнаца трајала до после 11 сата пре подне. «оо»ИЗ БЕЛА СВЕТА — Метеж У^Џонстовну у Пензилванији настао је 21 пр. м. у вече у позоригату метеак услед вике, да је букнула ватра, које, до душе, није било, али је више људи угњечено, а око 80 рањено. — Ђачка демонетрација. На градачком универзитету приредиди су ђаци велику демонстрацжју против про*есора анатомије Хола, који се ноказао веома строг на мепитима. Кад је ушао у дворану да држи пре давање, дочекали су га бурним „регеа1", тако да је морао отићн в.ч дворане. — Најјачз светЈОСТ на свету. Највећу светлост на свету има *ењер у Хопстхолму. који тек пре кратког времена саграђен. Зрака његове еветлост јака је до 2 милијуна свећа, тако да оеветљава простор од 35 енглеских миља. Та тако јака светлост надмашује велики број тица које врло брзо лете торњу док не ударе главом у чврста етакла и тако се не убију. — Ннхилистички ОФИЦири, Из Петрограда јављају да су ухапшени оедан артиљериски и један маринскп нФицир, што су били учасници једое револуционарне завере, коју је гткрила тајпа полиција. У Пегрораду се говори да је осујећен један атентат против живота церева. „Веичани пастен." У бечким „Та§1)1а11" у читано да ће бечко друштво „Маппег&езаи^вуегеш" 27 декембра о- г. држати своју славу, којом приликом они чланови који су већ 25 година у друштву добивају уобичајени „венчани" прстен" ове годпне имаде 4 јубилара који су већ јетврт ст >лећа чланови овог првог исвачког другатва. Кад помислимо вако стоји код нас са невачком уметноста, кад погледамо натпа певачка другатва и сравнимо са друштвима оних народа којима се ма због њиховог „културтрегерства" смејемо морамо на жалост иризнати, да покрај раших изврсних певачкихадругатава као што су н. нр. „ Београдско певачкв Друштво" „Даворија" и др. ппак код нас певачка уметвост етоји на врло ниском ступњу. До кога је криваца најбоље ће мо показати кад сравнимо имена и занимања" члана бечког певачког друштва са списком чланова понеког нашаг српског певачког друштва. ПРИОСЛАНО а сгвари иод овом рубржкои уреднжпгвз не одговара. Њзговом Високопре^сзештеснзуАрхијепископу Београдскзм Митрополиту Србије: Госаодину Михшлу Ваше Високонреоевештенство , Кад, летос, нисте дозволили да се пок. владика Корнелије саранп код цркве, иего сте наредпла те је ои као свчки обачан грађанип, закппан у опште гробље, — ја еам знао да то чзпите на основу зако^а саннтегског којпм је, у пнгересу здравља, наређено да се нпко не сме сарањаватп код цркава. Тако сам, као особитп поштовалац Вашега Високопреосвештенства, разумео ту вашу варедбу о укопу владпке Корнелија, тако сам је објашњчвао и тако сам брааао Ваше Високопреосвепгтенство од оних, који су говорили да је та Ваша наредба

потекла, не с тога што су Вам закони и законитост ове земље толико прирасли за срце, него даје њу изазвала накост и мрзост Ваша црема пређашњој хијерархији црквеној. Али гди закони јасно говоре у корист те Вагае наредбе, ту је мени и свима осгалим поштоваоцима Вагаим било са свим лакода сузбијемо сва сумњичења; да врло ласно, са законом у руци, н тучемо оне, који су хтели да сз те Вагае законите наредбе испреду пакост и мрзост. Али „учи мене, мили Господине, „Како ћу ти сада право бити „И како ћу теби угодити" ; јест, учите ме како сад да Вас браним т . кад сте наредили те је ирота медвеђски Гадован сарањен код цркве. Они што су ме летос нападали, као ноштоваоца Вашег Високопреосвештенства, за наредбу Вашу да се пок. Владнка Корнелпје н е. сме саранити код цркве, него да се мора сараиити у општем гробљу, сад ме онет нападају и питају • но ком сте закону дозволили да се ирота Гадован сарани код цркве ? Ђаволп су ови људи : заједлју ме ; нецкају ме ; не даду мп нигде мира. Да бих се, дакле, могао бранити од њих, да б х могао бранити и себе и Вас ; ја Вас колеаоприклоно молим, да овако јавио кажете : ао ком сте аакону доз^олили ди се страни ирота Радован код цркве, кад сте летос, ао занону санитетском, набранили иок. влад иц и Корнелијјр Чекајући што скорији одговор, целивам вам свету архипастирску дееницу и остајем у унутрашњости Србије 1 Декембра, 1889. уедан скчречи хрчш,К%ни СМЕСИЦЕ — Краљ на свлнској да&и. У Фоту се газда Јанога 1 1ери пжикао са својам суседом Ј шош »м Мол :аром пада га „не осакати" удгрио га само мало јаче по глави. Но будмпештанска суд нађо да је газда Чера на газда Молнару учанио тешку телесау позледу, па гд са тога осуди на робају. Черајева мати се на то упутида у краљзвски двор у Будампешга, да моли мплогта за свог сина. Краљ је добродушао саслугаао молбу те стараце, па када је из њенпх рзч!* р пабр^о да је из Ф>та запатаће јо каао су моје добре комшпје у Ф^ту?* „Фоћааи, љубам вчше руке величанске, одговори старацч, раздрешенам језиаом — здрава ала се цело сего хва^а Багу, забрануло за мог Јаношг, јер га сва редом маре баш сграшао. Него, ако ба Ваше Велачансгво да буде так о добро , да га пустите из арашта, имам три рањеника, даимнема пар а у селу, ев > ме да покољем сва три па да позовем на свањаку даћу сво, село, и ваше Величанство са породицом, па још и министра њенеекселеицаје правде". Њено велачан ство се слатко насмејало том позиву старице, испрача тај догађај министру правде па заврша с речма: „Дакле драга мој Снлађа До скорог вађења на свапској најацн даћи у Фоту". -а!>00ЉУДИ И ЖЕНЕ, Ево мене! Изашла је „МЕТЛА" Грабмте, купујте, а пасле ако хоћете и — псујте! Цене 60 пара динарских