Мале новине

Иавестулац чита рвсходе и I цивилисту и II трошкове, скупштина прими. IГТ Додаци: оружни и инвалид. фонд. АвакумовиК аига мин. фин * да ли се и ова сума додаје минист. в<.јном поред нредложене суме Мин. фнн. вели да овај фонд до сад није улазио у буџет, а сад је ушао у буџег манист. војног. СретеновиЛ налаза да је велика сума за инвалид фонд, Лешјанин масли да није велика сума, и друго да нема смнсла да тај фонд уђе у буџет минист. в<>јвог. Др. Л. ИлиЛ не слаже се са Сретеновићем односно инвалид . фондз, лтта више мислч да је мали. АвакумовиЛ захваљује мип. фин. што га је обавестио, те је увадео да буџет минист. војног не рзноси 10 милијона дин већ 11. В. МладеновиИ мисли да би требало одредити комисију за нреглед инвалиде. Лодиред. става на гласање расходе под I, II, Ш и скупштина прими по предлогу владе. Известалац чата расходе под IV, II. Јанкови/1 палази да је сума 250,000 дин. за посланике врло ведика. Известилац објашњава да иије много. КундовиК вели да је велика с.ума за држ. саветнике, мисли да је треба смањити на 7,600 дин. друго да треба смаљити додатак пред. мин. о^ 5,000 на 2,500 дин. Т, К. С аасиЛ мисли да треба да буде само један Краљев секретар. В. РадовановиЛ мисл и да Краљеви чиновиици треба да примају плату вз цивил-листе. Известилац вели да смо укпнули рвање секретара I власе, што мислам да је доста, даље, да Краљеви чиновници не могу примати плату из цивил. листе, јер то нису само Његови ТГ ПГ л ЛТ1ТТТ.ТТ МашиЛ, да се плата држ. саветницвма смањи на 7,600 дин. Ј. Ж. Јов. вела да није овде место дебате. Лешјанин мисли да није велика сума за иосланике 250 000 ди. даље да Краљу не требају никакви чиновници. пошто је малолетан. Пред. мин. мисли да је довољнаодб. уштеда.

АвакумовиК мисли да је противно уставу стављање ове позиције, Краљ. званичника) на терет цавил-листе. Т. К. СаасиЛје за то, да се укину Краљ. званичници. П. Смиљаниб је за одб, редакциЈу. Подаред. стави на гласање п скупштина прими одборски иредлог. Известилац чита V опште кредите. ПашиИ мисли да треба све ове кредите смањити. Т К. СаасиЛ тражи неке уштеде. КундовиЛ вели да сам ја, Ј. Ж. Јов. и остали на нишкој скупштини нредлагали да се ови кредити укину, па пошто су они сад у већиви ја мислим да би сад требали то и да остваре. Мин. фин. вели да се те позиције не могу да укину. Вл АрсенујевиК воли да су непредвиђени трошкови невиђени, јер нико не види куд се утроше. СреИковиЛ је против пенсије. Известилац мисли да нису велике ове позиције. Подпред. стави иа гласање све суме и Скупштина нрими. (Јуришић против). Известилац чита расходе под VI. В. РадовановиЛ иредлаже да се стагсл.ање на расноложење укине. ТуцановиИ велп да су пензије многе парасле од 80 год. кад су изпосиле 400.000 дан. а сад впше од милиуна, с тога предлаже да у будуће пенсије не могу бити веће од 5000 дин. АрсенијевмЛ нредлаже да се сви они пензионари који нксу провели 30 г. у држ. служби, врате на своја стара места. ПрокоиијевиЛ не одобрава стављање у пенсају здравчх и способних људи, давање великих плата мипистрима, чуди се радикалпим посланицима, како одобравају овако велике суме, кад су пре викалн. Подаред. стави на гласање поједине тачке и скупштипа примц. по . .. ј ^ем трепе, која је прнмљена по предлогу В. Радовановића. Иивестилаи, прочита и остале расходе. Скупштина прпми у начслу. Потиред. закључи седницу у I 1 /, час. по подне а другу заказа за 4 часа по подне.

ИНФЛУЕНЦ* Епидемија „1иПиепга" појавила се у Петрограду око половине Октобра и својим брзнм ширењем привукла је па себе шшњу оид. лекарских и осталпх иругова. У први мах, када се ова болест онде појивила и почела у.шмати таке јаке размере, лекари нису били на чисто с ( патањем, каква је ово болсст и сматрали су је за лаку врсту тиФуса. Али после вр:10 кратког времеаа сви су се с<гласали да ова епидемаја , по њеним сам^томима, њеном трајању н редовно ^срећним свршетку није нашта друго но еиидемвчна грнпа, која се први пут појавила у |Европа 1510 год. на острву Малтн и која је од то доба небројено пута, по Др. Хиршу зааменитом саецијалистп по исгорији медиципе више од 300 пута у јачој или слабијој мери по Европи владала. Сммптоми под којнма се „ИиФлуенца" јављала у Петрограду, били су ова : опште пе тсположење тела, гланобоље, осећање слабосто, несвестица грозвичаво стање са повишеном темиературом тела по 40°, знојење, болови у разнии деловама тела који су по кад што доста јаки, л јмлење у целом телу, притисак на прсима, катарално стање органа за диса 1Т е и за варење, оскудица апетита, гадење и по кад што пролив но не врлојак, увеличање слезине, и црне џигерице, но које брзо прОлаза. Трајање „ИнФлуенце" је од 4 до 7 дана а њсн карактер са свам безопасан, осимуслучају компшкације са другим болестима, или ако је у оргатшзму постојала већ клица иакве друге болести која се инФлуенцом само пооштрила. Али и у овим случајима смртност није превазилазвло */ 4 на сто. Чисто од инФлуенце може се казати да није нико умро ма да је од ње боловала најмање четвртина петроградског становништва а поред осталпх и сам цар руски. по њеним симлтомииа, по брзини њеног ширења и ио цравилно срећном њеном исходу „ИнФлуенца" је тамо окачествована као заразиа (Еаидемвчна) болест слузних кожаца органа за дисање и за варење, Руски специјалистд мнсле да је и овај епидемији узрок некакав специФични микроб, којега сада истражују. Велику сензацију и дпста страха взазвало је мпшљење нроФесора

Здекацера, исказано у седници друштва за чување народног здравља од 17 пр. мца. По мпшљењу г. Др. Здекацера внФлуенца је сама по себи безопасна, али се оза ј~вља као претходник колере, па с тога ономиње власти и држлвне и варошке да се постарају о санитараом уређзњу вароши. Ношто пак у овом тренутку колера доста јако бесни по средњој Персији, то је ово машљење Дра. Здекоцера изазвало живо пнтересовање и дискусију о томе да ли се зааста ИнФлуеаца може сматрати као предзнак колере. Да би се то питање претресло и објаснило држаиа је ир. м- под преседништвом нетроградског градоначални ка генерала Гресера конзулта тивна лекарска коФеренција, у којој су учествовали шеФови лекари сви ју знатнијих петроградских болни ца и у којој је претресано питање о природи инФлуенце и о томе да ли се она м >же сматрати као претходник колере. Протокол те седнице иубликован је јуче ради усиокојења пубшке. За овим има више по руским новинама о тој болести а и једш донис из Дариграда у коме је реч о 1розници „Лепдие" која је у октомбру јако беспила. у Царигра ду и по архипелагу и која по својим симнтомима и трајању доста личи на инФлуенцу. Као домаћи лек у Русији се употребљује вотка са бибером, што би код нас значило употрсбитм љуту ракију са наприком. ИЗ С-ПСКОГ СВЕТА — Први Бошњак др. права. Јуче је на бечком унаверзитету промовиран за доктора права Тодор Зуе рунаћ, а то је први Бошњак којијпостао дочтор права. — Црнагорска-турска комисија, која сс састала у Никшићу још у мају месецу о. г. да уреди питање л нр!гпч-Јгетн(>\,г имању и да определи мере о разним дохотцима на земље, куће и млинове, својину никшићких емиграната тур :ких поданика, којима је берлински уговор признао тотпуно нраво над ненокретним добрима, свршила је 22. пр. мес. свој рад. 0 томе читамо у „Гласу Црногорца, ово: Пошто комисија није могла довршити у Никшићу читав ра*. за то су чланови прешли последњих дана овде на Цетиње. У комисији су бшш од стране црногорскз председ. вели-

ПОДЛИСТАК

СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОИАН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (69) Ето то вам прво не ваља, а и просто није истина. Шта може бити истински неваљало и нокварено у једном младићу од 18 година? 8ар се у таком раном добу може истински мрзити, истински злобити, истински бити зао и неваљао ? Зар сви кнежеви нису пре обичне младићске лудорије и лакомислености, тренутна бујност и младићски заноси, невини, искрени, у свој провпдној покварености својој ? Никакав истински порок не молсе имати дубока корена у младој души његовој. И шта би хтели ви од њега? Да

У почетк у своје деветнајесте године буде тако м УДар, озбиљан и одмерен као што сге ви у четрдесетој ! Ви иросто заборављате доба његово н положај у коме је. Шта уме и шта може ово јадно, младо, неискусно, напуштено, само себи остављено створење, коме нико ни с које стране не ствара истински искрен, топал братски загрљај, нити му ико пружа искрену пријатељску руку, да га поведе правим путем! Бави се лудоријама сигра св с мајмуном! Па шта ће јадан! Како сте му друштво дали? Све неки луткови, гори од њега. П1то се не постарате да га заинтересујете за озбиљније државне послове, што га не привикавате да мисли о државним стварима и да се бави озбжљним државним пословима. — Е, кад већ и ви жене почињете водити ту бригу о државним пословима, онла бд/аго тим нословима — ноче Растислав, но госпођа га пресече. 0, не, ја не водим бригу о државним пословима, но само ти кажем то, да ви грдно грешите, што с кнезом тако поступате. Место да га научите да као кнез разумева државне послове и да их мудро руководи, ви мислите сва је мудрост ту, да га удалите од државних послова и да га пустите нека тера своје лудорије, а да га држите у руди тиме, што ће од

вас зависити кад Кете и колико Ке те му дати пара, које ће њему једпако требати, јер ће са е свога раскалашног живота бити једнако у дуоз г м а. Јес, то би све било лено да сте гд год на каквом пустом острву, Али на жалост тако није. Има још и других људиЈ И оно што не дате ви, даће други. Мислите неће се сутра наћи људи који ће рећи кнезу узми нас за манистре, па заповедај у државним пословима како хоћеш и узимај нара колико хоћеш! Да вадим шта ће те онда ви? — Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта сп окупила богорадити и причати! Истина ја Пе знам шта је теби — рече он и приће жени нружајући јот амрел. Г-ђа СоФИЈа намештала је свој брош пред великим огледалом. Она не одговори мужу одмах Пошто је исправила брош^и загледала један чуперак који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку припи се уз њега и, гледајући му у очи, рече: (Наставиће се)