Мале новине

ког суда, г. војвода Ђуро Церовић, а од стране отоманске владе г. гШериФ-еФендија, каЈмакан Вучитрнски и Сали-еФеадија, кајмакан од Врањеше. Закључне расираве овде на Цетињу вођене су, у присуству отоманског носланика г. ТеФик-беја, у нашем мииистарству иностраних дела, где је закључен, потписан и измењеп уговор, на потпуно задовољство обе уговарајуће странке. 23 пр. мес. отишли су т рски изасланпци у пратњи неколико перјаника из гарде Његовог Височанстиа и испраћени су до границе наМајковцу. Она конвенција иотпуно олакшава емигрантима уживање њихових добара у њој су опредељене све нужне олакшице, по којпм ће они без муке, трошкова и путовања иримати чист доходак својих добара. ПРИПОСЛАНО 8а ствари нод овом рубраком уредништво не одговара. „Одјек" и наше занатлије, (Свршетак) Да ди је овхј позтупак хуманитаран, тј нек* оцени сраска народ, који чита озе редове. Он ће ово моћп боље да оцепи, него ди милјунари Браћа Минх. Српски зааатлнјз трии невољу и глад, он ће савесно оие !ити ову борбу, да дп имају природног права г. г. Браћа Мпнх, да теку милијуне у овој земљв, а народ, који за њих ради, да мора трпети невољу ?! Цео српекч народ и сви кројачи су се од свег срца радовали додаску Браће Мпнха, јер смо се надади, да ј ћемо мимоићи стране производе шгоФова. Па и дан да !ас можете дута, да се за ф ;\брику параћинску пропаганда правп. Ала све то б.гдавл, кад се нема з * кога. Нек се сутра појави још једна ила две Фаб^пке штоФЈва у Орб;)ји, па ће се опда твк впдети, кодако вреде штофовп Браће Минха, а пошго их она продају. 0вако без коикуреације могу они радати и продавата како и ношто им се год мг1ди. Но тешим > се, што ни то неће вечито трајати. Рок повластице, коју су г.г. Бра1 а Минх од српске државе добили, на измаку је. У лицу народнах престлв шка, као добар патриота ове земље и астански з^штатник овдашњег занатлиеког сталеша, коме п сам припадам. овде пзјављујем, да би сб вдада о-

грешила, кад ба понова издала по-Један цео занатлаЈски стадеж а травластацу ов >ј Фабраки, која у низу ј жи од његл, да безусдовно метпе година псстојања свога ничим нпје|главу у јарак, акО неће да скаиава од оправдала овај привилег, него нека ! глади : Икоји су вам дада иовластицу, се отвори ковкуре !цаја, па да се ва- ; имада су добру намеру масдећи ди докде иде содидарност у изради! да ће г. г. Браћа Минх бити штоф )ва Браће Минха прави Фабриканти и да ће своје Као сасвим м«лп пример о појму производе иродаватп св извесним прои реду трговачком г. г. Браће Минх центом од 15 и 20 од сто нашам хоћу да наведем, да ми имамо овде трговцама и мајсторама, а не на сто између осталпх трговаца једног та- 1 ко »уваженог и поштеног трговца

дпеста тражита. И они веле, да су дошли, да неког помогну! Дакле, штофова, за кога се може рећа да Господо око „Одјека", пре него што важа као капацитет и који се ис-' хвалите, треба добро да разберете, кључпво бача продајол штоФова, и шга и кога Фалате. А ако сте по-

го је кућа г. Настас* Павдовића; а смесдо изјављујем, да је поштење п патраотизам г. Настаса узвашен над сваком сумњом. Оно исгнпа и г. г. Браћа Минховићп су патриоге, само што ће баги мало раздаке! Питам дакле, зашто г. г. Браћа

шли трагом других влаеиика, онда

ћа се, да ће признатп све то п да ће променута свој правац; па учанеДп то, онда нека буду уверени, да ћемо их потпомоћи ма сви кројачки мчјсгора, којп смо бар толако исто патриоте и схваћамо интересе наше п домовине своје у толпкој иетој мери као дошавши усрећитељи напш. Кад би се гг. Враћа Манх и >ле осврнула на интересе наше домовине и наших заната, она ба морала правац промеаута. а то им не хонуштају њих1ви у дау несашивена џепови. Руку на срцч, гг. Манх, па реците, да лп иије тако ? Обратио сам пажњу брапиоца гг.

вам срећан пут, јер свршетак ће' Враћз Минха, ла вчдп пре свега вам бата као и њпн. — Боже мој, шта брани и кога брани. Шнео какав је жалостан наш занатлиска 1 сам исгинато рад гг. Браће Мпнх, положај! Прссто нас вазда изјављује да га свак оцена. Внше немам шта све партаје. Док су у маЉини, она рећ .Ј. Браћа Манх ће сагурно рећи, нам својам програмпма прзсто обе- ! да наје тако, а ја у начред ведим

Манх, који тврде, да хоће својом' ћавају златна брда, а чии се доче-! госаодо Минх, то што сам рокао, то

проазаодњом да нотпомогпу српског' пају власти помоћу нас, они нас занатлију и српског трговца, нису ] забораве, шта ваша раде пратав нас

предалн своЈе главно сговаришта г. Настасу Павдоваћу? Зашго су они Фабриканти п трговци и кројача у једном лицу? Прост је одговор на то, шго не могу г. г. Враћа Мпнх св1»ју проазво^њу продавати трговцама и кројачима, као стручњгцша, који знају оценитл есиап и шго ови никад неби пристали, да н иаћају г.г. Враћи Минх ону скуау цену, по којој ови продају своју проазводњу у својим нродавницама. Па, послв ма крОјача добајамо и данас код г. Настаса маого бољ i штоф по 4, 4 у а а 5 дан. метар од оног, што га г г. Браћа Минх продају п > 10, 12 а 14 динара. Ето како у сгвари стоји са миогопоштованом г. г. Браћом Минх. И такове људв флли „Одјек" у својим уводним чданцима! (Вади број 172 и 173 „Одјека".) Лако је вама госаодо ок I „Одјека" да ф аите и правите реклшу за капптадисте Браћу Мипх; али пре свега треба да размислате, како се индустрија и трговина у овој земљи развија и подиже, и да ли је тиме овој земљи поможен >, што ће на рачуп хиљају мајгтора кројачких, да се још ваше нагреби пара неко капиталастичко пг/едузећ? као што је Фабрика г. г. Браће Минха. Нас корети безразложно, тпме унропашћавата. и на мидос и немалост предати г. г. Браћи Миах, да нас експлоаташу, то свакако не м >же бити по програму радикалне странке, к>ја је позвана да заступа интересе народа, а не да нотпомаже једног Фактора, к>ји пде на то да уништи

дажпо нас оптужују, да тоб >ж ми мајстори „својам поступцам* убајамо тежњу ноЈеданих патриога ко;п желе да подижу срп тву иадустра.ју". Чујте Људг, па се давите: Миа соваћи п патриогизам !! Да, органп пекадање опозиције, која је тодико писала и впкала противу напредњака, што издадоше Србију страаим интересама и што довукоше странце у земљу ову", тп иста органи, што вечиго пунише ступце своје ппт.њима, како ваљ! нар >дао бдагостаље днћи, данас носташе лајб-органа дошљака н странпх капптала и служе им на пропаст целог једн>г закатлпског стад жа. Са својим уводним чданцима посташе згодна ирепорука за гг. Браћу Минх а 1а Ашепдие То све пде на иашу штету, а ради се у радикалн >м органу, па ваљда још п за добре паре; а не знајућп сигурно, да се тим путем ширу врата пролетаријату. Зато треба надлежна, који издају налоге да се оваки чланци ппшу, да су штедљнвији и пажљивији са давањем „мигова" односно правца писања, и не би требали да се дају заната за ма којом бојом из нараћаске Фабрпке, "јер ће иас та боја врло скупо коштата, пошто циља па замазање очију „одозго" и цодвалу „одоздо!" Све што сам овде взнео, наппсанО је у најбољој намери. Одговорио сам гг. Враћи Минх на њихово припослан > у „Малам Новинама"; изпео сам њихов иостунак и рад; а дао сам оцену о њихошом Фабрикату, уздају-

Јб огдедало вашег рада п трговачког карактера; огдедало, којег ви немате код вас. Зато прочатајте све ово, а сдгурш еам, да сге. још то лико нечовечнп, да ћеге у дпу душе ваше осећатп п у себе рећа: „овај има право!' 1 — ма да то јавно признати пећете. Један кројачкп мајстор : ТЕЛЕ ГРАМИ „Малим 11о>пнама и 10. Децембра. Рио Жанрјро Ра-јтеров биро јавља: Нривремена влада једним указом наређује опнхте изборе 15 Оептембра 1890; уставна скупштина састаће се15Новембра идуће године, Исти указ објављује прогонство цара Дом Педра и његове породиде и првог мипистра Марки Д'Уро Претоа и брата му ; осуђује на заточење губернера провипдије Рио Гранде, Силреиру; узима 5 мшшјуна мплрајда одобрени за Цара и зау лтавља његову годишњу пенсију. Мирамарс Овде сшгли Цар , Царица велика војвоткиње Ва лерија и в. војвода Франц-Салватор. Мадрид Позориште и Лице Саламанка уништен услед по жара. Осам рањених.

подлиота;

два СДВЕТА ПРИПОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) Кад дођу до воденаце, скоче с кода и уђу у њу. Раз^увају ватру и запалв свећу - погле Дају свуда у наоколо: пигде никога! У^у у собу кад тамо: на поду беле исиружен окрвављени труп воденичаров, а на кревету, везаних и руку и еогу, дпжада је мдада жена његова, којој чак и уста беху везана, до не ба, ваљда, могда викати. Пошље исправнвк одмах своју тројку по : капетана и пандура, а сам са Топорковом, одреши воденичарку и почне је испитивати. Отпочнеона да му казује, како су с вечера дошли код њих на конак два трговца нутаика, па кад

су сви у кући подегала и зашло се бидо већ дубоко у ноћ, — они уђу у собу, њу свежу, мужа јој убију, из сандука што је нод креветом, узму кесу са новцима, а било је у њој чегрдесет читавих, тринајест полутака и ситнине д > седам руб.чља — и за там одмах побегну, куда — она није могла да види. „Па и тај мужик ту, што је сад са вашом мплошћу, рече воденичаркч, и он је био с вечера код нас дошао, ади је на једаред некуда, невпђен пропао: мож*а је и ои са бездушницима у друштву". Међу тим, сване. Капетлн и пандури стигну и оног се часа крену у потеру за трговцама, Њнх брзо нађу, доведу н по свима кримападним прописииа и Формама, стану нх испптавата. Она одговараху, да их сама газдарица избудила и каз*да и, да јеЈвећ време путовхта, те су се она тако и кренуда на пут, Али при претресу њиховога сандука, буде нађена кеса, о којој је напоменула воденичарка, и у њоји сва као што је она и кчзада: чзтрдесет чатавих, тринајест полутака и ситнане до сздам рубаља. Исправпик већ наје нмао шта да мисли о овој ствара. Но кад одвео Ивана на сграну и почео да распитује : гдз је он до схда био за ове три године и да ла ,је много новаца у туђини заслужио, — па кад чу од овога, да он ни

пребијене паре кућа не носи, — исправник но сумња да је Топорков цело то време провео у скитњи и рачунао, да је по свој прилицп и ону ово убијство умешан са трговњпма, па је само хтео пажњу да са себе свраги, причањем војекаквих прнча... И већ скоро чувар поретка хтеде у поласку да отправп у суд и"у тамницу Топаркова и трговце, алп у с бу уђе један младпћ у пепељаву огртачу који као да нашта није знао о овоме догађају, беше донео неко жито воденичару да му га самеље. Чим Иван угледа овога мдадаћа, ои се прекрсти, јер пм огртачу познаде правОга убајцу и тада се сета онога пирчета, што га је од огртача мдадићевог одсекао. Одазвавши"исправника па страну, јадни Њ'ан допуни свој првашњи исказ и за доказ изнесе му одсечено парче, које кгд псправпик метну на своје место на пгртач, баше — разуме се „иа свом месту".. Свако даље причање о ономе, што .је после^овога наступило, бадо ба излишно :*прави су првступници признали свој престун. (Сршиће се)