Мале новине

сећаће се како је нашему власнику подметнута једна кривида, којом се ишло на то ; да њега и још једног младог човека са свим морално убију. Јест, свега тога се наши читатељи сећају и све то знају, али што нс знају тоје, какве је све кораке нредузимао преподобни Глигорије који Је, као што се зна, тада био на месту управника полпције. Ево шта је он радио: Ишао јесанитетском п. пуковнику д-ру Радмилу Лазаревићу, каза > му како је и зашто оптужен г. Пера Тодоровић како је ондашњи крпљ Милан увереп да је ту кривицу г. Нера чинио, и ракоон по поруци краљ Милановој да зове др. Радмио дође сутра дан у комисију и изда потребно лекарско уверење о учињеној кривици г. Периној. Др- Радмио, као савесан лекар и поштен човек, одговорио је како ће он у свему и свачему задовољити краља М лана али да у ничему и ни за чију љубав не може бити несавесан м непоштен лекар и тако одбио г. Глишу. Ади г. Глиша се није задовољио тим, шго је насео к од једнОг лекара, н& је отишао и д-ру Стејићу, и К'1Д њега покушавао истим начином и именом краља Мнлана да продре, па му најзад и припретио да ће бнти премештен. Какав је успех имао Гдигорпје код д -ра Стејаћа, ми не знамо, али, ако се не варамо, др. Стејић је потписан на неком декарском уверењу, за које не зпамо у ком је смаслу било написано. Да ли је г. Гдиша ишао још ком лекару пе знамо, алп постараћемо се да сазнамо. Сем тога звао је и ондашњег преседиика вар. суда г. Косгу Христићи и у име краља Милана тражао да, г. Тодоровића стави под суд за поменуто дело, али и ту је г. Глиша био одбијен. Доста је и ово па да с.е оцени морална ругоба, која је хтела онда да сатари г. Тддоровпћа.Ј! због које је указ по својој схилизацији и по својим неморалним мотивима. Сматралп смо за нужно да овај ]едан цветакизките „добрих дјела" г. Глишиних изнесемо пред наше читатеље, обећавајући да ћеио се састарати да им прикажемо целу киту за,!едно са свима баштованџијама, који су веговали поједине цветове из те ките.

Народна Скупштина ГЛТ редовни састанак Понедел >1 11 децембра Састанак отворен у х /а час - п Р е подпе. Председавао г. Катић. Била су сва гг. Минпстри сем Таушановић и Ђурића. Известилац чита држ. прпходе. НесторовиЛ пита извастиоца од куд

Одборски је предлог да се илате! В МладеновиК бранн предл> г смање од 10,104 дии. на 8.500 дин. јодборски. Уштеда би била 25 664 дин. ј ГрујиК предлаже да се буџет »рж. НесторовиЛ преддаже да се смањи^саве^а смањи од 161000 дин. на плата савегиицима на 7,600 дин. 1145,000 иа ће он после поднети наКундовиК вели да би смањивање ро«ти пројект буџета држ. савета плате саветника валсило и за старе | 110 коме ^ е се (,ва ства Р. Р в ' саветнике. Предлаже смањивање на а што се П1че секретара, Јвдав да " 600 дин јостане у рангу началипка минист. а ' јдртги v рангу секретара минпст. МашиЛ предлаже да се секрет. н " пасарима смање плате; уштеда Јби | ПрИМИ ИЗМеНЈ Р Д бала 41,000 днн.

пре па земљишта 8 малијуна а сад ј Известилац мислп да ово смањпнослеједне године 5. в*ње плате не би важило за старе Известилац В( Ли да је циФра тачна саветннке, с тога мисли да треба да оставе како је у предлогу, ЋириЛ мисли да је довољна одб. уштеда.

НестороииК вели д«. је у приходу казата већа цифра пајмање за један милијун. Скупштчиа примп по предлогу. Известилац чита даље: В. РадовановиИ мисли да је врло мали нриход од монопола па штампарске сгвари, јер су ми стручип људи говорила да бв радо дали 300,000 дин. да уз«у мононол Ју своје руке. Ј. Ж. ЈовановиК велп да ће се о томе гов>рити код буџета минист. просвете. Скуиштина прпми по предлогу. Њвеетилац прочита приходе ПОД IV и У и скупштина прими. Њвестилац чита приходе под VI. НесторовиЛ пита како да се предвпђа сума од 700,000 дан. Мин. фан. вели да пма врло разних црихода који нису стални. НесторовиИ веди, да га мин. фин. иије ни укодико обавесгпо, јер није навео ни један стваран врахОд. АвакумовиЛ вели да су 88 год. били непредвиђенп трошкови 400,000 днн. а сад 700,000 дин. што је невер >ватно. Пита мпн. фин . како ;е приход за једву исту годину у про1МЖУ1ј1 0 ^ С 1 К ° И ЧИЈМ™ ч љ Миа. фин. вели да има. мпогих позиција, које су у буџету нредвиђене, а које нису сталне неке су веће а неке мање. Тако је приход ол жељезнице стављен врло умерен, д' к има изгдеда да ће битп већи Одговара Авакумоваћу, да лрпход није 46 милијуна јер ]има деФицата нешто више од 4 мил. Скупштина нрпми. Инвестилац чита буџет држ. савета.

Ранковиб се елажб с одб. предлогом односно саветника, сн,мо мисли да треба смањити илате п секрег. и писврпма. Лешјпнин се сдаже с одб. преддогом. АвакумовиИ одбија од дпберала као да су они установплп држ. савет. Па шта више п да су га установвли, ви сте при грађењу новог

мивистарства. КундовиЛ вела и мора нмати буџет да се одложи. (Вачу да се реши). Подаред. стави на гдасање буџет држ. савета с изменом г. пред. мин. и скупштпаа прими. Седнкца трзјала до 6 и час. по подне.

ћЛП РЕДОВНИ САСТАИАК Угорак 12 Децембра Састанак отворен у 9 н час. пре подие. Председавао г. Катић. Била су сва гг. Минпстри сем Грујића к устава имала већину, па бте га мо-; Вујића. гли укииVти, а вп нисте. Д>«ље што Секретар Г Б рђевић чита нротокод мзсу лаберали пре смањивали плате; цц Јок имовић Е1У а Мпдијашесаветницими, велим, иису зато, Ј©Р вп ^ састанка. није оило потребе. Прокопијевић моли подпред. да КундовиК велп, кад ва кажете да ■ 0 ц ; , М е Ие Мплпјашевића да у протоје савет дело наше, онда нам бар кол не у Н0СП говоре по свомс распооставите да им плате одредимо. Чуди ; лажен> у ) опакви какви су, тако се Ј. Ж. Јов. и друговнма, како саД ј е и мо ј ГОВО р написао како је хте . ћуте, а у Нишу су заједно с њим,д а ; е г _ Мидијашевић лично нерастражили да се, смање пллте савег- цодожен према мени вида се из онацама. вога, шта не је после мога говора В. РадовановиИ предлаже да се ј дозвао званично у канцеларију н темо

смањп пдата секретар'!«а држ. саве та. М. ОмиљаниИ вели, пошто је радикална партија увек брисала из свога пр грама, држ. савет, а никад га пије избрисала ја мислим да бн им требало бар смањ^та плате !-а 8,000 дип. плата савстницима 8500 дкн. јер би то било спречавање права, пошто има неки који имају више од 8,500 дин. плате, који не бп моглгх према томе ући у савет. Додаред. предлаже да се одложи' решење буџета држ савета. СретеновиЛ вели да ће гласатп за 8 000 дин. н то преко воље. БојичиК предлаже уштеду од свију чановвпка, који имају 2,,500 дии. пдате.

ме узео као на одговОр, зашто сам и клкве уштеде тражио. Л. ВошковиЛ тражи од подпред. да оп.омепе лист „Нар. Дневник" шго је донео белешку да сам ја сипао и неки прашак заврат Арсенпјевићу. Секретар Лазареаић чата молбе и ждлбп Пошто је једног секр. место упражњеао, а седнице се драсе и пре и после подне то подпред. објави да су изабрана још два секретара Ћирић и К Динић. Прелази се на дневни ред : Одговор Мпн. нар. привреде на иитерпелацлју В. Радоваиоваћа, односно марака које је продао г. Анђедпћ. Мшн. иривреде велп да је на основу аата оваквч ствар. Год. 80.

ПОДЛИСТАК

ШЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (70) — Чујеш, Рале, тебе днрају речи, баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право. — 0, таман — рече Раетислав. — Таман, таман, — прпхвати госпођа а што, бајаги да није таман! Што? Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати а који ће, сутра ако хоћеш, Дати кнезу све оно што му ви данас кратите, н?и што мислите да му делите парче по парче

и тиме да га вежете за се.! Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом , , , . — СоФија! Јеса ли ти при себи- гкено; обрецну се Растислав. — Какве су то *речи од тебе? Да шпекулишемо! Ко шнекулише?... Боже, Рале! Ти си дпнломата; али дозволи да ја пе морам дииломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будент дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да тп кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати! Па што ,је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом? Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес! А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте н^јпаметнији људи у Балканији. Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом. Све оно чиме в I мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности друге саветнике, друге иоверенике, и ви ћете скупо платити евоје ређене погрешке, птто нисте од кнеза направили истинска права, добра и ваљана владаоца. Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која пије нп у чему... I оспођа СоФија н«је могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потиску-

јући је нолако пред

сооом,

говорио* Је:

Иди

молим те, иди, твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде!.... — Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорилаје СоФИЈа. — Добро, добро, добро, — понављао је Растислав гурајући полако жену све више вратима, — Дакле доћићеш доле на ручак, да те чекамо — упита г-ђа СоФија на вратима. — Чекајте, до један, један и по најдаље, Не буде ли ме дотле, ручајте! Али ја ћу свакојако сићи, ма било пред ноћ — рече Растислав. — Молим те сиђи, ја ћу те чекати — при хвати г-ђа СоФија. — Добро, добро, сићи ћу, доћи ћу —- рече Растислав живо и чисто обрадовано, као да је хтео рећи: „Ево обећаћу ти што год хоћеш, учинићу ти све по вољи, само немој ми више говорити о п,ему и о оном, разумевајући под „оним 1 ' ствар које се Растислав наЈ*више плашио. — кнежев потиадај под туђ утицај. (Наставиће се)