Мале новине

изагале су вз течаја старе марке. Наконом од 66 год. није ништа одређено, шта да се ради са тдквнм маркама. Начедппк пошт. телегр. снедењаг Ж. Авђедвћ понуди 200 дин. за те марке п мип. пристане В. Радовановиб се задовољава одговором г. Мии. прпвреде, само ведп да се из тога вида, да се ишдо на огатећеше држ. касе а на руку г. Анђелићу. Скупштина пређе .преко интерпелацпје на дневнп ред. Лретрес аројекта буџета Извеетилац прочита буџет плате званичника Краљевог двора за 1890 п скупштпна прима. Иавестилац чита буџет мин. правде. Ј НесторовиЛ лреллаже да се свама мпнистрима смањи нлата на 10.000 дииара. КундовиЛ сљедсгвен своме раду у Ипгау и сад предлаже да се смањн пла а министрпма на 10.000 дин. Машић тражп да се положај рачуиовође мип. пршде изједнмчп са II' до жајем рачуповође п >једапих суова. ПрокоиијевиИ само из разлога, гато је сад земља готово у 90 пута горем стињу' вели морамо, иочевши од капетана војног и грађ. реда па до мипистара, смањивати идате. ЋнриК мисли да не може бити смањивања плате, иошто им је законом ујемчена. Авакумовић вели да није предвиђена у буџету сума за среске судије или истражне судије, и ирема томе буџет мин. правде изаео би више од 2 1 /., мил. дин. ЈуришиИ доследан своме говору при начелној дебата п овде је за то ла се смањи пдата мин. п осгалим чпноввицима. П. НиколиК мисли да је звање рачуновође минист. иравде са свмм ЈЈЗДИШНО. Јоксижовмћ пита Авакумовпћа од куд могу бнти шгедње, кад је његов закоз о ср. судијама гогово истп са садањим, М. Смиљатск велп, пошто су гоТиво сва она стара звања осгала, а н све оне старе илате, то сам ја нротив овог буџета. Известилац веди да п) чл, 36 устава не може никоме да се смаи.и илата. Мии. правде вели да сума за срес. судије, иије могла ући зато штоони још нису законом утврђени, а^оцније кад се донесе закон, онда ће

се и оуџет према њему одредити. Дзл>е да се рачуиовођа не може укинутн, пошто је круг његовог рада врло велпки; чуди се Кундовићу, што он једнако удара на плате миннстара и саветпика, а што је он под нео такав нредлог и на нишкој скупштини, могао је имати више разлога јер онда нису ни железница, нп моноиол дувана ни соли били у држ. рукама. Што се тмче плата чиновннчких велн да нису велике, бар онима који су поштени, а велике су онима који поред плата кајшаре, Скупштина прими ирочитане суме ио преддогу одборском. ИивРстилац прочита буџет касац. апелационог и првостепених судчва с уштедама одборским. Код рубрике „казнени завод у Београду" мин. иравде изјави да ће само тада пристати на уштеду одборску од 4,000 дин. од чувара градских, ако се та сума пренесе ва гл. Контролу а угатеде од неких писара и секретара на судске посдужитеље. Даље замоли скупштину да одобри да се ночае зидати казнени завод, п што је прпход од улазаца довољно нарастао. НесторовиЛ С;: чудп фин . одбору како је могао да уштеђује од послужитеља судских и чувара казненог завода. Р. ПоповиЛ одбија од одбора прекор Несторовић, јер је, вели, добра плата чуварима робијаша. ЈоксимовиК мисли Да бегство робијагаа не додази од чувара већ од самих управника казн. завода, јер су до сад ностављани махом шкартови. АрсенијевиК велн да бп боље било да војска чува робијаше. Извесгилац вели да одбор није смањио плате послужитеља већ број Скушптина прими нрочитане суме с изменом мин. правде. Код предо. гл. Контроле Авакумоввћ: да је ранг пред. гл. Кон. раван саветнику, на иошто илата секретарвма још нпје одређена, мислим да треба и ово одложити. Скупштпна прими буџет министарства иравде. После одмора. ИЗ БЕЛА СВЕТА — изгорело дете. У Сиригу се 1 Децембра у кући Панте Менделбабе десила грдна несрећа. Пантина млада Јагра тај је дан нрала копгуље, а у

' томе се у кући око ње играо њен | синчић Вељко, дечак од 2 и по го1 дине. Јагра , само за тренутак одмакла у собу и док се вратила у кућу, синчић јој стајаше у живом нламену. Дете мора да се јако приближило огњишту, те да му се тамо упалиле хал>инице. Јагра стаде одмах дсрати хаљинице са јадног детенцета, али јој та мука остаде у залуд, јер се детенце тако испече, да је сиромагаче за неколико сахати издануло. Дете је испатило, али јадиа мајка тешко да ће икад иреболети непажњу своју, те ваља и другим мајкама да нослужо за нример, да боље пазе на дечицу своју, јер је несрећа гото^а за тили часак, а кајању и гриши савести после таке несреће нема краја. ! — Свадбена хзљина за чариив на часној трапези. Пириски „Фигаро" пигае да је царица Евгенија нокло ! нила манастирској цркви у Фарлбо| ругу у Енглеској скупоцен чаршав \ за трапезу, начињен од материје и чинака њезине свадбене хаљине. По царичиној жељи уређена је у истом манастиру и једна соба са стварима нринца Наполеона и све је управо онако намештено, како је било у г 1ислехуроу за принчева живота. У !)Стој соби дат је на чување и столарски алат, којим је Наполен радио у Числехурсту, те да тако попуни нотребно физичко кпетање, које није могла уживати у јахању, јер му јбј лекар био забрннио. — Оче наш. У „Театр Франс:з" у Паризу гребаио је пре неки"дан престављати малу Копеову драму „Оче наш," али је цензура забранила, јер се радња дешава за време париске комуне. Сааржина је ова: 10 Јуда 1871 убили су иариски комунисти једно а игумна пред очима његове сестре и пред вратима његове сопетвене куће. Он умирући бла«ослови и опрости својим убицама, а његова сестра их прокуне. Још се ни крв његова није осушила на зиду, кад победоносна војска донре ипред игумнов стан. Покојникова сестра држи у руци његово свештеничко от;ело кад изненада улети у собу један комуниста и довикне јој: „спасите ме!" Она позна у њему убицу свога брата те му одрече заштиту. А он њој: „зар ће те ви бити глупл.и од свога брата, који ми је опростио? И она *у пружа братњево одело, које он облачи, и падајући на колена, чита „Оче наш." У том тренЈтку улази ОФицир војске, који тражи комунаре. Али сестра му одговара да је оиату

сама са својим братом, на шта с® оФицир с поштовањем уклонн. Ова мала драмица је по једногласном мигаљењу уметника најлепгае и најдирљивије, пгго је иесник Копе до сада нанисао. Очекивао се велики усиех, а зашто је цензура забранила, — не зна се. — Путоко света за 70 дана. Жил Верн послао је једноме париском ласту ово нисмо: „Мис Вли, (о којој смо ми већјавили. Ур.) ; мдада и лена американка, која ме је посетила у Амијену у времену нзмеђу два воза, пропутоваћс не, као што листовн јављају, за 79 или 75, но за 70 данк, то је најдужи рок којијој је остављен. Ј* сам мл<ду даму ободравао у њеној намери, ракав јој да је сгвар држим за изведљиву, ако не буде каквга задоцњења или несрећа на мору. Природно је да се од Филеаса Фога, благодарећи брзини саобраћаја добило десет дана Д<>дао сам и то ако буде довршена преко — азиска пруга нреко Иркутска, да се свет може обићи и за 40 дана. Мис Бли, коју њу-јоршки „\Уо1с1" са свим саму шиље преко атданског океана, Јевропе, нндинског океана, Азије, тихог океана, н Америке, изгледа ми врло епергична решљпва. Може се, рећи: лепа, з фава девојка, којој нсће тешко оитн да своја брзо нутовања сврши за утврђено време,

Изјава. Моп Анп-у „Бомби" изнео је да сам и ја нримио извесну суму, цриликом решавања уговора жељезничког Такву подлу и гадпу клевету, одбијам од себе. Савестног и поштеног човека не мс же нико никаквим новцем подкунити — Нити може Мон апп нити сва његова иза леђа кумпанија оцрнити га Није се чудити према разнпм ној авама и оваквој сада !!! Да ћу могућности код суда Мои ат1-у да докаже сво е тврђење, а ја се радујем што ће се још једна вшпе лаж обелодапити. Полако бомбаши нолако; Истина ће победити, јер се у њу узда Градиште ; 1889 Сава Ж. Обрадовић трговац из В. Градишта

ДВА САВЕТА ПРИПОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Сврметак) Опр »стпвгаи се беде не»идовне, Иван паде >на колена и номоди се Богу за живот и здравље Вајбаково' да не беше њега носдугвао Инримио савете његове у мес -И) новаца, ои бн"с«д извесно седио у тамнаци са трговцнма из Архангедска и како су све ок«лности извршенога убијства протнву њпх сведочнле, — то бог зна шта, Ип и шта још бидо. А трговци, јадни, падоше му око врата, љубећи га и бдагоснљајући као свога из■бавиоца. Посде овога, нсправанк пр да убијце иаи

дурима, да их суду спроведу, а за тим посади Ивана уз-а-се, у кола и довезе га до места, где се пут одвајао од друма у његово село. Ту се опросте и Иван је још истога дана у вече, грлио своју жену и дечацу сгарога оца свог. Кад је најзад дошдо бидо време да га упитају, је ли много новаца заслужио и колпко је кући донео, — Иван извади и на астал подожи само оне ножнице, што ах је од торбара купио, чему се и жепа и отац зачудише и у пдач ударише. Да би нх, кодико — тодико умирно, стане им Ш*и све по реду првчати, кааО је п шта бил>> са њнме и какве су га беде мимоишлб Ј НЈту, бдагодарећи саветима Бајбак 1 вим, за к>је је, до душе, дао сву своју, мучну /"ековану, адв је зато бар остао жшв, здрав и сло^°Д а «1 — ћЛ сем Цожница 31вршВ Иван, ево с«. 4 жено, доне'0 јо^? и јеДвн пирог, ко^а су теби п деци посдадн гвзда мој и газдарица. Узма ножнице н распори $еп од кож*жа. Знаш, б »1чли се да га не пзгубим лутем, па су ми га 5 у џеп ушили.

једа колача ! — Џеп беше растнорен, колач и з в->ђен' на астад донесен и разломљеа, — но гле! у њему нађоше, место сира а меса само један замотуљак од хартаје. Отворише га и у њему нађоше једио иисмо и — цео свежањ банкнота !!.. У писму је стајало: „Узми Иване, це> свој ајлук. Знајућн твоју простоту и твоје добро срце, ја та нфоччто баш не хтедох да дам овако веднку суму новаца у руке. Хвала та на п>верењу које са ма указаО трампећи паре за савеге". „Покрај свега тога, ево ти још и трећи савет, упамтн: „нп паметноме теци, на дудоме остављај" н старај се, да овај новац корисно употребиш". Ђајбак. „ И Иван је злисга посдугаао и овлј трећи саЈЈе* БајбакОз, па данас и унучад његова жаве певају^а и' ^еседећи се!...

С руског превев Милан.

Прн речи „чирог", деца почеше скакати од ; : радости: она, јадна, већ « не памћчх^- кад су |