Мале новине

и притворени, ма да им Је све могућно само да обеде грађане, опет нису хтели прпзнати да су их трговци наговориди, него јавно исповедају да су их зло, наспље и неиравда на тај корак натерали, јер је догорело до ноката, па хоће па нек п цар »наде, како јв у Босви и шта се радн ИЗ БЕЛА СВЕТА — Нов канаа у Русији. Као |што руски дисгови јав ају, руски манмстар комуникације је израдио пројект за коиање капала изме^у Белог мора и језера Онега. Канад би овај бао дугачак 250. Јшлометра а сгао ба 7 1 /, ммлиона рубаља. Оеим тога би се имала да регудише река Свир, која спаја језерО Онегу са Ладогон. Тако ба се отворио водени нут између всточиог и бедог мора. — Опити са подводном лађом. У Француском пристанвшту Тулон-у прављени су ових дана врдо занимљива оппти са једном н>вом подводном лађом к Сгитпо<;е к , којој јв задатак, да се невиђено приближује великим морским лађама идн утврђењима н да их напада, а да се при том не издаже њиховој ватрн Ј1ађа је маневрисала са потпунам успехом пред маритимним начедником и са великом је тачношћу гњурала како у дубљину, тако и даљину а прошла је више од 1,200 метара под водом. Том је лађом стварпо изведена мисао, о којој је Жил Верн говорио само у своме роману; она решава то питање са научно-теоретичког гледишта и сад се само још може са практичног гледишта усавршавати. — 75-то годишњи јубилеј. То ће бити по свој иридпци јединствен, у тодико, што га сдави једна глумица! На дворском позоригату у Штутгарту славида га је ово дана глумица г-ђа Лујза Ш мит рођ. Ритер. У година 1814 ступила је ова вештакиња као „питомица", тог позоришта, н ево је као старице од 84 година где слави свој 75-то годвшњи јубидеЈ глумовања. Тога вечера нграла2Ј е сгарица вештакнња истим оним одушевљењем н расположењем, ону исту улогу баш онако, како ју је и пре 41 годину први пут играла. Венаца је добила едвише, а ни сам краљ Карл није пронустио да јој иоклони лич« о златан сахат са натписом. Г-ђа Шмпт је држећа жена, такО, да се може очекивати да ће славити осамдесето-годншњицу свога глумовања, — иа ипак неће пензију. — Један паметан предлог. „Једног Француског патриоту врло је жестило, што је брОј деце у Француској према осгалнм земљама врдо мален. С тога поднесе молбу Француској коморн у погледу Опшге обвезностн женидбе. „Држава — тако иочиње своју молбу — да се очува и обезбеди, уведа је општу војену сбвезност а за взображење својих грађана општу обвезност похађања школе. Држава дакле треба да уведе н „оишту обвезност женнтбе." Па као што сваки у шаолу ићи мора и војником бати тако исто да је дужан и оженити се, у иротивном сдучају таквог као „бегунца од женидбе" казннта треба. Са женидбом се саме до неког извеспог времена може оклевати после тог п&к нлаћа ће порезу „старог момка", а осим тога — ако је упоран — биће и са губитком својпх грађанских права, као и други неуредан грађанна кажњен. Надаље: сваки брачни пар после неког времена мора најмање „двоје деце" имати, иначе дужни су платита „таксу за децу Наведенн су и неки изузегци, којн ов*е не могу бити реиродуцирани. Родитеља од петоро Д| Ј ц • оироштеии су са сгшм

од порезе, а са шест н вкше деце ннају државну припомоћ или их др жава издржава, и у ту сврху имади би се подигнути особати заводи у којима би деца васпитавана и са свачим снабдевена бнла, Овим начином мисди тај врсни Фрацуз, да би се Француска бројно унапредида. фран цуска кОмора је модбу његову упутида „ради свестраног проучења" мнннстру унутрашњнх деда показуЈУ^« тим чином да молба ова није баш одвећ дуда."

НЗ БАЛКАНИЈЕ — Свлун и светка тргавина Иницијатнвом хамбуршке трговачке комОре, у немачкој трговачкој комори агитује се да сеотвори немачка пловидбена лжнија између Содуна и Порт Санде. Већ више немау, трг. комора изразиле су се у овом смаслу те је нрилика да ће н влада, задовољити ту струју. — Откуп пругв Белава Вакарвл. Из Со*аје јављају, да је бугарска вдада потписвда споравум с изаслаником друштаа источних железница о откупу пруге Бедова-Вакаред. Откупннна је 150.000 динара од кидометра, што со нмл нлатита државним боновима о роком од десет година. — Мост на БосФору. „Хакикат" јавља, да су се неки Француска капитадисти Љопудиди да конструишу један мост на БосФору између Румелк и Анатоли-Хисара. Мост би био дуг 800 метара а висок 70 метара. Како поменути лист веди, овај је пројекат давњашњп и оддожен је за доба, кад би моет могао посдужита и за жељезницу, која би везивада обе обале. — Бугарски кнез Фердинанд, како јављају из СоФите, провешће божићне празнпке у Пдовдиву, заједно са својом мајком пранцез. Климентпном. Осуђен. Курџијев, уредник бугарског диста „Напред", осуђен је од пдовдивског суда на 15 месеци затвора за штампарску кривацу. СМЕСИЦЕ Колик! је Аустро-Угагска? Про#есор Физикадне геограФије на бечком свеучилишту др. Адбрехт Пеик, поднео је недавчо академији наука једну расправу, из које се впди, да до сада није добро позиато бало, колики простор заузима Аустро-Угарска монархија. По том рачуну Пенковом заузима Аустро-Угар. р 45-556-77 квадратних калометара више, нео што казују најновији званични податц1. До сада се дакле држало да је Аустро-Угарска мања толико, колико износи цеда грофија Горица. Особито се грешидо у погледу Угарске, која је но мерењу проФесора Пенка 3-054-2 квадратна кидометра већа, него што се то до сада званачно узимадо. Па и у царевинском иећу заступљене краљевине и земље, веће су него што званачне цнфре казују, н. пр. ивмвђу осталих је већа доња Аустраја са 30.38 квадратних кидометра. | Рим. У конзисторијалном сабору којн ће бити држан 30. о. мес. наиа ће нохвалити неке католичке епископе у Русији. Петроград. Цар је иотврдио решење државног савета, који преиначује усгројство университета Дорпатског. Ректора ће наименовати Минастар а потврдити Цар. — За именовање. нроФесора министар добивајош ширу вдаст. — Руски носланик у Техерану Г. Пођо—умроје Беч. Умро је барон Кремер бивши министар трговине, Барон Кремер знамениги оријентали т, био је ђенерални консул у Галацу и члан комисије јавног дуга у Кајиру.

Изашла је нова, врло .чанимљива књига са 10 слика: ЈЕДНА СРЕЂКА РОМАН М-Сила Верна превео ИВАН ИВАНИЋ Цена 9 гроша Добија се у редакцији „Одјека" и у књижари Браће М. Поповића (кнез-Михајлова улица. ЉУДИ И ЖЕНЕ, Ево мене! Изашда је „МЕТЛ-Дг Грабите, купујтв, а пвслв ако хоћвте и — псујте! Цене 60 пара динарских

ТЕЛ Е ГР АМИ „Малин Нотнамп" 15. Децембра. Врисел , ГроФица Фландриска и кмез Балдуин оболели су од инФлуенције. Кенигсберг. Бсики број болестан од инФлуенције има иеколико олучајева тешких —

ГМВНО СТОВАРИШТЕ ЗА СРБИЛУ надази се код госп. К. Драшкоцвја у гдавној ч* шији V Ђ. Днмитријевића у Београду. Може се добити ко г и апотекара И. Протића на Врачару, М. Тидоћа н ; зелеиом вевцу у Београду, — Пере Јанковаћа у Кригујев , Косте Никодића у Пожаревцу, Драшкоција у Свидајнцу, М. Драшкоција у В. Градишту. Д. Кедровића у Крушсвцу, Л. Јакшевца у Г(,р, Милановцу и Б. Николнћа, дрогерасте у књаз Махаидовој удипи, у Београду, а тако исто кал П. Сиасића аиотекара у Савамалн

НИ ЛЕКОВИ МЕЛЕМ (Фластер) ггр( тив жуљева и тврде коже на ногама Пошто је операци]а с ножем опасна, то при употреби мога медема одпада свака опасност. — Кутија 80 иара динарских. ПРАШАК за сваривање тре^а ) би да се налази у свакој кућа и сваком сгану, оос бито по гостионицама и хоутелима, пошто исти дечи катар у стомаку н цревпма неуредну столнцу, шуљеве, мигрену или главобољу, подригивање, крчење у прсима, (УегзсМешшпд) тешко дисање тешко сваривањ е. и мамурлук. — Кутпја 1 динар. РЕСТОРЕР за Фарбање косе, исти даје косн природну боју. — Једно стакло кошта само 2 динара. Осим тога може с» код мене у Земуну добит" што особито препоручујем. ЕСЕПНИЈА за косу, против оцадања косе I чишћења перута на глави — Стакло 4 динара, ПОМАДА за лпце против пега, Фдека бубуљппе, рапаве коже ч остаде печистоће на дицу. Моја је омада зкј лице ради свога изванредно сигурнога дејства позЈчав не само у Аустро-Угарској него и у Русији Неманад, Србији. Румунији Бугарској ит .д. — Цена нстој 1 инјеСАПУП што уз номаду иде, 1 комад 1 динар. НИНОН прашак за леце, бео, румен (роза) и жут. — еднаа кутија кошта 2 дпнара. Ф. БЕНКО !.4—11 апотекар а Земуну

СВАДБЕНОГ ЦВЕМ ДАВ1АК.А (У ЛКПШАВА ЛИЦЕ). (ВК1БА1 воадавт вгоом).

Дпјто гвоме липу , грлу, мишкама, п рукама драшчжу лепоту, сјај. и дивпи мирис љилана и руже, употребом Свадбепог ЦвеЋа Павлаке. То је једна тмечпв и лековига течпост. Нема јој равпе усврту аа стварап>е, повраћај, н одржаи»е лепоте. Продаје <41 код свију Апотекара и Мирисара. Стовариште ј о у Лоплоиу : 114 & 110 8оиЉатр1оп Волг. 1оже се добити код г. Ј. Дилбера апотекари у Београду