Мале новине

Хоће ли један српски инжињер битн вредан, хоће ли тежити усавршавању ; хоће лв најзад и може !и се од њега захтевати са правом најстрожвја савесност, када види да су га она дица која су била онда још ђаци када је он већ био инжињер или чак бвли код њега и подинжињерн на Отишди за тим у нросветну струку или и његови другови толико претекли — да имају већ два иут већу нлату но »и? Награђујете нроФес^ ре у неколико веома онравдано већином неоправдано. Али не заборавите <шо. Сваки данашњи инжињер у краљевини Србијв способан је у свако доба да буде проФесоргимназије илн реалке, чак и велике школе, а ни један од тих садањих нроФесора (изузев Вел. Школу) није у стању да буде инжињер. Јесте ли овде имали на уму нришрш радикализма: свакоме по спремн, свакоме но способности. Створили сте, госнодо, антагонизам взмеђу самах техннчара у рођеној земљи. Не лако Вам било. Доказано је, да се вије нмало потребне с.феме за оцену предмета, Сам известил»ц Фпнанцијског одбора у сред свушптине вели, да је жељезничка дирекција нова ствар и да је „не разумено". Да се нокријемо. Укидате додатке окружним инжањервма и подинжшњерима. Толико берићета вепријатеља њнхови имали. Усвајате буцет жељезпичке дирекције од корица до кориц«. Је ете л» га разумели? Видвте, како је мучно, када оваква питања дођу на расправу а нема људи који су кадри о њима да говоре. Оставиаис те секционом жељезнич ком инжињеру у Београду, који има 3500—4000 динара плате да надзирава пругу од -Г>е града до Раље или Падапке. Знате ли, шта сте му дади јошт поред плате ? Ево шта. Дали сте му додатка месечно 120—140 динара. Далн сте му на ра-ј _ иоиоиии, Дади сте му бесплатну карту на жељезнаци до Раље пли Иаланке. Е го то сте му дада. Овај дакле инжињер има месечно додатка 180—200 двнара, а нема нигде канцеларије јер му не треба но свој квартир који и иначе плаћа. Тај инжињер не пдаћа никад подвоз јер се^абе вози т. ј.— нма беспЈатну карту. Тај ннжињер пикад нема потребе да ноћи у другом месту нити да троши јер првам влаком оде а другим се у своје место врати и за све то дали сте му 180—200 динара додатка месвчно. Окружиом инжињеру сте укинули додатак од 40—50 дииара месечно. Жалосно. Смиљанићу не веседио се, шта учини од овв башибозука. Знаш ли брате где је Јаворска ђумрук? Знашли мокру гору ? Попе Тасо и» села Батуше и ти Симо нз села Цркнућа, знаш ли где је Жагубица ? Знагп ди да твој инжнњер из Пбжаревца до Жагубице треба да плати 7 дуката кола док оде и врати се! Знаш ди да треба вајмање нет дана на путу да проведе, пет конава, нет ручкова, и пет вечера. Њега тај један пут кошта најмање 103 дннара а ви му дајете подицајни трошак свега за нет дана 30 ^пиара! Одакле ће остало нанакнадити ? А ? Како ли сте ово цениди кад сте решавади буџет о жељезнвчкој дирекцвји ? То ви знате. Мучно да ће то добрим пдодом уродити, дај боже, да за ово држава не плати кајшарски интерес 100% 7 ме «то »Јштеде". 3.) Доктрина радикалима састоји ск у иротежчрпњу иривржедпих људи. Ви сте се ноче (октрнне одрекди. Инжињ т>0 и технмч ри су привредан стадеж. Зд што сте се на аи окчмилв? Кажите отворено, на да се пбјаснвмо.

Љубо Јокшмовићу, зиаш ли к»ко си трпио на К 'Дубари код Обреновца док не беше гвоздена моста ? Тај су мост направнла твоја браћа, српска ивжињери. Војане Ћирковнћу, памтиш ли како беше на Нишави у Пироту, д»к не беше моста? Тај су пројектовали и саградпли инжињери Срби. Ви Рашани, Краљевчани и Драгачевцн, ко вам подпже Ибарски пут и сагради оне величанствене мостове, — све сами Срби, шумадински »шжињери, која немађаху плате више од 500—600 талира годишње. Је лн то привреда нкроду ? Зар се тако хоћете да одужите. Станојло Вукчевпћ^, пред тобом се гради и довршен > је највеће здање у Србији — у Пожаревцу. Знаш ли брајко, да један надзорвив инжињер тврди да на здању има више урађена посла 60000 динара а предузвмач вели 460000 динара! Треба овв ценити. Чиме сте се одужпли онвм инжињерима да при оцени овог предмета у ввтересу тамошњзг иарода уложе и сав свој труд и сво своје зиање и сву савесност ? Мислвте ли тиме, што ћете их задрж«ти после тодпко година на истој платн? Је ли то штедн.а ? Труо је џ»к у којп ту штсдњу везујете. (Настлвиће се) Народна Скупштина 1 јХ 1, редовни састанак Субота 16 децембра (Наставак) Састанак отворен у */а 10 час пре иодне. Пр дседавао г. Катић. Бала су г. г. Мипистри : Грујић, Велимировић Мклоеављевић. п д---* ----- -г- ..» 4 гх састанка, Ћирић молбе и жалбе, предлог Авакумовића и другова да се укине монопод сли, и интернедацнју Авакумовића и другова на мии. фин , што је испдатио и оста дих 49,000 реквизиција. Прелази се на дневни ред АвапумовиК, вели да по уговору држава је имала да нлати друштву само за возиа материјал, а то кошта 7 мил. динара па онда од куд у уговору 9,250,000 дин. Пита мин. зашто је задржао „Гранд Хотел" и даље за. канцеларију, кад но уговору није морао. Веди како је држава плаћада неке ствари два цут, јер поред возног материјада на лицу места платила је и дугове друштвене пре 20 Маја. Набраја дужноста жељез. друштава према Србвји. Вела да друштво није предало све жељез. дедове као : ћупрмју на Морав*, раљски тунел и вијадукт, и земљиште код Сталаћа, која се једнако руши, док се из уговора види да је држава прнмида. С тога тражи од мин. грађ. извештај од куда оних 9,250,000 дан. Тража 1) извештај комиеије о вредности и добротн возног |материјала 2) спискове примљеног матернјала и свију дугова На послетку велн да скупштина не треба да пристуна решавању уговора док вам мнн. не поднесе спискове од свију наведених ств<«ри. Известилпц чита спаса*, који се помиње у чл. I тачка II уговора. Предлаже скупштинп, да овај уговор као корисан прими. ГрујиК вели, кад смо узели жељезницу у своје руке, друштво се најпре-опирало, и напослетку је нристадо да држава исплати 10,175 000, дин. за возни материјал, смедеревс^у пругу и т. д. а 10 мид. накнаде. Односно ирве тражбане, државје иристала да да 7,300,000 дин. а

о^носио накнаде одбила их је. У том преговарању, друштво је прво снус стило од 20 мпл. на 14, па на 12 и на иослетку на 10. А влада је повисила на 9 мил. И на послетку обе сгразе прастану иа 9,250,000 дин. Одговара Авакумовићу да држава нема нпшта више да плаћа него шго је у уговору стављено. М ин. гра/ј. одговара Авакумовићу, подкрепљујући разлоге г. Грујића. В. Арсеаије.виб предлаже да одбаци овај угов>р, и да се одреди ноза комисаја од 2 члана из већинв и 1 из мањине. М. Жаринковип препоручује скупштини уговор као врло корасан. Р. ПоаовиК вели да сам тај разлог што овај уговор доноси користи довољан је да се прими. ЂуриЛ брани одоорски извештај М. ПетровиК вахвнљује влади, што је ову ствар овако поштено свршила НесторовиИ боји се да се 9,250,000 дин. не новећа на 20 милијуна. Мин. грађ. да нема места бојазна Несторовића, пошто ће се из поднесеног ззјма, видети колика је сума. Скупштина прими предлог уговора 0 откупу држ. желешица. Приступа се претресу појединих тачака уговора. Швестилац нрочнта и скупштиа нрими. Седница трајала до 1 ч»са но подне. -*♦•♦*=— ИЗ СРПСКОГ С8ЕТА Из Босне. „Застава" има од 8 децембра допис из Бањалуке, у коме се између осталога !вела : „Пре две године, једном нашем угледном трговцу у сред суда довивнуо је један од власти: Ми ћемо вас по кеси, као змију у гдаву тући, док вас не па1 правимо мекшима од памукаЈ! И мудро бачена мисао, пала јв на плодно земљнште, те од то доба, ево, "ТрТлћгсс х ии, тдтдго о 1д,1хх ј тилр-отаи осетао штета налазе, оддосно у њој падају и убијају се људн материјално тако, да још оваке три године, па у Бања-Ј1уци нећетч паћи човека, која ће за сутра дан с ручком опскрбљен бити. Да ла је овака политика у опште мудра и спа,соносна, ма можемо само на то упозорити п Лазаричија а Тартаљију, кад би исти боље листалн лисгове српске историје о н^роду овога краја, да би нашли једно заглавље, где јасно и читко нише, да су материјално рђаве окодности криве бале свнма немирима и немидим догађајима у озој земљи п народу. Заиста"се начам Оправдати не да овако даље прогањање нас Бањалучана, Осим ако смо ми стављени изван закона па с нама н од нас радата се може како и шта ко хоће. То није мала ствар од 70 и некодако ситничарских радњи овде, од кад је окр. Лазарини нам дошао преко 40 их већ дотле утучено, да над тим негдашњим трговчићама данас се оврха за порез мора да нроводи, пошто на толико не могу да смогну, да порез ндате. А шта је у свему узрок ? У одлуци, којим су тпм људима дозводе на точење иића одузете једио исто свугде стоји: „из редарствених н економних обзира", као да обо.и ти обзври могу то захтевати, да се У једном месту множе људи беспо* сленицн и никако материјално необезбеђени ! Та баш на терет редарства а на штету материјалнпх, односно економских интвреса и места н земље данас долаза 40 Фамадија бањалучких, којима деб одузет и остављени су пуком удесу, да дн ће да исплавају у оваком незгодном времену и великом ћесатлуку, где једва може да правреди што и онај којп нма. а камо ла који је још н с дугом на врату а посао му узет из руке. До душе вела се, " да се

без таких јаких срестааа не може помоћи народу сељачком, да се исти пића отресе; но то је пука лаж, јер су преко јаке и одвише оне мере, које су предузете против пијанства још од неколико година као затварање нијаних п глобљење свиу. код којах ба са ко опао, а да и не побијамо ту неосновану тардњу, као ла је народ овог краја ппјаница и ждера, који само за паће зна и взше на зашго. Ма знамо добро, да су то тл разлози најмање од уплива, код давања код дељивања дозволе, него се за там назова разлозама крије неки подитачки смер : да се затвори што внше радња правосдавних Срба грађ<на, која раде са сељацама, и тако да се направи што мање пралике оашгењу саљака са отиевим грађааама, те да се одакша прегдед полиција за строжију коатр >лу разговора сељака и трговац!. Јер шта власници су то двшали — бајаги! — к ; 'ко сељаци кад седу с газдом у дућану, иа уз руч 1К иопију коју чашицу ракије, и не жваћу врх, него само гутају реча које им „нотплаћеаи 1 ' и „продани" панславистама и ведаким Србима бањалучки Ср5и азлосе на златним и сребр шм служавпицима од русках рубаља и српсках малшдора. и Тако пронађено би сре -тво за сузбијање „агитацаје" међу сељацнма. Најпре на једном крају Бања Луке код Шибаћа-хана, па онда на овој страни у Циганлуку и ва оној страни и уЦигандуку и чаршз ји, па Побрђу и сад неколицини нашах православних Србаља у срд наше чаршије би забрањено точнти пиће и држати скупове сељака. А шта се то тиче вдаснпка што ће код те виспрепе државничке мудро сти остати да гладују и жеђују, гола и боса сриска сирочад од 40 Фамилија? Шта се то тиче господе, што сељак мокар и озебао пеће имати -чгдо свратиги ое и сести да се (гд зиме и трудног посла одмори и загреје? Јер није то истина да се сељаци свраћају код газде трговца само да коју попију и чују шта има шта нема, него се свраћају у дућан да подмире птребе, хоће том прили ком и да душом дахну те и себи подмире тј. да се мало лебом и сољу заложе, па крај ватрице седећи многи их руча кору леба а и не окваси је ракијицом. да му се лакше у стомаку раствори и развари; не може му се не има одакле та „мунта" му свз одчосе за десетину и трећану. Не би ми тога ради жалидп за до.волама од пића, да нам се там начином радње са свим ие убијају; јер сељак, кад не има се огрејати где и не може сести, те нојести и подмарити се, неће се свратати ни [код једног више што друго да пазари, а наш иазар и срећа је за сељака везана, с њиме ми дедамо добро и зло, иа кад од. бијају њега од нас, убијају и њега н нас. „Међутам, да је то жива пстина, да се овде свв с политичког разума радн, доста је навести и то, да је С. Паштељићу, Мида Јанковићу, Митру Кнежевићу и Ф. Моцнају, престојник Тартаљији то јавно празнао пре 3 месеца, занрета им, да ће им дозволе на пиће одузети и затворати радње, ако још и мало примети да са сељацама против власти шурују и властима сметњу праве. Па тако и би. Кад сељаци из Кола јесенас одоше у Беч да се туже самом цару на неправду и насиља, поменути трговци страдаше одмах каО да су они бајаги сељаке н° тај корак навратили а извело се то отуда, што су ти сељаци преко Саве Пиштелића телеграФирали родбани, да им пошаљу новце зарад повра•гка. А шта веле с љаца ! Они, па да пу одм х са повратка дочек^ни