Мале новине
БРОЈ 36!
ЧЕТВРТАК 21. ДЕцЕМБРА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 30 динара На ш> године 15 динара На 3 мбсбца ......... 9 диндр& Г,Е РЕТ1Т Ј01ГК111 Огдаси јевтино, по потреби и са елинама.
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА ОВАКОГА Оретплата из унутр. полаже се сато код пошта За Београд нема претплатв — Дист ее продаје на број
ПиСМА и рукописи шаљу се ВлАСНИКУ „Малих^! Новина " Топдинин венац 6р. 17., на горњем спрату. Претплата се прима нод свиЈу пошта у СрбиЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ва првој страни од петит. реда 20. пр. див. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЈДНО стаје 50 пр. д. од петит реда К1ЕШЕ 2Е1ТПК5
За свано оглашење плаћа ое држ. таксе 20 пр. д.
веђи огласи по погодви
0
п о м е н а Позивам сву ону господу, која ми дугују од коста, да ми дугове своје пиате најдаље до конца ове године. Ако ми до тога рока не плате, то ћу имена свију изнети на јавност преко свију „Диевни Листова" а затим ћу их све без разлике тужити суду. — Ово нека им је најозбиљпија и последња опомена. Аца ЈевановиЂ каФеџија код „Златног Јагњета* на Теравнјаиа
872, 1—3
0 својој слави ОВ. СТЕВАНУ не могу ове године примати посете. МИЛ. П. ТРПЕЗИЋ еудија касац. суда
ЈЕДАН МЛАД ЧОВЕК, вичан српској и немачкој коресподенцији, тражи се за књнговођу у „Гранд Хотеду." У75
ће примати претлату само за она места, где постоје амбулантне поште, које не могу иримати претплагукао и т она места где нема пошга
V Л
и« ОУ «1ИС'Г
КАО ПОЗНАТА I РЕДА школл
и даље продавати на број. Обраћамо пажњуоних, који дају огласе, да .је наш Благоја Ж. Јоваповића, отпоче- лист еајраСППОСТрањеНИЈИ ће други курс од 15-огтек. ме- јг I г ј сеца поред свију остали игара ц да прима ОГЛаСО 110 Врпредаваћу: Српс и венац, прко •, ! грос мазур, ваицер и кра.вен нов ЛО умереНОЈ ЦвНИ, ланс, у кући Шоповнћевој нреко од Н Банке. За упис пријавитп се у трг. ј г. М. Ристића кнез мих. ул, у дуванџ. код „Гардиста" или у самој школи 834 7—8 ј
„Слобода штавдпе до најширих граница"
Приликом претреса буџета ми1 ј нистарства спољних послова, а Два довра ноња | специјално тако званог „диспо <»Ш једнакч алата по 4 гадине стара ; зиционог Фонда", иоштовани попродаје | слапик из Браиковине, ноп Мар} КОј нреноручујући скунштини да 396, 2—3 трговац. ; усвоји ту буџетску позицију, ' —— ' ј рекао је како верује да влЖда Ч И Т 0' Т Р И ћ I °д атле иеће иишта утрошити ка " Н ; унутрашље нотр ^бе, јер лерује |у пптриотизам и савесносг вла ' -'Д нове године отвнра де, која је „ цустила слободу се иова претплата на „ Л6 НоВИИе" Ва Орбију, Ово тврђен.е поштоааиога оца гт 1 Марка из Бранковине пада јако Прешлату нлњиплисг у 01[И _ и човек б и готово помипримају све поште у Ср- еЈШ0 ' да •' е У нас °д иста * сл °1 ' I бода штамие до најширнх грабији, и то је једини на- ница". ЧИН претњдаћивања, јер Али, на жалост, тврђење нре^ часнога оца не стоји, ма да ми, уредништво неприма не- С Р ИСКИ новинари, нарочито кад немамо част да нрипадамо вла посредно претплату. Оно дајућој странци, најволели бисмо
штаамае и збора до поџиирих граниг /јО ".
да његово тврђење постоји у истини, да је данашња „влада пустила слободу штампе до најширих граница". Поп Марко јамачно слабо. врло слабо чита наше престоннч <е листове, кад је оиако тврђење изнео јавно у народном пре ставништву, кад је иредцелимсветом ре<<ао оно, што у истини не иостоји. Јер да је читао наше престоничке листове, или бар да их је читао и не редовно; да је читао чак и неке листове из унутрашњости, није могуће а да не би опазио, како се у њима јавља скоро еваки дан да је власт ту жила дотичнога уредники, а наш је лист био среће и да четири пет нута буде забоањен. „ 'гужое скоро сваки боговетни дан против уредника опозиционих листова. иа чак и на захтев барона Темела; забрањивати листове, осуђивати уреднике. и све то онда кад је слобода штампе гарантована Уставом; кад је слободу штампе прокламовао и г. мииистар унутрашњих дела на скупу иовинара, које је сазвао, све то, оче Марко, не зове се „пустити слободу штампе до најишрик гранпца", но је притеснити до „најужих граница", које су могуће под ноним Уставом. Или зар то може биги слобода, па још до најширих граиица", кад за непуну годину даиа | од нрокламовања новога слободоумног Устава у сриској ирејетоници нема ни једног опозијционог листа, иротив чиј т у|редника није поднгнуто бар 1 десет тужаба од стране власти, а иуа уредништава чијн уредј ници имајуи на 30 и 40 тужаба. ; Или зар то може бити онаква с гобода, каква поп Марко тврди да је, кад у гмседње време скоро нема дана; да с -■ не јави дајс и тај уред. осуђ и натоаичо итоликодана) А нема сумње да ће број осуда уредничких биаг грдно вепи, јер сад тек егижу силне тужбе па суђење. Каква ми је то вајна „слобода до најширих граница", кад се чак и за љубав једноме бароиу Темелу подижу од стр ше српске власги тужбе против сриских уредника, док смо ми и у беч-
кој и пештанскоЈ штампи имали прилике да читам - сијасет и погрда н увреда и на Србију и њене преставнике, па ипак за то ни једно! бечког и пештанског новинара није заболела ни глава. Не, отац Марко се грдно преварио. А преварио се јамачно с тога што претрпии скупштинским и другим важнијим пословима није ни доспео да прочита јаде и жалбе српских новинара на грдна гоњења. Знајући нак, да су чланови данашње взаде одиста тражили најширу слободу штампе, он ни за часак није могао посумњати, да ће они, кад су данас на влади одиста пустити и „слобо Мца^Г Али г. министар полиције није био вољан да води рачуна о добром мишљењу оца Марка о слободоумљу данашње владе, већ штампу што је могуће горегони те на тај начин довео оца Марка у незгодан положај да тврди оно што данас цео свет зна да не ностоји, те је, уираво, дезавујисао оца Марка. 1 Ако отац Марко и сви његови скупшгински другови буду водијш рачуна од датих речи и обећања; ако они иотраже од владе да сгаиго води рачуна о слободама, које су ујемчене Уставом; ако они ио ко.ји пут малко и интерпелишу г. министра за о в о л л и к о гоњење гат »мне; ако му за то иребаце, нокарају, иа малко и поприпрете, — оида емо уверени да ће доћи бр)0 време кад ћемо и ми, заједно с оцем Марком, тирдиги ако п« да јо * . е .обода гатампе до пајширих граница", оно сва'којако бар толико, да је слободнија но што је сад. А верујте иам, нико се томе не би више радовао, по шгоби се радовали срнски новинари. Ако пе всрујете, иокушајте гаале р<ди да малко г. Који кажете како не ваља гага ради са | гатампом и забрапите му датако ради, иа ћете се брзо уверити. Дед, да видимо хоћете ли !