Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Покушај бвгстаа Спасоје Богдановнћ и Коста Јовановаћ познати н опаони здвковди, која се налазе у нритиору и окову при Управи вар. Б^ограда, пре неки дан покушади су да иа затвора побегиу. Они су прво у апсани вомоћу јегета алку на средннж окова пре стругали, па исти око ногу умотали. За твм су извадида некодико цигаља поред пећи, пећ извадиди, и кроз отвор овај провукли св у оџакдвју. У оџаклији су вребали прилику, да врата на ивтој одвален на шидбока, нападну. Швљбок је бво |на опрезу, јср је чуо неко гд марање. Кад су онм почелн врата на оџакли/н да истављају гаиљбок осети и одтх јавн (сомоку едект. звонцета) стражв. И у који мах етража двлази, у тај истп мах и врата се ка оџаклиј* отворише. Кад су вндедн стражу нису смелн изићи из оџакдпје. Но на сдучај, да не би она и на стражу јур&ди, иаредник Љуба учпни раепоред. Стража у»ме пушку аа ^готсс". Наредник Љуба уиита их: »јесте ли скинули оков* ? На шта опи одговорише: да јесу. „Онда напред из Оџакднје 11 , рече Љуба. Издазећи из апсане ^екоше: „Узалуд нам беше ведика мука, кад не могосмо план извршити. Ево нас па од пас чините што|знате." Сад се налазе у ћелијама сваки на по се. Понова су оковавн. На Станоју се налази најтежи оков, и то онај кеји је био на Солдатовићу. Као што дозпајемо онн су до сад извршидн око 70 које опасних, које простих крађа. » Неуредна канцеларија. Комесар, који је од странв минвстра унутрашњпх дела одређен био, да прегдеда рад и нрхиву, како управе вар. Беода су архиве управпне кварТасавзмадског, теразијског п извршног одељка неуредие; да су апсане при управи иечвсте, н да немају добре затвОре; да се у авлији где су апсане, држе животиње (овде су г. Глашини голубови, и овде је оа држао сено па чак и краву)

Изнвнађењв- Јучерашња скупштинска седнвца 1знвнадида нас. Место очекиваног и објављеног оддагањд и бирааа одбора за адмвнистратнвну поделу земље, шго је и на дневном реду бидо, отиочедо јв друго читање буџета. Сгвар је у овоме: намесништво и влада споразумела су се у питању круниног права за кандидовање саветника. Намесништво је попустидо, и тако је наше 1\аедиште победидо. Круна односнонамеснвштво н вдада, кандидоваће по четворицу од све три подитичке странке и четворицу неутралних. У уторак доцкан у вече држан је радикадни кД) б, коме је саопштена одлука намесништва н посде дуге п бурне дебате и јаке опозицаје решао је, да се јуче и по други пут чата буџет. * ИнФлујвнца. По службеаом баде чену 18 о. м . приновадо се још 35 бодесника од инфдуенце. * Народна Скупштина, место јуче, оддожиће своЈе седнице данас, и то до 25 јануара. а Комисија. И г. министар Финансије Одредио је са своје страие чдана комисије за извађај злоуиотребе г. Глише бив. унравитеља. Одређен је г. Вдадимир Савпћ гдавни бдагајнив мин. Фананспје за исндате.

Мин. грвђ. вели да шеФ саобр. одељења има 12000 дин само док је контрактуални чиновник а доцније ће вмати колик > и Иншпектор I кл Скупштина прими одбор. предлог Авакумовић пита мин. зашто је дан блатјник има 6300 дин. Мин. грађ вели да има зато тодико плату, што је странац и што је нривремен, а кад ниђемо другог отпусгићемо га. Скугпптина прими одб. предлог. Совим је свршен буџет министар грађевине Постаје одмор.

Нови државни Савет

Од г. Нироћанца овај чланак, у коме

добизш смо се раеирав-

ља иитање о избору државаих саветаика и побија наше оеди-

ште, које смо

да Је кривични одељак прв управи неуредан, јер се не воде скоро нпкакви спиекови о крввцима, н да се не зна колико има затвореника, и зашто је који овуђен. * Одложен претрес. Јуче је уреднику нашега диста имао бити претрес у суду вар. Беорада. Ада како је његов браниоц, г. Никода Сте♦ановић адвокат, био спречен, смртним случајем у својој кући, доћи ва нретрес, то јв овај оддожен. * Олштинскн избори. Даиас су избори општннског часништва. Кандидати и радркалне и либералне странке остади су исти, који су биди и за први избор. Напредна странкани овом ггридиком неће учествовати у ивборим?,, * Монопол соли. Пре неки данјавиди смо према извештају, који смо добидж у минисарству спољних нослова, да је између нладе и престлвннка друшт1а моибпода соли постагнут споразум у томе, да влада исндати друшту 5740000 динара. Међу тим како сазнајемо, ствар ии из дадека није свршева, као што то тврди и јучерашњи број подусдужбеног „Одјека", који веди, да се ствар „бдвжи свом коначном решењу". Зашто су нак из мивистарства дади неистанит извештај па чак о томе из манистаретва тедеграФисади и страним новинама, — ми не зпшо.

Народна Скупштина БХ1У. редовни састанак Среда 20 дехџмбра Састанак отворен у 8 час. нре нре подне. Председник г, Катић. Била су сва г.г. министри сем Вујића, Гершића, и Ђурића. Секретар Милијашевић -чвта про- хтело д и бе и жалбе и тужбу Т. К. СпасШЈа и другова против М. Раквћа бивш. министра. В. Арсенијевиб моли председништво да опомене двст „М. Новине"

што ]е донео веет, као да сам Ја предлагао да и момци и девојке буДу војници, Пред. му рече да се уверн из етенограФ. бележака. Прелази се на дневнн ред. Друго читање буџета. Известилац прочита буџет држ. еавета, званичника Краљ, двора, мин ! просввте и иностр. дела и скупшта-ј на прими. Иавестилац чита буџет министарства ун. делаВ. РадОвановић предлаже да кирије београд. полиције ладну на терет општине. У корист његовог предлога Јговорили су М. Петровић н Јокснмовић а протнв мин, ун. дела Р. Миленковић М. Маринковић и Милутин Мар ковић, Скупштина прими предлог одборски. Илвеетилац чита буџет ммнистарства грађ, Т. К. Спчснб се чуди фин . одбору шта га је руководило да )кине додатке окр. инжињерима. Мин. грађ. предлаже да се сума од 100000 сведе на 77000 дин. Скупштина прими предлог мин. грађ. С овим је свршен претрес буџета мин. грађ. Известилац чита буџет дирекције држ. жељезнице. АвакумовиЛ, је противан да један шеФ саобраћ. одељења има 1200о д. већ мисли да му треба смањити бар на плату једног саветпака ила директора жељезнице а то је 8500 ди нчра

у томе нитаљу ивнели. Вољни да се у важаим питањима чује свачије мишљење, ми доносммо м овај чланак г. Пироћаачев, а читатељи ће већ и сами опазити разлику, која постоји између нашег и његовог гледишта. Радо бисмо о овом питању чули и мишљења других наших правника, а ми ћемо им радо устуаити^места у наш м листу. Члааак гласи : „Маде Новнне" донесоше нре два дана новост, да су се иојавиде тешкоће између Намесништва и владе у погдеду на састав Новог Државног Савета. По њима намесништво разумети чл. 141 Устава, Ј_ "х ™™ТТ Т» М 1И АТ»Г Л " ређени број чданова за Савет без обзира на мишљење вдаде, а министарство држало би на протпв да и овај акт врховае вдасти краљевске, као и сваки други. потпада под опште правидо чд. 56 устава, по коме правилу, ниједан акг вдадаочев не може имати снаге без противпотииса надлежног министра. Маде су Новине и брзо и лако ј решиде ово питање, и нашле да влада : има потпуно нраво, али неће бити сувишно пошто је пигање веома ва-

жно, и од непрегледних последвца ва наш будућн државни и друштвени жпвот, да се на њ са више различитих страна ногдеда, те да се, ако је могуће, избегну погрешке, које би дуго и дуго времена, збаг одредаба самога устава, морале сстати без икаква лека.

порицати да које

се у ре-

1ће може се довннм случајеввма, чл, 141 Устава има да примени не окрњено правило ко,;е прописује чл. 56 Устава, али то ништа ге смета да се са противне стране опет са доста раз>ога може наводити, да је пропис прелазног наређења чл. 203 тач ПГ. Устава паређеље особене прпроде, које се односа само на одређепи уставом сдучај (а<1 ћос) и то таки случај, који се по Уставу, иди још боље., до год постоји данашњн Устав, више никад не М' же да понови, а зи сдучајеве оваке особене првроде, могу се узаконити и особена наређења, која од ошлтег нравпла кадкад оступају. У том самом чл. 203 тач. 4 Устава налазимо једни такво од прилвке предизно наређење у односу на кандидов. пресед. првостопених судова, по коме и државни Савет за првн пут кандпдује председнике, а доц-^вје за редовпе придаке каидндују их само Касацнони н Апелчциови Суд.

Могло бн се даље поотавнти питање какви је могао бмти рвзлог за прелазно уставно наређење, по к>ме се Савет именује по двема а не по једној кандндацијоној листи? Ако посгоји у цеднни нарламеитарно јправнло да вдада може О итј састављвна само нз скупштипске већине, ако је истана, да она може опстатн на управи земље само дотде, дж има за се већииу скупштинску; ако поред тога применимо и овде пронис чл. 56 Устава, па ако напосдетку будемо имали на уму н ту окодност, коју „Маде Новнне" поменуше да је ова ^кучштина ванредна и да посао, који она има да обави, ннједна друга скупшгина не може да сврши, онда је наредба уставна о двема кандадационмм дистама за састав Државног Савета ^нроето илузнја, јер у том сдучају не ба у ствара $нл.в две него само једна кандидацнј >на лвста и то она, која би из клуба вдадајуће странке дошла, а мучно да је Усгав то хтео, пошт > нема ни једног једнног раздога државне користи, којн би војевао било за партиски државнн савет ила бидо за партнске судове. Сасвим на протав ни Државни Саввт нв судовн не треба да буду жартиски између осталог ноалавито н за то што онн нвсу нпкиква поднтнчка тела. Али у нас је веома тешко доћн до правилног решења ма кнквог питања. Полуобразованост не разуме н пе донушта никикве средине. Оаа најлакше и најчешће умотрава само крајње динпје је ј.ног питањз, једнно за то, што су оне једна од друге најудаљеније, па по томе и најразговетније, а онај део у срл^ннн између тих крајњих линпја, на коме се пнтања различите прнроде додирују, скоро једно у друго преливају, као оно две боје у дузи, тако да нх је често веома тешко р *зпознати н раздвојнти, та је средина за нолусбра оааност права непозната земља. —зг пр^цјп џо зна шта је праао, оа не зна шта је вдаст, а ко зна шта је власт томе су право а слобода последња рупана сварали. У Србајп борба страначка прелази у дввљачко искорењинање, и ми при свем том не само да хоћемо, него и морамо да усвојимо састем парламентарне владавине. Међу тим и деца зиају, да где нема власти да ту не може бита нн ирава ни слободе, а где нема права ни сдободе да је ту власт у пствни просча најезда и ништа друго. До данас Србима није пошло за руком да спријатеље власт са правом и слободом, а без тога не може бати ништа ии ол нарламентаризма ни од слободс грађана, на ни од државног напретка. Али нпгде није тако опасно држати се само крајњих динијо, било у умовању, било у раду, него шго је то у пардаментарном животу. Цео парламентаризам основан је на погађању и попуштању, узајамне конпредвпђа 1 цесије то су управо његова душа, и онога часа вад бн превдадала шарлатанска логика на мест> државначке увиђавности тогаби се часа цела парламентарна машнна укочнла, и ако би ју хтели силом напред потнснути, ии би те ју само растровли. Ми празнајемо да се и по самом прелазном наређењу устава можв логачно подржавата да је и за саветничку кандидацијону ласту, жоја долаза од стране круне, потребан прОтив потнас одговорног минастра, али за то не мислимо да је протввно мишљеае са свим искључеао. У осталом пвтање не лежи у томе да ли ће Намеснаштво влади, или влада Намесништву да попусти. Тежина је питања једино у томе како треба Државна Савет да буде састављен те да одговори и пре*виђањима новога Устава и потреб« државној, а У овом смо питању са овпм начисто, да је са двема канлвдацијоним дис ам.ч Устав хтео да нзбегве једно-