Мале новине

страни, нартпски састав новог државног савета. Као први свој уставни задатак државнж савет има да именује преседнике и судаје касацаоног и анвлационог суда, н како правда не може бити партаска, него само законска, те да ба осгала правда, у томе би био довољан разлог да н државни савет не треба да буде партиски састављен. Али и мимо тога разлога, како је државип савет позван широкам кругом дедовања, који му је устав означио, да врши веома важне шоелове у држави, да би их у ствари и могао вршати, његов састав треба за то да га оспособа. Има скоро 20 година од како су радикалв почели нападати установу државпог савета. У њвхову похвалу при грађеиу новога устава они су се сами опорекли и нристали да се државном савету даде врло важно место у нашем новом уставном животу. Алп то није доета. Ако би хтели да остану себи сљественв требалн би да нораде на томе да у састав државиог савега дођу само наученн и у државним пословима потпуно опробани људа, иааче и нови државни савег биће као н стлри место, пе где се држзвни послови врше, иего где сепартиске прнсталице одиар;|ју Како државни савет није -никако политично тедо, ако ба бно састављен из способнпх личности онда ба он био од користи свима владама ма којој странци оне припадчле; ако лн би бао састављен од личности не снремаих он ба се бацчо у политику, П01ШО је за њу у Србији свакн способан, и био би само сметња за свакога, На састав новог државиог савета требало би обратита озбиљну пажњу п за то, што парламентариа владавина доводи често на управу земље људе слабо вичне државним пословама; што нам тако могу довести прилнке у којнма би једног дана „Мон Аш}" могао бити позван да образује мннистарство а за такве мотућности потребан нам је спреман државни савет, те да би се одржао ред у пословима н јединство у начелима државне управе. Једном речи није толико пнтање овде да ли треба да буде против нотписа мипесгровог г!а саветској кандидацијоној листн, која од стра-

не круне долазн. И са против потпнсом и без против потписа може државни савет да буде рђаво састављен. Није пнтање у томе да ли ће већвна у савету битн либерална илн ће она битн радикална, уставу и правој потреби земље одговориће се само тако, ако већину државпог савета буду састављали научне н у пословима државним опробане личности. М. ПироЛанац. ПРИПОСЛАНО Занат је златан У животу човечијем стичу се такве околности, које му доцније одређују сталаа правац у току његозог рада и напретка. Ни један човек није без свгјих успомена. Мдадићске слике лебде смежурапом старцу пред очима, те му буде најлепше доба прохујале младоста ! Ох, те су успомене и миле и драг*; оие су мелем ојађеном срцу И ми ћемо да пређемо летимачно нреко усаомена из доба бујне и цаетие младвстн једног — раденика. Његове усп »мене нису ружичасге боје, у њима се огледа мушка истрајност и челична вољч за р^дом, за науком, за „златним" занатом. Да причамо. * * * Сан је Оогатога оца. Ко не познаје старог Армена Арменудића, оног старца у грчком „Фусганеду"? Он је био сведок млогнх догађаја; он је биоречита историја свога доба. Воле > га је, као што само отац може своје дете волети. Ал' у сину беху друге жеље, доје се сукобљавале са жељама с в о г а, оца. Он је хтео да син изучи школе, а син < пет да засуче руке, на да прегне на какав тежак, ал частан носао. Две противностн. Ал' син остаде при своме. Оде на тесачки занат код Фердинанда Статеаова познатог овд. твсача. Тај занат био је прелвм у његовоме потоњем жавоту. Радио је! „Добра воља камен мрви". Мдада, бујна снага, радиипева. Весело срце кудељу нреде. 1864. године била је од нресудног значаја ио даљи његов живот. Те је године, са осталим раденацима радио у дворској авлији „обнм" за изучавање коња.. Млад п жввавахан, ноказивао је највеће устао-

штво у томе послу. Не за то, што је као дечак могао разуметн да ће му то устаоштво бати од користи, већ за тО што га је воља покретала на рад. И заиста, тад је тек видео; да „прегаоцу бог помогне". И њему је номогао. Те годнне мнслимо да је баш био Новембар месец, радио јо тај дечакао и обично свој носао. Саго је главу, па се сав дао на рад. У то ме прође кнез Мијаило којн се са Цукићчм шегаше но авлији. Његов звучан, мек глас пробуди га из тренутног заноса. — Раднш ли мали ? Дечак ноднже очи, па збуњено одговори: радим ! — А чнји си? Имаш ли оца ? —• Иман! Ја сам син Арнена Арменулића. — Так > ? Дакде ти си његов син! Лено! Видим да си вредан и добар. Кнез ућута. Дечко је вадео, кчко му се таде набра чело, и како за час утону у неке мисли. Стајао је пред њим као укоиан. Кнез подиже главу па рече; Оћеш тн да учиш лађарски занат ? — Оћу! — Добро ! Ја ћу те послати као државног питомца на страну, да тај занат изучиш. И Србија треба да ■има своје бродараво ! „И Србнја треба да има своје бродарсгво" одјекнуло је тадаа у млађаној души тога дечка, Да га је ко запитао : па шта је то бродарство, он му не би могао да каже ирави смиса) тих речи. Доцније вадео се како су то свете, узвишене речи једаог од најузоритијих срнсках владалаца. Те јесеип дечак је бао телат у Пешту, да уча лађарски заиат. При поласку кнез Мијаило даде му 25 дук. ц. Пољубио је ону благу, племеаиту руку, која је са његов т живота здерала|део заборава, те га упутала на стазу лепшег благодарпиЈег живота. Није тада знао, да је притиснуо на ту племеннту и свету руку његов потони нољубац. Није знао да ће изроди своје отаџбине да угасе тако светао, тако племенити живот дачног владаоца — узор кнеза — мученика. После годину дана теоричног и црактичног рада. послаше : а у Хамбург. Оставно је Пешту са њепим

бродовнма и бродарством, ^на се кренуо у место најживљег светског са^браћаја. У Хамбургу је тек развиб свој рад. Силнн бродови, бродари, машинасте, врева, жнвот, све је то у њему изазвало необичиу вољу за радом, н већ 1868 ностаоје „ Палир" Као оно што бродар чезне, путујући преко непрегледног океаиа, да угледа зелену обалу, тако је и 'он чезнуо за науком. Наје осетпо умор. Мишаце су ностале чврсте и јаве. Радио је са пуно воље и самопоуздања. Та јуначе, одјекнуо је тада у његовој душа Онај бЛаги гла<Ј Езез Мајаила: н С рбија треба да има своје бродарство ! .. 1870 године, наименованје од стране С. {. 81етсћа§а првог архитекта ; за нонструктера, пошто је предходно | евршао О-еууегђе шк1 Ваи 8сћи1е у Хамбургу. (Ванатлиско-лађарску I школу). ■ Тада је радио у цар. радионицп у Килну; тада је први пут зашшвао шарокам морем. како би сгекао зпања у практичном бр »дарсгву. Више њега пдаво небо, а пред њнме пукло дебело море, па се прелава као злато у зрацама сунчаним. Тада се сетио свога пдавог Дунава, своје тихе Саве; сетио се свога завачаја, своје мајке, свога оца, свога добротвора — кнеза мученика; тада је понова чуо одјек оног меког глзса члеменитог владаоцаЈ ради, јер и Србија треба да има своје бродарство. Да, и Србаја треба да има саоје прзстаниште, своју пловну трговину. Та њу грле Јдве реке: Дунав п Сааа. Та њу је нрирода обдарила тако лепим положајем, да јејјмаднна ногледати. Па онда ђердап! Ту је извајана најдубља мисаО творца васионе ! Странцн се чуде кад прођу поред оних голијат-стена, шго се из Дунава подижу, као стари сведоци највећих свегских ®догађаја. И то је наше! И ту треба вешта рука ерпског бродара, да пређе поред оних стена, које те лепото« својом очлравају и заносе, а које те маме у страховату смрт, ако ниса своме послу вичан. Јест, јест, уздахнуо је момак, нраро си казао Кнеже Мучепиче, да и Србија треба да има своје бродарство. (Счршвће се)

Главни су згодитци мар. 500.000 300.000 200.000 150 .000 100.000 и т. т.

о 00 Iсз "аГ о ж

ш со

=г «« са

вв

сб н о « н а О

СО О н \о о м оЗ

2 а СЗ >-г Н § "5 Н О* ш 1Н ЕЗ

О ш 63 « с н 0 о н ва н

о о, О Н о О) о о а. и Н Н" н н чо .© н • 55 © а & Л 3 СЈ М св оЗ БГ

се

СО 2Б -^1 Н & ^ ЗЕ <23 О о =» «5 л 2 со

ш РО

» сЗ § & * 5 Д О о "З _ " 81 '»о9ч ћ . —. о

н \о

О оР

^ .Ј О) ш 0 03 СО Д 222°

2 ш т >> ас ш о о 3 « ^ о >* СТЗ 03 гс со 2

о «5 н ф

04 сЗ ^ т м о н м « О зЗ св кј м ас ас о 98 Л о ев 55 © ■ 5

' ссЈ

03 10

р. о ш & аЗ ' а>

ео

« О л Н м Н н о ^ « ^ ее о » О »о§ о 2 о п к аз р, о 'Л? О 5 ^ § Д о СЈ О 10 & - н ~ 2 н 54 0 . Н г , Н к Н н О г? нз

Н 63 аЗ ° РР О н н

? с?« Н

о « Ен н •< о Рч сс ф М « сС

в? О н Оц н о н о и

«3 еи м 2 о X Н н и »5 ~ со О сг о о м «3 ^

СЧ1

О- » I о о « ^ Ф га

О о о М см р

о о,5 О Рч 10 ° м " а В — м

Чо о о о

СЗ о М

& оЗ

05 О ^ со ћ ^ « ЈД Н. О ЈЈ © Чо ® о о &

оз

О « о" <3 О о

а>

«о «

оз » © н 8

о ** О & © ш 03

о" о

о >о о 1(5 N ® 10 Еч (М Т-1 г-> , м § 2 о 5 4 •••5* сЗ о М м в § о н ^ м ^ о о вЗ Ф ^ о. Н"М № Н «—■* гН гН 2 00 р* о РЧ нн от СЗ и сс

о св н м Рн . н о Н о < н о о Рх Н СО

*-» к Н 33 Н &Н « 04 О « н о

а ® а> V 2 м м ај н "Ј ај М Ч & 03 М Ч в !>>

а н а ®

сб 0,0 5 64 10 03 Г>»

зг И о о о ° т св вЗ М Ев | 5 ** " » О _ 00 в, « О, ог » 02 О 0,0 03 цн О

О _ 3 5 =* 3 сб О

&3 о о*

»о о г- 1С 00 гН СМ гн

Ш н

со Н К о >> ЕН о Н "вј 03 Л о рр о 4 о о н « о 05 н

о 1 а н

58 гН о о 53 ј=Г 20

аЗ м О « Ч М ^ н 03 и о н «4 Ен о ®

о л Н »О О « м ® ев М" Е ® « ч:

м «л 3 см м о о ® 0" ^ м сЗ и « & 'м 8 н м

а н м м <3 СО Рн н и Ф о о о О сб « \о Цеј Рч

Рн*

5"-^ О 35 О рц

о м 15 "Ч н

к и с« н о н н н О о о а о ?

« м 3 § з I ® ^!

оЗ

н5 оЈ р^ >, Рч О ^ О П

Д о &

К О н 0 Рн д сЗ « н н и. о со Рн О н о ад

сЗ и: о Рч О д о оЗ Рн Рч о Рн \о о К

о п о р* о о

о \о

^ ? н О св Р 4 м н м к; сј к! М М и нО ® н о о р. О ^

^ § о и н В

- о % >, м ® в &

*о м . ™ ° 3 м • аЗ а ® I I* I Н 9 н ® 3 Д о Ј а ® се ® 2 м 3%, в 3 ^ н ® Ф М | ш | 9'Д о Н

\о О о € Н 3

сс

Рн Ч о в

'V -1 и О00 001 000 091 000 002 000 008 00С000 ићхи^сЈВ До ж%р.\гј

ш ш а 55 о ^ & ® 50 о н ■ а § 2 о

о ^ н . Н о. пз (1) " а I К-Н |2} Ф св об' СС Д в ® о Св . рр

*о о т о

>. а. х X сс 5