Мале новине

А да га продуцарају у највећој множннв н то такшој, која се нити у Славоввји—у оној домовпнн ш>ма — никад не виде а камо ди овде код нас — ево вам за то ов >га доказа, да у шумама босанским, које под закуд узеше Магриг&о-Рагеп4е и друж6а, има 2160 словом велим две хиљаде стошездесет шумских раденика што Крањаца, што из горсккх крајева Хрватске. Коса ти се јежи, кад иомислиш на ову множину радпика иод чијим секирама пада у бездан то наше прастаро и издашно благо, које нас је вековама грејало и од зла бранило, па кад још узмеш у обзир уз какову мртву цену — мораш заплакаги над будућности тужне нам домовине наше. Под каквим ауспицијама и уз какве свезе склопише Магриг &о Раген(;е и лржба односво закупап ауговор са провазорним босааским ераром, кога представља министар Калај — биће говора касније. За счда истакнути нам је само битну садржину, да је наиме провизорни босанска ерар нредао босанске шуме Магриг§'0 Рагепи и дружби на 15, сдовом велим петиајст година а уз цену од 5. Фор. словом велим пет Форин та аустриј. вредности по храсту. То је дена грозно ц ужасно ниска. Ако је сравнимо са ценама сдичних објеката у другим крајевима а поиаособ у Славонији — онда је го такво бесцење, да нас спопада ужас, кад ту ствар дубље иомотримо. Кажу нам стручњацп да је цена та, узевши у обзир свеколике с тим послом спојене услове управо нпкаква, ваљ.*а тек за то да дете имена имаде. Магриг&о-РагепЂе идружба дошавши овако лако и јеФтино до ове качице меда, те имајући на уму променљивост екроиске нолитнчке ситуације и бојећи се, да би Аустро-Угарскакаковим догађајем могла изаћи изових окупираних земаља— упреше из петппх жила, да што замашније исцрпе блаженствозакупногс^ уговора. Струушаци веде, да ће са овачовпм Форсврањем експлоагирањабосанских шума, као шго то ови закупницв чине. бнти све босанске шуме за пет а највише за шест година сасма денастиране, да ће реткост бити вадети у Боснп раста. А то је могуће и ствар готова, тим пре што су Магриг<*-Рагеп(;е у сродству са Роташлдом групом — тим новчарским свемогућностима у Европи — која је такођер компањон овог шумског посла, а у добро обавештенам круговима говоре, да је у овоме иослу компањон и г. Калај. Прва и најрећа жалосг свега тога јест та, што ће наше добро за коју годину већ бити већ опуштено; а друга, што каши домаћи шумски трговци, родом и старином Бошњаци, не мвгу да добију за израдњу шуме, ма да нуде по десет. дванаес и више Форипата за једаи храст. Па не само то. Забрањује се н спахнјама, тобож из шумско струковних об)ира, да иродаду своје шуме за сечу ком домаћем нашем шумском трговцу. И тако је наш свет осуђен, да се по туђини од немила до педрага пребнва и зараде траж1!. И знате што још. Овај закуини уговор са Магрпг§от-Рагеп4е н дружбом изведен је мнмо сваке лицитације, што но веле испод руке- Посредовањем Хирмењија склопио га је г. Кллај са горекспоменутом Фармом у хотелу „ТегетхоФу" у Бечу. Шумскн стручњаци разложито објашњују, да кад би се шуме наше даваде под закуп јавном дражбом, као оно шуме урватско-сдавонскс што стоје под управом ваше крајинске инвесгиционе закдаде, да би куд камо повољнији и нееравњвво издашнији дражбинж разултат бко код нас, него ли гато је то код вас. Што је главно — не би се шуме овако иемилосрдно

и тако рекућ без надзора девастнрале, пустошиле. Овај посао шумски са Магригдош Рагеп(:е и дружбом у нас ов е сличан је и даде се усноредитц са "закупом железнице; тоиопола дувана и соли у Србији, што га беше закључила с дотичним банкарским друштвима. Раздика ,је само у фирмама н у томе, што се Србија дотичних банвароких друштава осло' оодила, које су њу и њен народ матервјално упропашћивали, аМагриг§'0 Рагеп1;е и дружба још експлоатишу шулско имање наше огаџбине. Фирми Магриг§о-Рагеп1;е н дружби иомаже с друге стране, тамо на Крајини бањалучкој, други Јехудија (Чивутин) неки Шлезивгер, којн такођер у бесцење имаде оие гауме, изважајући што к Сави што на бањалучкој жељезници. И уз овога не може да добије посла у шума ни један од до маћих шумскнх трговаца. Его тако је са босанским шуаама и са нама Босанцама. који смојадни и на св<ме туђи, а Магриг§'о-Рагеп(;е Шлезингерп и друге Јехудије нам се по кашему добру рахате и богате, Озе жалоспе по^атке о босанским шумама, које су једна од најважнијпх имоваиа свакој држави па и нашој отаџбпни Босни, изнесох на јавност. да до до два душе такну оне мужеве, који сваком прали-чом веде: да им је до нас стало. Чујте иас браћо Словени из Дчдмације. Крањске и Чешке, који сте заступнпци у царевинском већу и чданови делегацзја, те подигните на згодном месту у Бечуглаесзој у обрану нашу и наше нмаовине. ИЗ БЕ/8А СВЕТА — ИнФлуенца у Паризу јако расте 14 о. м. умрло је 393 лица а 15 ов. м. 344. — Пр ЈГлашен за краљи. 16 о. м' нроглашен је португалски ирестолонаследник службено свечаним начииом за краља. Свечаности је присуствовала и краљица удова Амалија, која се опоравила од болести. — Ху зова плгјча. Прашки земаљски одбор закључио је, да се Хусова илоча постави на чешком иародном музеју. — Демонстрација. 14 о. м. сарањен је у Риму Арчилија, један од нрвака римских радикалаца Ирилаком саране била је против аустријска демонстрација. Кад је иратња пролазила поред зграде аустро-угарског посланства код ватикана свет јепочео звиждати а музика, која јеипма уз пратњу, почела је свирати Гарипалдијеву химну. *<♦•♦>* ПРИПОСЛАНО за ствари иод овом рубриком уредништво не одговара. Занат је златан % * * (Свршетак) Молимо наше пријатеље, да не узму ово као лично хвадисање. Ми лично бедежимо редом дог <фаје дз живота тога мл;'дића, утиске који осгадоше у његовој души п данас, после то^ико мучних и тешких годана. Све ово износимо за то, шго су ниски клеветнвци трубали и данас трубе:како то није ништа битикаттан иристаништа,и да се аа то никаква сарема не тра•• жи\ 0,блаженису они који то верују! Капетан иристаништа мора уј едно бити и капетан бродарства — иловидбе\ То не треба никад заборавити! А за то се траже свршене н^уке, положена нспита, дапдоме!.... А да л' их он нма? Има да с« са њиама днчита а поноса ги м >же! Да причамо даља. Бићемо кратки:.. Оввј одсек у његОвоме жнв >ту има

нечега, што га вскуњава страхом: да речи блажено почив. Кнеза Мученика како и Србија треба да имч своје бродарство остају само дам и магла; један леп сок, који борави са творцем његовнм у мрачном, вечитом гробу.... * * * 1870. године, баш у саму јесен позват је у Србију! Одредпше га у радилаште понтоњерско, које беше тада у Ћуприји. Ту је радио све до 1874. године Рад му је био самосталан. Шта је тада привредиО, остављамо да оценељуди, којибеху тада на упрана те радиопице. За тим је прешао у царанску службу као контрактуалаи чиновник. Тада је градио за царинарнице скеле и чамце, и тек 1875. год. добио је ирви указ, Одм IX за тим 1876 за време српско-турског рата, буде наииенован за комесара инжињерскв дринске трупе. Истиаа је, да је свака у томе врахењу вршао своју дужност према владаоцу и отаџбина; истана је, да је сваки вољао приносио на одтар оне ишучеае земље, крв, живот и имање своје, ада је и то истина да је он са свом својом лреданошћу радао на Мгосту иреко Дриае, преао те вадовиге воде, ->ја „ваља дрвље и камење," и да је мосг за три дааа подагао, да је нреко њзга могда војска прзлазати. Тадч, је добао лепу похваду од команданта дринске војске г. Ранаа Алампаћа. Једва мада епизода. Командант војске г. Ранко Алпмпаћ ђенерал, запата г. Стеву Луковића команданта инжињерије: — Може ли се мост на Дрини подпћи ? г. ЛуковиИ: може, ако ми^буде придодат г. Арменулаћ. Комапдант. Иа добро, узмите га. За колико дана? Г. Лукови/1. За 12. ало он буде на послу. Командант. Дчбро, предузмате насо. И он је оног час а био нозван из Матровице где је превошо добровољце која су из Лаке продазиди; и ои је изјавио г. М. Личааину ком. моста да ће мост бити готов за 3 дана. Ни довољно адата, ни конопаца, ништа. И онет он је и дан и ноћ радио, и мост је био у заказано време готов, да се могао одмах саобраћају нредати. То је Факт. Живи су сувременица, па нека кажу: једи овако бнло. „Бдагодарносг" је најиебдагодарнија баљка рекао је не<о, а то заисга и јесте. То је у ваше прадака на себи осетио. Да причамо даље. Једне ноћи 1887. год. нозове г манисгар народне привреде. Отишао је. Беше то доба, у коме иоплава прећаше на внше страна, да уништи села и градове. Г. минастар издаде му наредбу да одмах набава потребан број чамаца, како би се притекдо у номоћ онамо, где поплаве беше Почео је одмах да рада барабар са мајсторима. Засукао руке, узео „брадву," тесао, дељао, и радио дању и ноћу са м а ј с т о р и м а Брзо је био готов 1. чамац нослао ј'* у Ђуприју тамош. понтоњерској радиоиици За шест дана чегира чамца беху готова, који су одмах били испр^ћена у Смедерево, Кулаћ, Обреновац и Ћуприју. И тада је, на даадост осетиб, да ,је „благодарност" пајнебдагодарнаја биљка која под сунцем расте. „Те исте године правао је и „кеј" на месту на коме је „Дедаградско" прпстанаште. Тај је иосао нзвршио са робијашима. Ра ^ио је неуморно, непрекидио! Где год је могао, он је за држчву текао, чувао... II <ше г а, он је мдоге и мдоге горке чаше у животу своме морао да исиије. Њега су за његово устаоштво н за њег-ву

тековину гонили, квњилн н кдеветади. Па не само ј ,кеј." Ено вам „Чукарпце." Тамо је подигнуто сведарко-лађарско радилиште. Читава насеобина. Куће, магацини, шупе, штале радаонице...- Ама све, све је то подагао својом снагом, и снагом вредних мајстора скеларских, без да је држава једну иару на то жртвовалаКомиснја, која је на Чукарицу издазила, проценила је те зграде иа 4.000 динара. Да, с поносом можемо да кажемо, да је тај човек за државу текао... Ми не заборављамо да му је то бида дужност, ал' и та дужност могла се свести у друге гранаце, 6в1 да би морао ово чаниги што је чинао, а да остане онет на васина свога позива. И за све то, награда му бешз, да му се огворзно и бвз зазора каже: Л.еонадо ти са —• допов ! 0, како је бдагодарност најаебдагодарнаја баљка која расте у срцу човечијем.... Дше нећемо да прачам). И ово једоста ва њзгове клеветаике. Имали ба да кажЈМО коју н о ђердапу, кад је виао превозао, да ишесгмо једну светлу сдику ње^овога устаошгва ади — нећем*. Казало ба се: та га братац хвалпш ! А то није у крва нашој. Иа завршегку имамо још и ово да изјавамо: да је у Бечу, 1833 год. нодожао испат за кааетаиа иловидбе. Иснатавачка комасаја изјавила му је своје задовољство. Ииа даплому у рукама. И он је дакде не само каиетан иристаништа , већ и каиетан иловидбе. Као капетан пловидбе, пдо-! вио је на држ. пароброду „Деди граду" кад је потреба изискавадаДакде да сумар ш : Кдеветаацн . Није оаако како «а трубате. Капетан нрастанашга мора да буде и капеган пловадбе. То је норма, правадо, тако је у другам напреднијам државама, па тако мора и к>д нас да буде.... Са мирном савешћу аовуаго се у мараа кутак своје нове сдужбе, шат дочека врече, да се остваре свете реча бдаженопочавш ;г каеза Мученика: да и Србија требада има своје — бродарство. 10. Децембра 1889. Београд. Аполон. ТЕЛЕГРА М И „Малим Нонинама" 20. Децембра. Врисел. Дворац Лакон страпом унишген пожром. Све збирке пропадоше. Принцеза Клементина избави се великом муком. Пожар букнуо је у 3 и по с. по подне. Краљ и краљица беху у Брислу рад примата приликом нове годиие. Краљица крену за Макен. Букурешт. Сенат је гласао за закон о контигенту за годину 1890. Комора одбаци поправкм Адресе, коју је опозиција лредлагала, а усвојено оно што је најпре нредложила већина. Међу становницима и гарнизона има доста болесних од ИнФлуенције — али до сада не беше тешких случајева. Рим. Једиа особа, баци пред врата Квирина а једну кутију од броизе са запаљеним фитиљем, и наиуњену са неком експлозивном течности. Један жандар угаси фитиљ и у?шси непознатог; уаншенинијехт?одакаже узрок ни име 1-воје.