Мале новине

нмао првш пут приказнвати балет „Амор". Ма да се одмах свом свлом нистадо да се иожар угуши, ипав је за четири сата дело почориште било у праху н пепелу. Ватра се појаввла по свој прнлвци зб >г как«е незгоде у електрнчној свегиљци, као што је то у последње доба било реловно код сваког пожара у нозоришту. Суседве зграда сиасеве су. Штету рачунају на ваше од малион 7.пр1. Услеа тога аожара остало је В!1ше од 250 душа без леба, — Безвлашће у Брвзилији. Телеграми су век јавилн, да су у Бракнлији врло анархпчни односа. У бразилијанској нрестоницп био је баш пред католнчкп божић војиички устанак. ј устанак покренули су Фицирн, који су се п рекарили у својим надама које су полагали услед промече односа. Принремежи преседник републике , бивши маршал Фонсека пошао је био са својом пратњом у касарну Реглс где га војнаци дочекају нуцаљем пз пушака и ране га. На глас о тој нвсрећи дотрчп у к-сзриу гарда, коју је Фонсека установии те се с војницима заметне крнава борба, у којој јв иало иеколако стотина мутвнх и рааенвх. Тек после дугог окрш ја успе гарда да савлада нобуну. И у остилој Бразилнји свуда је анархлја. Баазилијанск« марсељеза Чим |е је у Бразилији букнула револуција и прог ашеаа република, Бразилијанци се одмах саетараше за своју републиканску химну, неку врсту оразилијанске марсељезе, којом ће у иесми давати одушке својој радости због новог државног устројства. Прва строФа те химне гласи: „Налред Бразидијапци! Хајмо тековинама мира, еинови племенитог племена! Слободни смо, кличимо од радоети, штвти мас слободна застава!" А реФрен гласи: „На ноге Бразнлијанцо! Бечиа мржља ропству! У нашој најзад оелобођеној домовини сиауло је сунце спаса " Друга строФа гласи: „Наше груди биће бедем за одбрану наше силне домовине. Узмимо за лозинку наше заставе глас: Мир и љубав! Напред Бразилијанци!" — Уликар бвз руку. Јвднп иемачки лист донео је недавпо кратак животоиис једпог човека, чији је геније нашао себи пута и ако му је природа ускратила руке. Едам Сиеаен, син имућних сељачких родитеља родио се 1851. г, у Гирепу н као дете пиоказивао је већ дар свој. Када је

ишао у шкоау писиене задатке својо израђивао је ногама и кад је имао каде бавао се увек цртањем. Од двадесете годане своје прнпада он Дизелдорфској сликаргкој академији као ђак проФесора Роетинга. Пошто је једиу врле леиу слнку једне женске израдио пронесе му се имз као вештог сликара портрета. 31 тнм је много путовао радп^студтје. Уметник овај м же да иде као и други људи али дуг) пешачење доста рђаво утиче на окретност и умешност погу му, те с т га се он служи на путовању неким писебним за његазгодним колацима. Све што рада, радн без ичије помоћи. Једно од ,'бољах • дела му је слика „са путовања" коју су стручњаци на рајиској -вестФалској изложби оценили као изврстан рад. Други сликар., која нОгама ради, јесте некп Карл ЈРели пз Бригеа рођен 1830. год. Шај се учио сликарству иа антверпенској слпкарск >ј академији и ради у њој већ 25 год. Он није само цознат као копаста чувенпх ремек-дела пего и као изворан слвкар. Дпвитп се мора сваки човечајој епергији, кад впдп овог сликара у дкадемији на п слу му. Фели такође ради све без ичије иомоћи чак се и сам брије. Оболео. У Пожунује оболео надвојводч Фридрик < јд инфуленце. — Самоубиства. У Бечу су на нову годану већ нзвршенатри саиоубнства. Једаи се обесио у евојој соби, други (18 годишњи калФа) иа тавану, а трећа се удавнла у Дунаву. Сем тота један се лекар иокушао отровати морфијем због несрећне љубава. — Изгорала позориште. У Цириху је на католичку нову годину ноћу изгорело позориште. Ватра је букнула у 10 сати у вече у Фоје — у неопрезношћу двеју слушкиња. Мзгореле су и све декорацаје. Од нублике ни*о иије страдао, ма да је у го д ;ба била представа. Кад је редитељ сазиао да је букнула вагра, јавао је одмах с нозориице публица да се лрестава мора прекннути, јер је један глумац нагло оболео. Публака се као и обично марно развшлр, а кад је већ изашда, напоље су из зграде куљали читави стубова пламена. — Имање Енглеске. Недавно је држао један познатпјн енглсска статистичар Јавао нредавање о млтеријалном стању Енглеске. Приликом тбм је псти сгвтистичар тврдио, да све имање Еаглеске приближно из-

носи 11.000 милијона Фуиатг стерлинга. Напредовање матвријално је ишло нагло. Год 1865. изаосило је имање целог народа 6113 милаона а 10 годана доцннје 8544 милаона. После тога су настуиала гора аремена па ипак год. 1885 износило је имање 10.037 милиона Фуаата. Када би се све имање ово подједнако на становнишгво Енглеоке ноделнло ^зносало је 1882. г. но глазз по 120 Фуната ст., 1845 год. 143 Фуа. ст., 1865 год. 200 Фун. ст. 1875 год. 260 Фуп. 1885 год. 270 фун. Дакле капитал сваке породице, рачунајући св шу од пет чланова, издан на 4*/ 0 1 износио би 50 Фунага годишње, не рачу^ајућп амо очо што иста чланова својии рукама и п> свом позпву заслуже. — На балону из Европа у Америку. Познати енглески ваздухопловац Бран , сиреча се да учани једно да сад невиђено дело. Ои намерава да балоном отпутује из Европе у Америку. У тој намери отишао је на Гибралтар, да исиита ваздушне струје, које владају у овом мореузу. — Рукописи чувених људи. Недавно је бала у Љшдону расиродаја руктниса знаменитијах људа. Јеино писмо Беннјамипа Франклина својој спаовицо продаио је за 155 Франака Једно писмо лорда Налзе Валтеру Ск »ту 435 фр.; једач аутограФ Балтера Скота 435 Фр, једао нпсло Ал*ерда Тенисна у ком се песник извињује, што не може дапрнсугвује на банкету на дан битке код Балаклаве 185 ®р., нет „Болтеравик писама његовом адвокагу 185 Фр., пиј смо Ђорђа Вашинггона 245 Фр., ! пнсм» краљацо Јелисавете гроФу Шревсберчју 285 фр., писмо лорда Бајр 'На 950 Фр , нисмо Венијамина 1Дизргјелија без датума због П ЈираI лике новчане 130 Фр., | СМЕСИЦЕ — Злочннство из љубави. Сласт ! и пријатност онога што је ч >век навикао у свима земљама, да назива патрнјалхалним, сеоским обачајам!, најјаче се нотврдилаједшш злочинством у једноме селу у околинп Сивасу, о коме „Офиснјел" д -рвосн следеће: Беса хаеума, жеаа Бект. хоглу Бзктаха, разговарала се са својим суседом Илијом о онпм односии^ к>је м о р а л ч мужевн одбацују и не нрпЈпају, али којп ип«к за то нпсу мање пријатзи.

Она се договорп саевојим суседо>т и једне лепе ноћи, кад је њен супруг спавао, уђу обоје у његову собу н исеку га у комаде са еикпром к побацају ах на обалу реке ПириКучука. Срећа оао двоје заљубљенпх није дуго трајала, јер је полнцвја ушл ■ у траг овоме злочинству. Прудон је рекао: који жеди све да нма, тај нпшта нема — Сгарост еиглеског гмзмства. У енглеској аристокрацпја и«а их много, који су дожавелп дубоку етарост. Лорд Котеслое има сада 91 годмну, Албеиорне, к>јисе у баци кот Вгтерлоа борио као блјрактар, им: 90 годипа; Ебури 88, Грејморд Хамонд, лорд Винмарлаг н виктон г',Темплетовн 87 , војво^а Кливленд и Есекс 86, Ловелак, Сиднеј, лорд Дев мдн и лорд Телмаш 84, МосФалд. војвода Де»оншар, лорд Брамвел и лорд Дакр 81.

ТЕЛЕГРАМ И „Малчм Но<ин.-лма и 24. Децембра. Веч.. Престазаица Неиачад, Ауотрије, ЕчглежЈ, и Италије обратише се прнјагељ ;кчм дуге » Порта у питању оолобођењ вође а Курда и Муса Бега, којс ослобођеље проузрокова овугде иегодовањз. Русијаи Француси;* и оне су истог миења. — У мстој ствар« јављају т Цариграда листу „Келнише Цајтунг" да ј<• САлтан наредио да ноаово претреса ироцес против Муса Вега. Врисел. Царнца Августа обо лела је од ивФлуенције. Рим. Потврђује се вест о убиству двају Француски мисионара на путу од земље пут Харара. Убицз прнпадају племену Сомали-а. Париз Мемориал дипломатик јавља да влада русгеа неће дн црипозна нокровигељство тачијанско у Абисиннји она желм да страни одаошаји са краљем Менеликом буду вођеникао нре.

^еше стегао грло, а у осталом није ни знао шта ће да одговори. Пуковник му на' једаред обрну леђа, приђе Кристини и посматраше је неколико секунада, за тим јој рече: — Драга моји, потрудите св да ми одговорите... о вашем дегету... где сте видели ону жеиу ? Он ућута а сирота луда шаптала је тужнмм гласом: — Дебвшо!... Дебашо!... Они су је убили!... ГроФ пребледе и престрављен шчена је за рукав п повика .' — Одговарај, несрећнице, одгокарај ! Дрмао је ; Крнстина завалп главу нозад па прсну у гродан смех и рече: — Јест, јест.... свршено је.... неваљалнца је убила. ГроФ &еетв к 6К0 м у гглецају колена, стропошта се на једну стлицу, наслони лактове на | С!0, а бледо лице покри рукама, очи су му бпле укочене каа да гледа какав страховит нризор. Мивута пролажчху лагано у тиишни. Удари 10 часова. Тај звук потресе пуковника. Оп устаде, (<твори врата и Кристина мзађе. — Госн >дине... рече г. Шварц.

— Ћутите! прекину га нуковнак муњеритим погледом. И пође за лудом, која спђе у мрачну улицу. Чудновата миса> паде му на намет. — Све 1е пзгубљено, помисли он у себи; ова несрећнпца не уме да мисди, не уме да разуме шта се од ње тражи, али је иепгго видела : сам је нагон м<>же водитп. Није нужно додавати да г. полицајац бегае обрадован таквим исходом ствари. Часнп судија брже-боље .аатвори врата по том га обузе нека сујетна љутња: — Претити таквом човеку као што сам ја, повиче он, мепе шчепати за јаку... Ах ! г. пуковниче, видећемо има лп закона у оввј земљи! .Сутра ћу одмах поднеги жалбу Његовој Екселенцији великом војводи и открпћу му владање његових ОФицира. III Међу тим је ишао гро* за лудом и неким чудним угпском осећајп му се тако јако изоштрали да је и у помрчинп, у сред густе магле, видео луду каоу сред дана; чуо је њено диеање њече збркане реча н п >крај шума вепрекидног јесењег вегра.

Неколико одоцаолих грађана с подигнутом јаком, с рукама у џеповима и натученим шеширом пр >лазалв су овде, опде п>ред кућа, чул« се како се затвароју врата, како но неко рђавс> закачено крило лупа о зид; како се но нек!црен скотрља с крова ма улицу; по том силвл струја ваздуха и опет понављаше св >ј ток, заглушујући својим некако тужннм гласом свакк шум, сваки уздисај. То је бпла једна од оних хладних октобар ских ноћи кад ветреушке на кров вима, покрепуте севериим ветр >м, обрћу се свом снагои н као да вичу неким тужпим и потресајућим гдасом : „Зама !... зима !... его заме !" Дош«в дрвеном мосту, Крпстина се наже преко огрнде, ногледа у мрачну и квљаву воду која је текла у канал, за там се исправи и несушрнии изгледом продужи даље свој пут, дрхгећи н мрмљ|јућа са сш« ллгто: „Ох !ала је зниа !" Пувовнпк првкупн једном руком врајеве свога огртача, а другу пранесе срцу, које као да хтеде да искочн. (Наставиће се)