Мале новине

Од дужег времена, живео је у|Београду неки Ламберт Черни Он је био по заннмању пекар, и &мао је своју радњу на зеленом венцу. Л.амберт је невенчано живео ''са једном женом која је имала мужа п једног сина. Због тог што је она имала мужа а што ннје брак био разведен, она се нисуЦмогли венчатн. Кад је он добио уверење да се не може с њом венчати, памис<ш да прво ву убије, па потом и себе. Што је иаумио, то је и извршпо. Отиша® је с њом, до близу луднице и ту је т револвера убио, па оставио. За тим се натраг врати у карош, узме собу у гостионици Жировног венца, и тог истог дапа предвече убије се. Њега су сутра дан саранили, а за њу до јуче ништа ннсу знали. Тек кад су јуче јавили позорнику жапдарму, да се у шанцу налаш убијена једна жвнска, сазнали су да је то Л.амбертова љубазница. Жандарм, к»д|је то видео нађс кола и леш у кварт однесе. Жалосна полацијо! Жалосна жандамерио. Вамислите, леш су дигли без да је претходно у присуству лекара и чииовника увиђај учнњеп Шта ће те, кад имамо тако образовану и вешту полнцију. При Ламберту нађена су два писма која је он сам »исао. И то једно је писмо упућенО на његовог брата, коме вели, да не може више да жуви, и да на овај начин скоичавч Друго је нисмо бало упућено на њеног брата, у коме н>ега она моли да се побрине за сина, и Д" јој но тиме тражено (развод брака). Обоје су били католичк?. вере, и родом из Аустро-Угарске. Штабуде ио даље сазнали јавићемо. ❖ Пољаци општине Бсоградске, С«оро све су општнне у Србијн памети није и ввше воде рачунк, о својим интерсно беогр. оп о нама. Замислите. Наша општива и у зиму држи три жомка и за њих плаћа по 6 дук. месечно. А шта раде у зиму пољаци Шта имају да чувају ? И селеки аметови зпају, да ее пољацр држе само лети а никако зами. § Ето Београђаии зашто је толики прирез. Само тако и даље, па ћете лепу успомену оставвти. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Похара доњо милановачкв поште „Нрајика" јавља 14. ов. м. нратио се

из Д-Малановца иследни судија по крађи пошт. аманета. Истога дана спроведени су ово окр. Суду двојица Д-Милановчана, који се окривљују за ту крађу, и суд их је обојицу решењсм својим ставио п >д суд и у притвор. Шта буде даље по овом предмету решено, вао и хоће ли се једном проиаћи прави кривац похаре аманета, јавићемо. Општииска избари 17. ов. м. био је избор председника п чланова зз, варош Неготин. Изабрата је стара управа са '283 гласа, а г. Јован Ђорђевић благајиик са 500 гласова. Против избора пистоје више жалаба, услед чега је наређен најтачнији извиђај. Шта ће даље следовати известићемо чптаоце. Молба, 200 грађана неготинских предали су 21. ов. м. молбу одбору (1пштинск0м којом траже да се досадањи општинска лек»р др-Нешић и даље у службу задржа. Јвдан грађанин кано „Крајина јавља" из среза брзоп^ланачкОг жалио се начелству неготниском да му је г. Аврам Стевавовнћ порезник изнуђавао 60 динара, те да га не бз за другу кривицу воше казнио. Као што смо сазнали: начелство тражило је од њега изјчшшења, а он је кратко, просто и јасно одгов рио, да му је то изнуђавање с свим непознато, и да је то нодметање његовпх личних непријатеља, Међутим „К." су познате више тужбе од ове године на овог г. порезнака од отраае поједипих сељака у поменутом смиелу. Ако су доиста истиаите те тужбе, и ако би се тим оправдала она иајновија народна нословица која се у ов:«м крају чује, именом: „где Аврам порезник надне ту као гусеница обрсти;" онда питамо надлежне, за што се .једном не стане том бргаћењу на пут ? Одбор, за прикупљање прилога за подизање споменика неуирлом јунаку српском Хајдук-Вељку у оча нОве године даваће беседу са ишанком, 0 инФлуенци. Бечки проФесор др. Нотнагет држао је ових дана уБечу предавање о инФлуенци, која је реч сад „у моди" иа пошто је та болест заразила доста и Србију мисаимо да, је у интересу наших читалаца, ако им у главни потезима прикажемо ту болест по предавању гласовитог лекара, Инфлуенца мора се убројати међу заразне (инФекциозне) болести т. ј. такве, ко.је се развијају нреко микроорганизам (бактерија). Да је тако — премда то још није научно дока заио — с в е д о ч и епидемско појављивање те болести. Држи се, да при инФлуенци допиру (ваљда кроз прса) у тело бактерије и те бактерије проузрокују у човечијем организму процес, којим се продуцира неки особити инФлуенци сљојствени отров (тохин, промаин). Тај огров а не бактерије инФлуенце чини тело болестним. Симптоми болести инФлуенце врло су различити, често управо неслпчни, као и код других заразиих болести. Та разноликост може се протумачити разноликом и нроменљивом отпориом снагом појединих оргача противотрова болести. У оаште се могу навести ови симцтоми: Готово увек наступи грозница јача пли сла бија сама са свим њој својственима симптоми Ретко јеинФлуенца без грози нице. При том се истичу болни појави поједишх оргаиа. аш не уисти орган. Понајвише пате органк за дисање с њиховим слузним покожицама (нос, гркљан, зрачне цев чице огранци бронцзални) У другом су реду појави, који се немогу другчије тумачити но да је у тпм случајевима отров икфлуенце ссобито јако потресао живцс и то особита бесаница, јаки болови у глави и у разним живцима (веуралгије) у мишићима хртењачи; у удовима У трећем реду страдај од огроваапарати за избациваље (црево) те се губи тек, а тај недостатак готоно редовито траје дуго'до у реконвалесценцу. Сви ТИ СИМПТОМИ МОЈу бити комбпновани, а треба још дометнути да то није иотпуна, него најобичнаја скоро систематична слика инФлуенце. Трајање тога процеса такођер је рачунато. У незнатним најлакшим случајевима т-рајући .једва 24 сата, вуче се иначе и без компликација па и уз добру негу, нреко , једно недеље, бива и д три иедеље, а и реконвалесценца је такоћер дуготрајна. Је ли инФлуенца опасна болесг? То је нитање к о ј е највише занима свег, иа ваља па њ оп ширније одговорити. У опште је инФЛуенца досадна, неудобна, често мучна и таква аФекција, која врло боли, алп у правилу може се рећи да се у најввше случајева завргаује потпуним оздрав! ењем. То се ту-

мачи тнме, што Јачипа и трајање грознице нпје опасно, те што се важни органи за живот не аФицпрају у велпком обиму, нпти великом јачином. Само што се тпче илућа, могу опасни појави ваступити, ако је К4тар врло жесток и ако захвати најФаппје огранке зрачнпх цевчица, т. ј. ако се развије аФекција илућа. која се научно зове ВгопсћШб сарИат 1 Вгопсћорпеитошја. Али и ту компликчцију, премда је тешка, иначе здраве и јаке а-н дивидуе понајвише претрпе. Но ако таква комплвкацаја задеси ссарије и слабе особе, малу децу или нначе њежне и слабо отпорне индивидуе, онда се може процес зло свршити. Такођер је према пскуству ивФЛуенца опасна особама. које су већ иначе болестне, особито на нлући п срдцу. Ну да видимо сада, какав је одношај и з м е ђ у инФлуенце и запаљења плућа? У колпко се иод запаљењем плућа разумева њезпн катарални облак вреди оно, што је већ речено. Је ли код ваше епадемије (у Бечу) проценат те компликапије већи, иего за пређашњи епадемаја, неможе се стално рећи. Али нпје тај облик паеумоније, који је сад у свима иробудио особита страх, него у истану пречесто појављивање крунозног запаљења плућа. Дакле је оправдано иатање, у којем је однОшају то кроуиозно зпалаљење плућа према инфду|епци ? Подпуном сагурпошћу може се одговорити, да унутрагања п батна свеза нзмеђу Обе болести не постоја ала спољнп међусобни уплив неможе се порећи. То се има овако разуметв: ипФлуенца и кроупозно запаљења плућа у својем бићу посве су |различата два процеса болести; потоња се не можв накад нанросто и изрквно развити из оне. Оболи ли болестнск од инФлуенце такођер од крупозаог запаљења плућа, то јес^мо случајан судар двају процеса код исте нндивидуе; али каравно да је један појав припремио земл,иште ј другому. У Бечу су врло чести случајеви кроупозне пнеумоппје у ово доба године, те их је доста било и пре појава инФлуенце. Та енпдемија пнеуноније траје сада даље, на је само појачапа епидемијом инФлуенце, али је криво мишљеље, да крупозна пнеумонија спопада само опе, који су већ оболели од инФлуенце.

КРАДЉНВИЦА ДБЦЗ ПРИНОВЕТКА Еркшна — Шатријана. (Наставак) Једанајест часова изби на цркви св. Јована, а за тим поноћ. Кристана Евиг ашла је непрестано; ирошла је била мале улице: „Емпримерп", „дп Маље", „де ла Хал-о-Бен", „де Виељ-Бумери", „де Косе-де-л' Евеше". Сто пута је грдФ, у очајању, помислио у себи, да ово ноћно гоњзње неће бити ни од какве вајде, пошто луда нема никаквог циља; алп помвшљајући да је то још посдедња нада нратио је кенрестаио, заустављајући се чешће близу каквог ћо нка или у издубљењу каквом у зиду па за тим продужујући даље аесигураим кора-

ком као какво жнвинче што лута насумце по помрчини. Напослетку око једног сата Кристина опет дође на Владачину ппјацу. Време као да се разгаљивало но мало, киша није падала, свеж ветраћ ћарлијао је по пијаци а, месец, час покравен мрачним облацима, а час опет сјајући својом јачином, преламао је своје јаспе зраке & хладне као челаж у хиљаду локава које су се направиле међу камењем. Луда мирно седе крај извора, на место где је седела пре неколико часоза. Подуже остаде тако у том положају с мутнам, унезвереним погледом; мокри дроњцп беху јој^се припалп уз мршаво тело. Сва нада грофова ишчезну. Али баш у тренутку кад се појави месец бацајућа своју бледу светлост на околна здања луда се паједаред подиже, испружи врат, и пуковник гледајући по правцу њеног погледа, опази да је унрављен малој улвцв „Ваељ-Фрерај" отприлике на двеста корачаји од извора. У истом тренутку јурну она као суг ГроФ пође за њом, саалићући с^р статака од неких развалина, гато се* старинске цркве Св. Јована. Луда као да је пмала крилг мало што му не умаче, тако

кривудчном улицом заиреченом колима, ђубретом, дрвима што су памегатена пред вратима због зиме. Наједаред је"нестаде у некој узаној улици са свим мрачној и пуковник се мораде зауставити не знајући на коју ће страну. Срећом, песле неколвко секунада, жућкасти зраци некс лампе сташе светлуцати из једног ћумеза, кроз мала ирљавпрозор ови зраци били су непокретни; на скоро вх покри мрак, по том се нопово иојавпше. Очевидно да некога беше у том калу. Шта лп се ту ради ? Без устезања, пуковпик ступп ћумезу идућа ираво светлости. На средд**-"' - "«зде нанђе поново на Л" - ^ која је 'сипч о от*'

Ч