Мале новине

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Бугарски зајам. Емисија бугарскОг зајма извршиће се у првој половини месеца јануара у Бечу, Будвмпешти и Троу. — Нов грчки зајам. Из Атнне а вљају да се ради на једном зајму од две стотпне милиоиа с кућом Антон Гипс, по 5% и х / 4 % комисије. Овај зајам употребаће се на, аморатизоваве зајма од 120 милвона, на грнђење железнице лариске и тр« брзоилова за грчк}' ФЛоту. — Турски трговачки уговори. Левант Хералд тврди, да су велике силе вољне да изађу на сусрег жељама портиним у погледу поболлпаља трговачких уговора. ТариФе, које су већ израђене, таке с у прпроде да нотпомажу праходе отоманске ; а на једна сила није показала намеру да је снусти искључив ) у своју корзст. Енглеска тари#а била је тако пзмењена да испуљујс што је могуКе пеФлуенде, неву субстанцу, к»ја у- жељо "°Р™не. бија бактерије аиФлуенце, а да не ј 7" Трговачки уговор. Како ,]автшодиоргавизму, но таквог средства! ља ЈУ 03 Соф0 Ј е ' оугарска влада занаука још не зна. Поступак мо -ј ' е с Енглеском привремсни гао се за то огранича ги на то, да | трговачки уговор на Мвв године. У се одстране бар најважнији или1 говор Ј® ве ст У па0 У жпво,- . најдосаднији симптоми, особито по-( — Деманти. Из Цариграда побијачи вод живаца и ипарата за днса-јјају вест, као да је порта разаслала ње. За олакшање болна болестницима | салама окружницу у ствара бјгарбаш је иотоње доба вашло више суб- ског зајма. станца, које се у том правцу могуј уиотре ити (антипирин , Фенацетинј антнФебрин и др. Највећу пажљу траже увек симптоми у плућима; а| најважније, што се може ирепоручи-1 тп самоме болесннку, јесте : да се _ де ека па р НИ ц а у оставннињитранврло чува у реконвадесценци (прп, ског в д а днке Владилива Демеидија, оздрављању). 1о вреди за одрасле и | к ,,ј а ј е започета још 14/9. г. а традецу. Реконвалесценца често : е врло \ј алск 470 г одина, свршила се не давно. За то се време намножило око 2000

Обично се ннФлуенца рашарује ваздух'.м, јер сеЈ ваљда специФичне њезине бактерије уднсавају. Да ли је болест уз то контагиозна, т. ј. заразна, прелазећи од особе на особу, не може се позитивно тврдити, апи није невероватно. Но и ако је тако; тај начии раширивања болести заостаје ка далеко за оннм нрвим. Тиме, ш 1 о је досле речено, имплиците је казано, да праве нроФИлактичке зашгите иротив наФлуенце нема, која је као једва која друга „кута" иаидемична, та као да највећим летом превал,ује градове, земље а иста мора. Добро је, у колико је могуће, да се взбегава дотицчње са болестиицамаод лпФлуенце, аособито нека то чиве слабе, старе и болесне особе. Уз то ваља бити особито опрезнам и при обпчиом катару То су готово сва средства за за сачувањс од ниФлуепције. Задаћа науке била би, да употреби специФичпо средство нротив

ИЗ БЕЛД СВЕТД

лагана, спор> се враћа ссећање сна ге, те телесна и душевна енергична, способност за рад, а тек остане дуго слаб. и катари органа за дисање потрују дулсе. У ово доба треба за то што дуже остатп у соби са јед-ноликом темперагуром, док се посве ве оздравп. У сравњеиу са другим епидеиичким болестима, ова је садашња епидемија врло блага, те може иматп озбиљнији зоачај само у свезп са еппдемијом пнеумоније. Уз пркос томе ми с правом једва чекамо опај дан, кад ће је нестатв:

наследника а од целог великог имања, остало је још 22.000 Фор. Од тога је добпо »ородичан адвокат Бела Берват за породичну табелу, која пзноса 15 великих табака, 10.000 Фор. а за остали посао и трошак 6000 Фор. Остатак од 6000 Фор. поделиће се на 2000 наследпика. Ко је ту права наследнпк? — Обдарен проналазач барута без дима. /7ариск,а академија наука лала је енжењеру Павлу Вијељу Леконту награду од 50.000 дин., штоје вронашао мелинит, најбољи барут без дима. Сви европски листови донели су у своје време врло опширне нзвештаје о ванредном успеху < вога новог проналаска.

— Завејане железнице. У јужној Угарској био је 16 о. м. јак ветар, којп је нанео снег те се промет покварио. Измећу Земуна п Новог Сада не могаше возити влакови а нзмеђу Врбаса и Новог Сауа бпла је кому- ј никација читав дан поремећена Бе- ; оградски влакови остали су на ст. керској, б. пештански на врбашкој штацији. Најпосл суе сметње отклоњене, те је б. пешгански брзи воз сутра-даи изјутра у 9 сати (уместо дан пре у вече) стигао у Н. Сад. — Несрећа на леду. У М. Сигету учило је једно мушко дете од 8 годипа на леду тоцаљати се, те је случајно палО и од потреса мозга исти дан умрло. — Убијен. По једноЈ депеши из Обока, убијена су два Француска мисионара између Зејлаха и Харара. — Здразља у Паризу. „Журнад де Деба" јавља, да се у Наризу па горпгало здравствено стање. Претпрошле суботе било је 420 смртних случајева, у недељу 348 а у поиеде.љак 461. — ТалаФЗНока лимнја. У понеде љак пред Вожић отворена је телеФонска веза шмеђу Веча и БудимПеште. — Пвнлон. Барон Ротшалд дао је 100.000 динара за париске болеснике од инФлуеице, — Оболео. Енглееки министар председник, лорд Солзбери, јако се разболео у ХатФнлду. — Умрла. У Будимпепгги је умрла чувена иевачица Ема Турола. — Умфлн од ннФлуенце. 18 ов. мумрли су у Паризу од инФлуенце два писца комедија и либретоста Шиво и Дири, који су већ 30 год, заједно радили. Од инФлуеаце је умро и познати сликар Граније. — Осамдесетогодшњица. 17 овог месеца славиоје чувени енглески државник • ледстон, свој осамдесети дан рођења. Ои је примио силесију телеграма и писама из енглеске, Индије, Аустрије и Америке. Стари државник провео је ту свечаност у кругу своје породице у Хавердну. — ипеменик. Французи се спремају да у Руану подиту сјајан споменик девојци Орлеапској. Сноменик ће бити висок 17—75 метара.

Изашао те из штампе СРПСКИ ЗАНАТЛИЈА КАЛЕНДАР ЗА ГОДИНУ 1890 С ОВОМ САДРЖ0НОМ : Насдовна слика од Уроша Предића I, одељак Календарски део с разним кориснпм белешкама. II. одељак 1. Садашњост и будућност српских заната и занатлвја, од Раше Милошевића. 2. Произвођачке п стоваришне задруге од Раше. 3. Нрви ловац, од Љ. II. Ненадовпћа. 4. Корисги од удруженог рада, од Раше. 6. Тешко, је браде, међу људима, песма од Брзака. б. Раденачка песмч од Др. Ј. Илвјћа 7. Белешке о нашем Финанциском стању. 8. Шта у местоеспаФа? Од Раше. 9. Стакло са сликама, од Раше. 10. Шга нам предстоји? од Драг Н. Л.апчевића. 11. Наши занати с погледом на савремене усавршице п напретке а појединим занатским гранама. а) Нешто из ббућарског и сарачког заната са сликама, од Сввтозара Томпћа. 12. Слика Жавојица Жујоввћа. 13. Нешто о ковачком, лимарском и бравароком занату са сликама, од Свет. Томића. 14. Слиаа Светозара Марковвћа од Предића. 15. Живојпн Жујовић и Светозар Марковић, од Р«ше. 16. Наша пндустрвја, од Раше. 17. Наша железнаца, од Јел. Павловпћа. 18. Израчување геометриских иовршина са сликама, од проФесора С. Д 19. Урош Предић сликар. 20. Разве белешке. 21. Правила „Занатлијског Удружеља". 23- Завршна реч. 23. Разни огласп. Календар се може добити у свпма књшкарницама и код месних одбора „Занатлпјског Удружења" у унутраШЉОСТЕ. Цена Ј8 I д«нар. Слике Живојппа Жујовића и Светозара Марковића могу се добитн код уиравног одбора „Занатлајског У дружења" 50 пара комад.

Луда беше иза њега. „Пст" ! рече она. И гроФ уступи још једном нред нагоном овз иесрећнице, оста непомичан и ирислушкујући. Највећа тишина владала је у оиалој кућм: рекао би човек да је све спавало, да је све мртво. Па цркви св. Јована изби два часа. Тада се зачу слабо шапутање на првом спрату, по том иека пеодређена светлост озго падала је на окленани зид; иод је шкрипио више глпве пуковникове, осветљавали су најпре некв басамако, стару гвожђарију натрпају у једиом углу, .једну гомилу дрва, даље, убрљан ирозор што гледа у авлију, десно и лево неку стаклад Цррдну отрцану котарпцу и шта тијазнам? та п 1 "»« г си л ~ " "мацим

пуче, мршаве руке голе до лаката, држећш у једној руци лампу а у другој неку дрводељску секпру. Тек што тај гнушени створ премери очима по помрчини, одмах наже уз степенице с необачном лакошћу. Али беше доцкан, пуковник беше јурнуо с мачем у руци и већ је дрлсао вештицу за сукњу. — Моје деге, несрећниче, рече он, моје дете!... При том лавовском усклику, хијена се осврну и удари секирицом онако насумце. Настуни страховита борба. Жена, оборена на степаницама, тражила је начина да га уједе; лампа, која је одмах пала, горела је на земљи, а њен стењак, ирштећи на влажном цигленом поду, бацао је своје покретне сенке на сиве зидове. — Моје дете ! понављао је пуковник, моје дете или ћу те убити! — А, јест, добићеш га, добићеш дете, оддарала је жена неким иодсмешљивим гласом! м]је још свршеио !... пмам ја добре зубе ... л ме ме несрећник..,. хеј!... ки тамо горе... "туви пустите ме,... ја.... казаћу све... '0 да п че да малаксака, кад иека ■ра старија н много суровија стрча чућа :

— Ево ме. Несрећнпца била је наоружана великмм касапскпм ножем и гроФ, осврнув се, опази да бира место где да га удари. Л.уда је дотле хладнокрвно посматрала све али кад опази ову скочи на њу вичућн : — Она је.... Ево је.... ах! иознајем је... неће мн умаћи, Место одговора, поток крви облије патос; стара јој беше пресекла гркљан. Све то би за једву секунду. Пуковник беше добно времена да се нодигне и спреми за одбрану; кад то видеше ове две вештице наготпе уз басамаке и нестаде их у порчини. Димљива ламна беше скоро на измаку, 1'роФ се користп љеном последњом слабом светлошћу да пође за убицама, Али, дошав на врх басамака, опрезност му је саветовала да пикако не напушта овај излазак. Он чу Кристину како кркља доле и каиљице крви како падају кап по кап у сред тншиее. То беше ужасно !... (Наставиће се)