Мале новине

„Граната" против „Бомаба" У нас као да је настадо доба откровења. Почетак су ии биле „Бомбе." Још пре њпхове појаве, свашта се говорило, свншта се нагађало, свашта се помињадо, — читав свет „откровења." После њихопе иојаве 'још се ввше говорило, а миоговише тврдило, внђани су оригиначни докази и оригинална документа — опет чптав свет „откровења." И откровења су се пизала једна за другом, док се нису завршида Боитуовим телеграмом и писмои г. ПироКавцу п најзад изјавом Бонтуовом у париском „Тану," где сва тврђеља у „Бомбама" називљу дслом ФалсиФикатора. Али се на томе није завршило. Дошло је још једно ново откровење. Непознати писац уство је против тврђења у „Бомбама", побија их и мзноси нова откровења у „Гранати — Првој." Занимљива је та „Граната у седам „темпа" а пред попоштенима свију странака," занимљива је и начином писања, и ориги^алношћу и ннтересношћу нобијања и најзад, једним — за први „темп" ове „Грзнате"—новим „откровењем." Ми као неутрални лист нећемо за сад, док се ствар не скргаи пред судом, улазити у одену тврђења,, Гранате," као год што нисмо улазили ни у одену тврђења „Бомаба," јер нам је тешко оцењнвати величину нечијег злочина илн преступа, кад немамо ;још никаква уверења да. је он одиста учинио злочин рли преступ. Али не можемо да, п«д личном одговорношћу ппсца, не наведемо бар следећа места из „Гранаг ." Говорећи, како је скуиштина имала да реши железнички уговор, и ако је Бонту имао кога да подмпћује то чланове скупштинске, писац велп: „Дамар је се брзо преаео у скупштину. „Ту су такмаци за грађење железнице ломили копља. в Па и ту је језгро решавања бпло тек у једном мадом колу, к >је се звало „Одбор железаичкп". АкоЈје ;Бонту-у било стадо до чајега мишљења, њему је око могло бити управљено само на одбор. Ако би одбор већином својом одбио преддог, оида је извесно, да у такој стручној ствари не би ни скупштвнска већина свој гдас дада. „А иза овога. дамара иокуцкавао је још и један дамарчиИ , о чијем Је удару висио ковчић живота желез-

ничке конвенције. То је бида мањина, која је према старом Уставу могда негласањем да осујети сваку одлуку већине. „ Од ових сила зависио је заиључак уговора. „А за мпшљење министара и начелника и практиканата и пандура не би ни један такмац дао ни нотуре. „Рачунскоме оку ГенералнеУније то се није могло измаћи. „И Бонту, који је^позамашне тражње по некнх, која су ',се хвалили својом снагом, увек са подсмехом где треба показивао, он истп: чим му јо потајно пружио прст аредседник одбора железничког , одмах га је прихватпо. Све су странке у одбору гласале за овога председника. Но већина за примање била је несигурна. Нарочито је из владине стракке бидо иротивника, којп су се плашили да приме иа себе стручну одговорност. Но председник је на]зад добио већину. И већина скупштинска, шта је могло друго, него да гласа за већпну одбора од зналаца и стручњака. „Не смемо до душе рећи, да је нредседник железничког одбора сам дично тај чин подмићпвања вршио. „ПрЈн-овор је он водио прско једног адвоката. То се чуло тек оида кад је после овоме награду окрњио. „А 40000 дннара није примио он, него његова госпсђа. Један плави Француз њ \јзи је избројао новац. Овај господин није могао пред друговима да сакрије своје чуђрње о оваким домаћнм наравима .срнских бивпшх председниковица министарства, које не одговарају баш млого светској етакети. „Но и норед целе ове смотрености нашега нредседника одбора, последице овога дела нису могде да се сакрију. „Истога дана он је напустпо -есто, на којем је имао илату. „Престао је одмах узимати радна учешћа у ппсању протпв противника, у чему је његлво подсмешљиво перо било вешто. „И га го је највише падо у очи, ои је одмах почео исплаћивати новеће суме, о чему има доказа, како од лица којима је илаћено,|тако и од аката у суду. „Па где ли нам је овај брат у листи пред „Бомбама?"

„Нема га"! . . (стр. 9—10) .... „А праве кривце ва кријете и ако их знате, јер мислите да их држите на узди против њихових другОва. Тим вам нису опасни." .. ,. Како ли Ке се вама издуљити лице над ово не остане више тајна на ономе Двору, где тадагињи чредседник оддора данас иреставља Сраског Краља и сртску државу и вас? И то иред једном краљицом за коју веле да )е оличена наравственост ! „0 новој година она ће руку своју пружити са честитањем врло искреним српском краљевекои заступнику (стр. 11.)

Тако од речи до речи стоји у „Гранати", такО ево у овој првој „Гранати" једно пово откровење, а шта ли ће бити у осталима — Бог ће свети знати. Ово откровење је јасно и разговетно. Зна се врло добр * да -је онда преседник железничког одбора био г Љубомир Каљевић, садашњп краљевско-српски заступнпк иа румунском двору. За њега се ево у „Гранати" тврди да је од Бонтуа примио, као председпик железничког одбора скупштинског, 40 000 дин.! На њему је сад, да се и пред судом јавнога мњења и пред државнпм судом правда и онравда, као год што је и на писцу „Бомаба" и нисцу „Гранате," да своја тврђења пред судом јавнога мњења и државним судом и докаже. Жи бисмо желели, да наш свет не стекне рђаво мишлење о својим ирвацима, ми бисмо најволели кад би тврђења „Гранате" имале онако исто мало вероватности, као тврђења „Бомаба." Онда би био спран срам и с лица српскога народа и с лица оптужених особа. Није далеко врсмс, кад ћемо се на суду коначно уверити о свему овоме, о чему данас сумњамо, па било зло или добро. Аустрија на „Балкану" „Тан" говори у свом уводном чданку од 21. ов. м. о унутрашњем и спољашњем положају Аусгрије на концу године 1889. Из тога тога чланка вадимо нека мвста, где се говори о аустријској податици на Балкану: „Сиољна политика Аустро-Угарске, коју задржава чврсто уз тројни сав^з

мржња и бојазан Мађара, Пољака а Немаца ирема Русија, постала је много непзвесеија и несагурнија на бадканском подуострву. „Она је решена да спречава акцију Русије, али је у неарилици кад треба да ностава или одржа свој сшствени уплив. Како у Ссфзји , тако и у Београд/ аустро-угарска акција се састоји се једино из намераи жеља. „СатпсФецит, што је Аустрија изрекла Бугарској влади, неможе ићп дотле, да се она призна. С другв пак стране нп у Бечу пп у Пешти ништа се не чини да се затвори кеса бугарском зајму. Его у чему је та Фина раздика." Затим се набрајају сви догађаји, који су се десили у току 1889. год. у Србијп п који, како вел писац, морају у Аустрија произвести зебњу за твеном екоаомск>м и дипдоматском будућности у Србији. „Аустрија остаје при доста дискретним преставкама, а може лако бити да бага та политика својом умереношћу снречава још веће неуспехе јер но последњам новостима изгледа као да су норавнаие тешкоће односчо монопола соли, да је забрањено насељавање Цриогораца и да ее је ту заусгавидо опадање аустријскога унлпва. „Будућност Србије остаје и покрај тога ван домашаја, мигова и предвиђања Оечких. „Као што је политика Аустрије на Бадкану и у Румунији бида резервирана, тако је п руска пОлитика ост^да скдонита п умереиа. „У Петрограду су ималп лоша искуства, са генералима, који су бали изаслати као мисионари и са агресивним министрима. Упуства г. Гирса која су сходна осећањпма многих разочараних панслпвиста. гдасе; да се посматра и да чека. Најзад се је појмидо, да мади бдлканскп народи поносно чувају своје мдадо краљевство, да неће да буду вођени а да хоће да сами своју судбину стварају. „У Петрограду су тчкођер престади да верују, да вођаједне странке, ако је био ватрен русофил у опозицнји, постаје као члан вдзде одани руски агевт. „Руска се канцеларија дакле прибрада, а царева воља је прешла на поље годемог задатка, којп сесасто.ји у Финансвјалном и административном побољшаау свог широког царства."

подлиста:

КРАДЉИВВЦА Д1Р ПРИПОВЕТКА Еркмана — Шатријана. (Свршетак) С друге пак стране, у рупи ове разоојничке пећине, иепознаг распоред куће, све је то чинило те се гроФ бојао да те жене не утеку кроз нрозор. Непознавање места задржи га ту неко време, кад светде зраке пробију кроз стакдени прозор и дозволпше му да внди два стакдена прозора што гледају на удицу, осветљену с поља неком светдошћу, у иетО време зачу на удици ј ечпји крупан глас где виче: — Хеј! шта се радн овде ?... Врата отворена гле !.., гле!...

— Овамо, повика пуковник, овамо ! У истом треиутку светлост се указа у кућици. — Ах ! учини глас, крв!... до беса. . ако се не варам.... ово је Кристина!.... — Овамо !... понављао је пуковник. Тешки кораци одјекнуше по степенима и космато лице ноћног стражара Селига с његовом великом шубаром од видрине коже и бундом појави се на степеницама, управљајућа Фењер гроФу. Спазив унпФорму збунп се овај дсбричина — Ко је ту? запита он. — Одите.... човече... одите! — Опростите, пуковниче... алп.., доле. — Јес-т !... жена баш сад убијеиа... убице су ту. Ноћнп стражар пређе тада и посдед самак, подиже више Фењер и осветдр рију : то је било као неко предсоб шест стопа велико п водндо је со' У коју су ее жене сакриде; нево н што су водиле на таван још внш вале овај простор.

Бдедоћа гроФОва зачуди Селига; међу тим није смео да га нрекида, пошто га запита. — Ко станује овде? — Две жеаске, мати и кћи; у пиљарскОм крају зову их две Жезеле. Мати продаје месо на нијаци а кћи прави кобасице. ГроФ се сети тада речи Кристпниих што их је изг^ворида у лудилу: „Јадно дете... оне су га убиде!" па га ухвати неевестпца, мртвачка му зној обли дице. На несрећу нчђе у истом часу једну сукњицу карираву пдаво и црвеио, неке цапедице, једну капицу с тракама ^ве је то било бачено ту у ћошку. % ала нека неодољива си" сопстр"'