Мале новине

ИЗ БЕЛА СВЕТА — ИзгорелЈ позориштв. У ^Врислу је 25 о. м, ноћу изгоредо до темеља иозориште „Тћеаћ-е (1е 1а Воигзе". То је за осам дана треће позораште, које је изгоредо. — Није умро. Познати париски водвиљиста Шипо поблја вест, коју смо и ми по страним дистовима донели, да је умро од внФлуенце. 18 о. м. умро је само његов сараднпк Дари. — Жута грозница. У Бразилаји влада сад толика врућина, да тзрмометер показује до 40 саупњева целзијусових у хладОвинв. Услед тога са тамо појавила жута грознпца. — Оскудица воде у Бечу. Ноћу »Јзмеђу прошле суботе п недеље пукла|је главаа водоводиа цев између оба резервоара на Розенхигелу и Шмелцу код Беча, тс је због тога „ за читав једап крај варошн иастала велика пезгода: оскудпца воде. Један део унутрашње вароши п округа МиријахилФ, Најбау, Јозе®штат, неких 50 улица, остало је без вОде. Сама главна цев, која у просеку има •' 36 палаца, пукла је близу Ненцинга, те је грдна количина воде иоплавпла сву околииу. С ужасном тешкоћом радило се читапа два дана, док се ствар опет поправила. По вароши су кола с бурадима разносзла воду. Позориште у ЈозеФштату морало се затворити. — Течан мрамор. У скоро ће у Меран стићи једап предмет интересног проналаска модерне пластике. Чувени кппорезац Бер у Паризу пронашао је ерество, да мрамор начнвп течнам (?) и да га лије као бронзу. Једна пластична група, из'--гиврна тако на овај начин, бпће у скоро изложена у башги Берове сестре. Лпвење груие извршено је у Паризу. Течпи мрамор добиО је име, по провалазачу, Берито. Неистинита вест. Л.ондонски донео је пре неколнко дапа вест, да ће аустро-угарски цар ; 'и краљ Франц Ј осиф одрећп се престола. Из Беча најодлучније побијају ову весг. ПРИПОСЛАНО аа ствари иод овом рубриком уредништво не одговара. У скупштинској седнпци од 27 октобра ове год. унутили су носланици Лука Лазаревић и Илија Мо-

јић, питање на г. министра правде о томе, зашто се ја трпим још у служби, кад сам починио не знам какве зулуме и злоупотребе у служби као чиновник нолицијски у ранијем времену. Ради успокојења мојих познаника и пријател>а, а поводом оваког питања народних посланика, имам да кажем: да је поменуто питање покренуо само из пакости нрема мени поштовани посланик г. Идија Ж Мојић коме се је извесно из колегијалностк иридружио г. Лука Лчзарсвић јр ме овај последњи упј -аво и не е И( знаје. Није лепо брате Мојићу, тако јавно и на тако свечаном месту, као што је народна скупштина, да потржеш питања твога личнога осветољубља — токорсем у интересу неке опште ствари. Ја ево и сздаотворено изјављујем готовост да у свако доба станем пред суд са светлим образом да одговарам за измишљене злоупотребе — па и за сваки тштез пера — у мојој званичној дужности. Пред суд дакле господо, ко год има шта са Пером Ђ. Ранчићеи, т.ј. ако мисли, да сам ја у мојој службеноЈ дужности погазио хотимично ма г е зиковске прописе. То је данас бар лако јер је нови устав у том ногледу изједначио и чиновника са обичним грађанима. Тује једино место да се стварно впди да ли јв ко" и зашта крив а нетреба се кори стити свакад својим положајем да се из пакости нахуди ономе,коме неко лично не симпатвше; јер то није ни мало каваљерски. Патио сам већ један пут невино од пакосног потварања личних непри.атеља пред прошле године, кад сам чак ио измишљеним доставама из службе одпуштен, и г. Мојићу чини се то ваљда мало, те би желео да ме опет доведе у онако незгодан положај, без призрењч на то што је такав пут и неиоштен и н ечов е ч а н. Г. Мојићу, и теби иодобни, научите се једном ићи иравим "нутем да се људи стварно могу окривити само судсксм иутем кад је за то само суд надлежан а напуштај странпутична оговарања и потварања јер то недоликује озбиљвим људима, у које мислим, да и ти спадаш. Свечано одбијам од себе сваку клевету ма од кога она потицала, а стојим на б и љ е з и код суда свакоме, ко мисли, да сам му ја у

мојој службеној дужности ма какву незаконитост учинио. Суд је само надлежаи да каже : крив или ирав. 20 децембра 1889 г. Лозница. Пера Ђ. РанчиЋ иисар суда окр. подринског <то>

СМЕСИДЕ — Карнотова прапнска с једном Рускињом. Једно саопштење нарискога листа „Фигаро" дало је новода једној доста интересној преписци Францускога преседника ревублике, Сади Карнота, с једном рускињом. Повод је дала егзекуцпја над једчим псом, који је узроком једнога нариског полициског комесара обешеи Тај пас од расе тако званих воденнх ловачких паса и врло научеп, био је од свог господара тако дреспрап да у великим магацинимаЈврши крађе, и то прву најбољу робу која му је пала у очи у тренугку украде и да онда нобегне. Једном ухвате пса, и ствар дође пред полицају. Полицнски комесар нареди, да се нас обеси. Кад ј< Ј једна Рускињч, госиођа Европеус, прочптала то саопшгење, одмах се писмено обратнла преседнику републике Карноту, пнсму приложила 100 динара као накнаду за штету, коју је пас учинпо имаоцу онога магацина п изјавлла своје негодовање што хумани еарод као што је Францускн, место да казни газду пса, што га је за крађу дресирао, тако грубо постуна с невином жив >тињом. Сем тога госпођа Евроиеус молила је да се пас номилује, да се в,>ати његовом газди, или ако се овај не би могао наћи, да се пас повери њеној сестри, која живи у Паризу. Нредседннк Карно одмах јој је одговорио писмено. Прво је изјавио своје сажиљење, што је наредба взвршена пре 'но што је примио њено пасмо, услед чега је и он принуђсн да врати 100 динара. Извршење 'није било вишта друго но песпоразум п оп се нада, да оно код Русаиње неће имати као иоследицу ннкаква ненријатељска нерасположења према Француском народу. У опште Карно се нада да се у Француској неће више деситп извршење смртпе нресуде над нсом. Тако бар прича „Новое Времја".

ТЕЛЕГРА МИ „Малим Но гтама" 28. Децембра. Лондон. „Тајмс" и „Стандар" живо критикују руску окружницу, у којој се говори о бугарском зајму. Они је квинФикују као неоправдану н веле да у правом смислу речи, и непостоји повреда берлинскога уговора од стране Бугарске. ,/Гајмс" велн да Русији не приличн да нротестује против потпотпомагања, које учињено у Бечу бугарском зајму, док Русија не само потпомаже срнски зајам, закључен у Паризу, но га и Формално гарантов^ла. (Драга „београдска агенција" наше владе овде прави овакву примедбу: „Веома би интересно било знатн, како ће „Тајмс" моћи изнети доказ за ово тврђење, чија је злонамерма тенденција и сувише очевидпа. Ми смо, у осталом, овлашћени да изјавимо, дајз „Тајмсова" вест са«о безсмислена шала.) „Стандард" мисли, да би Русија ризиковал! кад би хтела Бу гарску или иријатеље Бугарске да повуче пред суд јавногамишљења, јер у очима овога суда је Русија ко.ја је згрешила, а не Бугарс/<а. Берлин. Један царски указ наређује да се избори за Рајхстаг држе '20 Фебруара. Мадрид (ујутро). Краља сваку вече вата грозница, има већ цела иедеља. Његово стање узнемирује свакога. Краљица наместница бави се само око сина, с тога се држи да је одложен један састанак о решењу министарске кризе.

ата | с бесшмучпим рикањем што ужасну стражара: ништа није било у стању да се уепротиви таквом удару. У соби се зачу строваливањч намештаја, што жене беху натрпале на врата да спрече улазак. Трошна кућица затресе се из темеља. И гроФа пестаде у номрчинп; за чим се зачу из помрчиве урлпкање, дивљи усклацн, проклињања, иромукла вика. Није ту било начега човечанског; рекао би век да се туку крвожедне зверп у својим пећинама. Улкца се испуни светом. Суседи се са свпју страна ^влачнше "V вичући :

Пуковник Дидериш залечи своје ршеинестаде га из Мајнца. Варошке вл&сти сматрале су за добро да прикрију од родитеља ова гнусна открића; но ја сам нх дознао од самога стражара Селиг, једино је он знао о томе сае појединостн, ношто је бао присутан, као сведок, у тајној истрази овога догађаја, пред кривичним судом у Мајнцу. Одузмпте човеку морално осећање његово, па разум, којим се он тако поноси, неће га сачувата од најгаднијих страсти.

С Француског н м. т. V

а и » сЗ Н О

03 сЗ в о. о Н 05 Јт 1 «2 ЕЈ >, е М X оЗ Ф 08 5- Ч

<Х> 0 И аз Ф сЗ -С ^

0 *=* р, м а5" и и 0 а о §

0) "Ч « 0) к • О а

0 ф

« н со 0 Р- а 0

05 0 0" са 0 8 « 0 сс &■ I оз 2. » # к. е т

1б СС 03 сЗ

« 0

^ га +3 0 о сг н 83 ш М х* 5 « О вч 0 оз ^ --

О со си о а о о

св 0 - «

р-, 0 сз са о 0 м < и

►

03 еГ « II. 0 •б ® ° 0 0 О сЗ со Рн са сЗ св

сЗ 0 03 о5 м г 0

о , 0 К сс О 0. а сЗ 0 О О &д св о 0 м о

•О

„ "3 Н ср & о го о и 5 со сг

а 5 о

сЗ Ј$

а>

0} 0 Г2 о Е* ^ о со дз ОО СР Т-Ч си сЗ Оц ф ч 2 а 3" м ф

св X сб ш

03 ш ш вс ш

>о м

& л О 50 Н ч

СО

ао 05