Мале новине

дајући на њихову сп*>?" -1 С пј еобн^с!. * *%■ У старој • .л видели смо, да је онг. , аовим Уставом и ново' 1 ' ,вном и нарлааентарв г ' .јзд нослужилазанаграђи<'■ лиФер8Ц «је и масне нлате нолмтичкам пријатељама. Место тражене штедње, ми омо имали увећаии б^џет, иако су многе буџетске партијеЈИинуте и ноткресаие. Јес, ово су у најопштијим потезвма погрешке и недаће у старој годинн. Исораћајући стару и цоче&ујући нову годнну, не можемо а да не ножелимо, да нова година буде весаак праве и истинске уотавности, нраве и истинске слободе збора н штампе, ћстиеске нравде, да ее на чнн<-ваачке положаје не постављају људи по политичком нријатељству већ но спрсми и способности, да државна благајна не буде пусто масло за полити чкепријатеље, да држава не буде место на коме ће нолитвчк** пријнгељи нравити што масввје лиФерације. Нека нам почетак аове годмве буде весник нраве и кст»вС! зуставности, слободе и правде, те ; ,а се нсд њиним окрзљем што боље и >:пто јаче спремимо за унутраппБ ч живот и јачање в за зада,так, која дугујемо нашо) браћи у тујјнни. У то име и у тој кадз Сретна нова годани! БЕОГРАДСКЕ ВЕСТН Руски диплпмати у Србији. Већ има неколико месеци како се почело шушкати и распростирати врло рђа,ви гласови о једном руском дипломи/ги, који је био нри овдашњем руском посланству. Та вест ширила се од уста до уста. у почетку врло н ејасна, неразумлшва, управо није се знало шта је у самој сгвари. Разн е прилике, које су се од то доба У нас десиле, биле су, за неко врем е, уташкале сва разна нагађања

о тој ствари. Но, пре неколвко дана, та је вест опет избила на повр) - ану, опет су настала разна нага 1 ања па чак и тврђења да сама чаша влада у неприлици и једној >доумици како да изведе јасну чигле јно праведну ствар, еад се ме!)у тим наилази иа врло дддан поијем да се ствар сврши г отномогне онде где би требало. . одо се да су покушаји од ст.> е наше владе чињени и то доста е ; р. гично, али да је све Јстал ■ без .^с успеха — одлагано је, одлага. обећавано, ина крају крајева опс - а остало при нрвим покушајима. с је министар снољ. послова г. г Грујић ташкао ствар и труд: е да не узм; шири размер — не тане предмет јавнога нретр д на чак, можда и материјал, за : ву новинарску белешку. Али се ј, нога дана морало дозиати, и до ло се. И тако сад смо мп у стм да изнесемо нашим читаоцима ц . ствар онако како је текла са св „м , безуспешним нокушајимв, па, оп-г» , нсто као и г. Грујић, да на крају станемо на да се као и он, заш мо: „Па, шта сад да се ради" Ствар је у ово^е. Пре јешо две године био је I овдашњем руском посланству, секретчр некакав Андрија Кукелг1л>рисавлевић. Становао је V оној улици II за Валожића. И о т- ји су тада становали у *?_ ____ можда се и данас сећају оннх сјајних забава игранка, теревенака што их је тај млади дипломата приређивао својим колегама. И то се тако терало го' тово из дана у дан Н пје, дакле, ни чудо ако је так > гостољубив господин остави>илепих успомена за собом. Нешто титула књажевска —јер у колико смо извештени он је био и некакав књаз — а нешто опет и положај који је заузимао у руском посланству, учинили су те ;је млади књаз освануо једнога дчна с грдним дуговима. У том је био и премештен у друго посланство. Истина, ле да се при поласку није опростио са својим повериоцима, али им је оставио своје менице, признанице ! као своју уепомену. Једномје дошао рок нлаћању. Кажу да су новериоци разабрали где се налази, известили га Отуда су полетеле депеше да се стрпе. Али стрпљењу не беше краја. Морале су се иредузета озбиљније мере. Пожалили се овдашњем руском но сланиву, он је чешто обећао и прено-

! ру^ио — стриљење. И кко је један од поверилаца бао крајња русОФол, опет гд издаде стрпЉење и пожали се мннистру спољних послова. И полетеше књпге за књигама нашем п слачству у Петрограду, и наш посланнк настаде Око посла, и руско мин. спољ. нослова. обаћа и — не бл нашта. И таао се опет почињал > п онет се тако свршавало. Сума је била великаи наш русоФнл морао се кренут и у Петроград Одлазио јес нашим посланнком у минастарство— обећаломусе; одлазио је и сам — тзрдо је увераван. да ће се наплатити; очекавао је, опет одлазио — онет обећање, а нашта, ништа. Истрошен, огЈрчен вратао сенатраг у Србију. Страшно је омрзиуо Русе. Изгубао је свжу паду, да ће Д*ћи до свога новца ала је плануо гпевом, отишао је у монистарство" и затражао пдмоћи да. му се као грађанану озе земље, заштиги имање, иовпц, канигал, од човека, к ји се корнсгио његовпм Фанатпзмом н опљачкао га. Међу тим, ваља додати, да је новац позајмљен бе? икаквог интереса прост * из љубави што је то Рус Једном је н^шег руссФила примио и сам г. манистар преседник, Сава Грујнћ. Ташкао га је, умиривао, препор} чивао да се стрпн, говорећи да со досад нини могло бог ана шта урадити, Хошто су бчли затегнутији одношаји с Русијом, али сад кад стојимо с њом у иријате .мтпу све Ке се то брзо свршити. И јадни рус&лил као и повервовао је. И сам г. Сава Грујић наредн, да се ствар обнови, И полотеше књиге за књигама, и цнема руском министарству и одлази му се, п писа се-руском посланству овде и одлазн му се, и ништа, и опет ништа и — до данас ништа. И много се пута то п ново а — мпого пута не би иошта. И, веле, би савет. И на том савету би Миловаи Ђошин и Вранпслав Нушин. И на столу би менпца. и на њ"ој пот гпсан својеручно књаз. И иогледа Сава Милована, а Милован Брачислав Нушина, а Нушинуу зелену траву. И хукну Сава и ударисе у нрса п рече: ,Дто дјелаћ?!" * Прекинути преговори - Поуздано смо извештени да су нреговори, који су вођени с Бугарском о трговачком у говору, коначно прекинути. Приспео. Гроч> Рајсенс, нови белгијски посланик, приспео је прексиноћ у нашу престоницу.

Бзоградска ггенција неће да води рачуна о

баш ни мадо својим дузк-

ностима и аоонентима ма колико ми гшсали о њеној неуредности и малтретирању њеном свију нас — она за то баш ништа не мари јер је брани министаретво спољних посдове. Да бисмо што боље ириказали њену неуредност, нека нам је дозвољенО да набројимо какве је денеше јуча ! -— 31 децембра — разаслала овд. ! уредништвима. Послала је свега 13 ! депеша и то 3 о 1 29 ир. м. 9 од 30 пр. м. и 1 од 31 пр, м. ако ово ни|је дрскост и безобзирност, онда не знамо шта је. Све депеше које ће данас изаћи у нашим листовима, наша читалачка иублика читаће данас у бечким и нештапским листовима сем оне једне од 31 §пр. м. Кека г. министар иреседник, министар еиољ послова окарактерише оаако поступања „београдске агитације" па према том г з и одреди^ да ли је и даље треба трпети и да ли је заслужује да јој се из државне касе плаћа 600 динара месечно. * Народио позориште. Тускоро ста јало је крупним словима наштампано у плакатима народног иозоришта да се мала деца неће трпети у позоришној згради и да се неће трне ти гласао говорење. Том ириликом казато је још и то, даће се сваки такав уклонити. То је грозна наре*,бз која нема своје вредности, Ето ономад нн представи „Саћурица и Шубара" говорила су гласно два бандиста наслоњена на ограду у партеру. Да су ова двојица била на ! својим местима па ни по јада али су по несрећи оставили ова, па изашли напоље на разговор с једним нижим чином из гарде који пата од уображења „да га гледа и радо има једаа госнођица глумица" чије ћемо име за сад прећутати. Платити па морати слушати нека оклепана и глупа бандиста а не моћи елушати оно заштаје новац дат заиста је жалосио. Управа ће учинитм и себи и иосетиоцима леау ус лугу ако звбрани бандистима да стоје наслоњени уз уграду у партеру где им није место, јер нико неће хтети да плати карту за пресгаву на уместо то а да слуша којекаква причша и церекања. Њихово се места заа где је па нека. седе тамо те да не буду на еметн.н и досада носетиоцима. Није дакле никакво чудо што нублика ладпи према позоришту. Толико сам пута читао како је позорипгна дворана била празна. Зар је

ОТАК

КРВ А8А ГОДЕВА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИТх Прва реч Ма како судили сувременици, непри ' страсна повесница убројаће 1883. у реД несретних годпна за српски народ у краљевини. Ја са .\Ј је назвао „ Крвавом годи ном и , а нраво би јој име било црна и крвава година. И она је доиста и црна и крвава, не толико по множини проливене крви, колик о но томе како је и ко је проливао ту крв Те зле године људа једне вере, јед

ђена браћа, стали су један против другог с иушком у руди, зарађени, омрзнути, раздражени и готови да једа \ другом у чине свако зло. Између народа и вла* ти дошло је до еукоба. Проливена је братска крв. Изродио се мет ж, који неоправдано иоси на-

зив

^Зајчарска буна и , пошто

Зајчар у

ттога норекла, једнога језика, сви Срби, че."го јучерашњи иријатељи, но негде ро-

овом покрету није ни учествонао, Правилније би било назвати га Црноречш или Тимочка иобуна. Вааст је бнла јача, и она је овиј покрет б,;30 и крваво угушила Мећу многима који су тада похапшени, био сам и ја. У хапсили су ме ка ■ чл^на радикалног главиог одбора, за ткм оковали. судили, осудили.... Но да не нретичем догађаје И ако веома несретан, Тимочка По буна уједно је и врло интересан историски догађај. Тојез .н мљива друштвена но.ј -ва, карактеристична за, от нокољења српског нар Јда у краљевини, која су у то доба делала као зрели људи. Изнети потнуну слику овога покрета, објаснити извор тт.егов, о''ележипт све мене кро н оје је нрошао и како ее напосд ; .тку

свршио — био би благодаран посао, но досао коме још штје доппо време. Мој језадатак овде много ужи и скромнији. Да оиишем о. догађаје, којн су се око мене збивали и у којима са\? ја лично учествовао; да нацртам оно нарче живота, које се преда мном р звијало; да предста вим сцене које су на моје очи одигране, -- ето то је задатак овога списа. Наравно, ово 1)в бити тек један комадић оне велике слике, која треба да представи целу Тимочку Побуну. Али та слика једино и може бити склонљена тек из оваких комадића. Тек кад сви главнији учесници у овим кобним догађајима — на^ били о и вољ !И или певоллш учесници у тћима -- исиричају све шт > су доживелп и вид ли — тек *а разн итика причања даће скелет, око кога се може носле скло пити жива слнка ове тренутне друштвене ерунције, овога неоч^киваног политичког проло«а, који је нрогутао толике жртве. Као граћа < воме снису служе многе и разнолике забелешке, нисане у току. самих