Мале новине

какво чудо што то бпва често кад се ладно гледа како по неки поеетиоц мора да трпи и елуша ндке бандисте. Овоме додајте често и јако кашљање смех и 1 ласни говор ваших суседа који седе по несрећи до вас пак ће те се и -сами ратосиљатм позоришта из кога сте мора ли изићи љут и нерасположен а ушли сте расположен и добре воље. Ако је Јправи стало до тога да позориште буде само позурпште и ништа друго, онда се је надатк да ће публака бита поштеђена ако од никог другог, а оно барем од несносног говора бандиста.

Убиство Иише ДнмитријсвиЂа О овом жалосном догађ ју наша читалнчкн публива још није на чисго. Ми нећемо да га оцењујем , већ се ограничавчмо то, да ствар нашим, читатељима нреставнмо онак'>, како га заи 'ересован естране доносе. Ма сио донсли шта о томе донози „Враник" лист којем је душа бао нок. Миша. А сад доносимо о тој ствари оиширан оиас из „ Заставе" ко;ем је душа био затворена Јаша Томнћ. Ево што „Вастава" велп о томе у чланку. „Је ли мор&ло бнти'?" „Јаша Томић је затворен. Затв >рен је зб >г убас;ва. Смртно је ранио, убио је, дакле, Мишу ДимнтрпЈевпћч. Убао га је јавно пред силним светом, убио га је, па пероау ж>воеадск<з железничке станпце. Убио гч јо бритвом. ,Руку Томићеву не подиже полптачка омраза; руку његову не нокреву лична мржња. Смртиа увреда љубљеее му жене — та га је убдцом направила. УбиСтв) свако осуђујем*!: убнство ово дуб ко жаламо. Али убастио ово и — потиуно разумемо. Убалачки нож, од кога погибг-, сам му га је Димнтријевећ у руку гурао. Убилачки нож тај оштрила је страначка заслепљеност лажвих „пријатеља" Димитрвјевићевих. „Ме грувајте се у прса, вп Фарисеји, око „Браника". Ваша^је жалост лажна. Да се омраженог Јаше Томића ослободите, жртвовали би ми и десет Димитрајевића. Вама, једано вама, корпстило је ово убиство! То ћемо вам и доказати. „I Иако са то збило. „На безобразлуке „Браникове странке одговорио је Јаша досгојансгвено. Господа се пашла у зипара и поте-

гоше и онет стару кеву своју, коб >е оно „нисмо" „које ће Јашу морално и политички сагрто и од кога и он у самој дупш својој зчцрвенитп мора". Сваки је морао помнслати, да се ту тиче некога писма, које је неоспорно сам Јаша неком писао, нлп, у најбољу руку, као одговор на своје неко ппсмо добио. Свака друга првтноста»ка била би и смешна. ЈЈа шта се најзад збало? У ме;то да се изнесе тако писмо, које терета Томића, Миша Днматрпјевић допосп везт, да се у његов >м поседу заиста налази неко писмо, у које сваки завврити" може. Надовезује, да је то пнсмо у небројено примерака препнсапо п нде од руке до руке п > свој ингел. ерп с-;ој н безобрачно ткрди. да је таки један препис и од једног „нрпјмтеља" Томићевог на повр; тни рецепис њ е м у (Томаћу) одаслат, а тај се поврагни реценпс, овгкако „случајино", у његовпм рукаиа, налази. Чудно иријатељство! Нчко од 1'омићевих пријатеља ни појма о том „писму" немз, а некако „случајно" се повратни рецепие од преиисаног рекомандованог ппсма налаза у рукама његовог крвног неиријатеља, баш главом Машз Дамвтријевића. Запста нечувена случајност? Господа Фарисеји, дакле, тврде, да је Томић Јаша у преаису то писмо прочитао, па зашто на њега нпшта не одговара ? Је ли Томвћ Јашазбиља то писмо добио или не, да ли га је збаља ирочптао или не п какову му важност придео ? — то не можзмо знати. Но једно ипак знамо. Јаша Томић тврдио је оред прнјатељнма, да Од нпкаква ппсма ни у препису добио није, које њега компромвтује, зато нема нашта ни да одговара ва њ. Али је често добајао без потписа гадна писма, која су му жену ружила; но на така ппсма нп освртао се ввје. Та знао је, из чвјег су гњезда, па пекло га наје! Но одједном се мења етвар. Томић Јаша шиље своје пријатеље: др Милана Божеског и Живка Вулетаћа уредништву „Бранпка", да по дозволи тог славног уредништва „завпре" у то пасмо и еазнаду му садржину. Ови одла'.е но не могу ваздан да до писма дођу. На нослетку норучује им Миша Димнтријевић, нека, се по ново потруде у уредништво, да им писмо даје, јер је писмо у њега. Пријатељи Томпћеви одлазе п увере се, да одиста пма неко „писмо" али то писмо није Томићево; то пасмо ипје и и Томићу намењенп; у

томе се писму шта виша ни пме Томићево не с-помиње. Чудновато, по сто иута чуднмвато! Нп име му се у писчу ие спомиње, па. ипак то иисмо Томвћа тако срамоти, да бз га убило. Т■* како је то могућво ? Ево како је! Када су Томићевв пријнтељи прочитали писмо, питали су Димитријеваћа Мишу, да ли је то ипсмо, које се толико пута спомињало и које се у последњем броју „Браника" споменуло, Димитријевић рече, да јесте. Др. Божески и Вулетнћ саопште одмах то Јаши Томчћу п кажу му садржај писма. На то нх Томић зам 1Л.и, да му буду иове решицп и да иду да траже у име љегово сатисФавцпју од М. Дпмигријевића 0 ш се врате одмах натраг и сретну Димитријевнћа на соааку. Пошто га ,]е др. Божески ословао, да би имао с њиме журно да говори, врати се натраг у уредаиштво „Бранива" (Наставиће се) ИЗ БЕМ СВЕТА — Убила га нихилискиња. Сгрази листовп јављају ово: У Москви је шеФ московске тајне нолиције, шгабни капетан Со".<тухин, дознао да се у кући Андрејева на рождествеком булевару скупљају нихплисти на своје ноћне састан-ке Да би сазнао о овоме, Солотурхин узме стан у истоји кући и оиазп 21 децембра ноћу, да пљке сумњаве особе, које нпсу становале у кућп, улазе и пздазе 0 ! за то задржи јелну од ових оеоба и то девојку и уппта је, шта тражи у тој кући? У исти мах извуче девојка ре волвер и убије полицајца којп паде на под. За тим избаци револвер себи у прса и остаде на месту мргва. Становнаци те куће, воји су па пуцање оратрчала нашди су полицајца још у жавзту и одеесу га на унаверзигетску клинаку. После девојке у којој ' су позпали телиграФискпњу, московске железничке стаиице, Олгу Гончаренко однели су у вапелу. После окога у целој вући Аадрејева учинињен је строг преглед и нашло се много компромитујућих предлога. И 3 Ј А В А Делпкатна страна жалосног догађ&ја у Е. Саду, не дозвољава мп, да постапак познатог писма — које је

индискрецијом једне треће личкоста без мог знарва и дозволења изашло на јавноет — објаснам онако, како би то могао и знао. Ово ће без сумње појмпти свак, ко зна; да је у питању част једне жене, којУ да компромитујем, немам ни воље ни повода. на узрока, Но пошто је и „Згстава" у свјм 201 броју, представила ствао — бар у колико се мене таче — сасвим неистинпто, то овим изјављујем: 1) да се ја, са гспођицом Милицом Милетићевом а потоњом г-ђом Ј. Томића никада заручпо нисам; 2) да је г-ђ')ца Милица Мплетдћева тзк онда престала, да ма пише писма, када сам ј <ј отворено пзјавпо да њу, због моје младос?и и за то што тада своје науке довршно нисам, узета не могу а уредништво „Заставе" ми ао коју цену иримити неЛу- и 3) да се, ак > се 0 каквом новцу у ппсму говорп, овј могло само односитп на повратак г-це Милице, јер је опште позаато, да поменута госпођа — бар у оно доба — није располагала никаквим каниталом; ја сам пак тади, као млад ђак имао преко 100 Форината месечаог прихода. } У осталом се чудим, да „Застава" и дачас, кад јој начеау један правпик стоји, штампа и растурује к>јекакве иепстане и увредз на основу I псказа једне личноети која се оче| вадно налази у тегаком под>жају | праведне сам одбране, те се тако ј може и сме, да служи средствама, због којих ба се у сваком другом случају, кш клеветнпца казаити морала. у Београду 31 декембра 1889. г. Алзксандзр Петровић новинар швФ нрес бироа

ФАСЦИШ БРОЈ 113 кр0вичнп ромаи 1мила Габорјоа аревео Ст. П. Видаковип књига трећа свеска 6 цена 50 пар. Може се добити у кљижари А. Пурића п свпју књижара по Србији. 1—3 --31 >■ ■

догађаја, бележзне из дана у дан, како сеј што догађадо. 11о себи се разуме да је оно тешко стање, у коме су писане те беаешке, морало и на њима да се одазове и нозна. Оне су на много места биле нок лгапе гор • Ч"шом и нонрскане ускннтелим гневом, Али ја сам се ностарао да их од тога очистим н оперем, дч уклоним све оно, што би ■сметало и заклањало да се јасно види ирава и верна слика истинских догађаја, онако како су се у истини збивали. Узимајући иеро у руку да нричам! •ове крваве догађаје, ја сам пред собом и својом савешћу учинио свети и тешки за »ет, да се нигде не огреншм о истину, и слободно смем рећи, да сам том завету д > 1 последњега редића, до последње речи уј овој књизи ос-тао нотпуио вер ■ п. Го читатељима јамчим и за то узимам па се пуну одговорност. Још ми је била жеља да дадем чита -3'сљима у руке занимљиву лексиру, коју

ће са задовољством, иа и с корлшћу нр > читати. Колико сам у овом посиедњем успео, пресудиће сами читатељи. Неаиољ 1. Јануара (по новом) 1890

а ТодоровиК.

I. Ј е д а н с а н Никад иећу заборавити једап саа. Он је на две три године наговеетио Зајчарску бупу. Као необичан еан јаеам га још тада био забележио. Неће бити без интереса да га овде испричам.

(мегдану тек је бојажљиво почела иушга™ |Своје мале, зелене лисТиће. Ја еам тада становао нв Калемегдачу у кућици до гостионице „Срн. Круне", којој је ова кућица и принадаи. Г. Никола Пншић и ја живели смо тада заједнички у том стану. У то доба ја сам био слаб, болешл .ив, много Сам кашља > и пријатељи су се побојавали за моје груди. Међу тим борбасновом напредном владом и њеном странком тексе била разбуктала, Железнички уговор већ је био прошао кроз скунштину и довршио још раније започети расцеп, Радикалци и напредњаци већ су стајали у скунштини као две иротивничке, завађене страике. Ми опзт амо у повинама прихватази смо те њине заваде и ширили их даље бранећи сваки своје гледиште. (На. тлвиће се)

Било је на нзм -ку зиме 1881. го-ине. Пролеће се тек томкљчло. Зова на Ка;е-