Мале новине

Од дуванеких лозова извучене су за амортивацију серпје : 8590, 3572, 6573, 7873, 2799, 4987, 3916, 4603, 1653, 995, 558 6346. А за логотке извучени су ови лозчви: Серија 2456 бр. 60 100.000 дин. 3833 бр. 27 10.000 „ Ио 500 динара добилж су: сер. 6812 бр. 86, сер. 4388 бр. 99, сер. 5760 бр. 39, сер- 9146 бр, 78, сер. 1289 бр. 66, сер. 5430 бр. 36, сер. 609 бр. 35, сер. 4242 бр. 65, сер. 3717 бр. 96, сер. 1384 бр. 97. По 100 дпнвра: сер. 7949 бр. 70. сер. 5398 бр. 38, сер. 7987 бр. 95. сер. 7362 бр. 28, сер. 9373 бр. 50. сео. 372 бр. 49, сер. 3355 бр. 24, сер. 3477 бр. 62, сер. 1708 бр. 11, сер. 3930 бр. 53, сер. 3927 бр. 30, сер. 636 бр. 40, сер. 4982 бр. 59, сер. 4618 бр. 29, сер. 7526 бр. 65, сер. 9971 бр. 43, сер. 1445 бр. 61, сер. 6143 бр. 62, сер. 6354 бр. 52, сер. 6808 бр. 54. Остали нзвучеип лозовп добилн су по 50 динара.

Убиство Мише ДимитријевиЂа (Нлставак) На захтевање Томићевих новереника, ДимнтрцјеЕић нокаже неке карте посетнпце. Те карте, које су боле исписане, требале су да буду доказ, да је оно нисмо ппсала Мидица Томић рођ. Милетоћ. По ис казу Мише Димнтријевића, писала је то писмо Малпца Милетић 30. октобра 1884 Писмо је управљено на Бранка Петровића правника у Пешту.ЦУ њему се одговара на потраживања његова. На питање од стране Томићевпх повереникч, прима ли он одговорност за извашење у јавност тога пасма, изјави Димитријевић да примп, а кад га иовереници позваше на даваље сатисФакције, он вбуњеао ноче говорити, да не налази узрока давању сатасФакције, алн вајпосле рече, да ће он имековати своје поверенике, поја ће даље са Томићевим повереаицпма преговаратв. Овде морамо прекивути и говора-; ћемо о томе писму и његовим постанку у идућем одељку, За сада спомнњемо само толнко. Писмо око одиста компромптира Милицу Милетпћеву. Писмо ово писала је она годину дана пре удадбе -своје: пнсала га је, дакле, девојком. И срамота, ко,ја бп је десила, погоднла

би, по општим правилима о поштењу, саму девојачку част њезину н Милетвћеве породице. За Милицу Томаћку рођ. Милетаћеву нако живи ружно рећи смео не би, јер породнчан жавот њезин био је светао и чист. Но тако схватање наје делио н>ен супруг Јаша Томпћ. Распру политике води) је Томић п Димитријевпћ. Част Дпмитријевпћеве жене иди жене његовпх пријател^а ннко дирао није. Милица| Томаћка неговала је и чувала љубљенога оца, болног Светозара Милетпћа. Полнтпчку страспу борбу она је из прикрајка само посматрала. Па откуд одједном да се без пкаквог иов >да и свезе потрзкју нежне девојачке тајне н срамоти дете Милетпћево ! Томнћ Ја,ша бпо је ужасно узрујаи; оп је Дпмитрпјеаићу послао своје девере да утаначе поједпноети о двобоју. Димитријевић Миша именовао је као своје девере: др. Младена Јојкића и Миколу Јоксимовића. Но о двабоју ови не хтедоше нпшга знати, већ се најзад сложпше, да далу запаснички ону дерну „изј»ву" да у том писму за Јашу Томића увреде никакове нема. Оеи су дакле опрали Јашу Томаћа; али нз обести и нитковлука не хтедоше повући увреде и са Милетићеве ћерке. Тако су ствари стојале до среде 20 децембра по нашем. Жо у четвртак иошао је Миша Дпмитријевпћ један корак даље Свакако по савету својих „прмјатеља", оп је у „Бранаку" изјавао : да одигта увреде уираво за Јашу Томића у том писму немат алн да то писмо јако срамоти Милпцу Томићку, жену Јашану. Па пошто је он за еадржииу тога пре вепчања свога знао, па ипак се Милицом Милетићевом веичаО — то богме п њега срамоти, јер он је твме показао, да је потпуно умна и морална. голотпња — а такпма он задовољштине не даје. Дошло је што је доћи морало. У сЈр е д сретнога четвртогодпшњега брачнога живота смртно рањени а за част своју јако осетљив Јаша дошаоЦје тада, по свој веројатиоста до тога убеђења, да му тако осрамоћеном и смрт гом рањеном живота даље нема н да со са убицом среће своје разрачунатп мора. Допуштамо радо, да је то несретна мпсао и врдо несретан закључак, ади схвата-

ње о части врло је раззолвко. Многи о ; првака „солнднах елемената" не би би процес због увреде часта својз жене иотегао, а Томић хоће да гине ! Немац бп у таком случају подигао процес; Мађар ба оног, којп му је увредио част женину, б»тином пзпребијао; Еигдез би |најмио сдуге, да га се па туку: Амераканац ба упао корбачом у уредништво п „нса* корбачем иочастио; 'Галијан би га у помрчпии н >жем убио; Рус ба га зубпма заклао; Француз ба га на двобој п »звао —• ала, ако о*ај то ие ба хгео — и као пса из пушгсе убао. То су видате разиодика схватања „прања Ч )сти". — Т^мић је тражпо Диматријеваћа и захтевао сатасфакцију, а кад ову не дг.бп — убпо га је јавно ножем. И опет велимо: дубжо жалимо овај трагпчпи свршетак. сахјгс&ивдг 5рзмн ј желззничких возова. Један немачкп лист ту скоро израчунао је брзпну разних. железначкнх возова у рззним дрлсавама Јевропе. Као најбржи воз у свету може се рачунати брзи воз у Б фдоу, на прузи Парпз — Орлеан, којом пролази 1545 метара за мпнут. А у Оиште пајбрже иду возови у Енглеској. Германија заузима тр,бће место. За тим додазе Белгпја, Даиска. Холапдија, АустроУгарскч, Итадпја, Русаја, Швајцарска п Шпанија. ПРИПОСЛАНО Ствари под овом руб^шком уредништве не одговара. Јуче сам имао рочиште код суда окружног у Прокупљу. Око четири сахата но подне, иошто у суду сврших послове, и кренух се иа пут за Ниш, заустави ме на пијаци један чиновник тамошње полиције ради саопштења неке продаје, која се истог дана у Нишу врши Нонашање овог господина према мени ннје бпло уљудно ни закоеима оправдано, због чега сам одмах и одпутовао али се исти господин, у самом тренутку, када се кренух љутито на ме обрецну са речима: „До ћи ћеш ти овамо стражарно сутра илп преко сутра.

Оволико само да се зна у које време а на који начин ннке извршне власти саопштавају продаје. 29 децембра 1889 год. Ниш. Љуб. Обрадови^ адвокат.

Отворено писмо Јанну ВабиКу бакал. и шткуланту иартијском Вгљево Драги Јанко Ти се од неког времена виђаш на радикалске зборове па чак угшњеш се, да у истима и нредњачнш ношто коју више бациш у кљун, —- ти кандидариш преседнпка остале чланове онштинског суда, одкани се ти тога пОсла — јер си ти активни члан напредне странкеено твоје звонце које си однеоу кдуб напредне с т р а н к е изнсмоглим гласом зове те — „Јанко, Јан ко оди носи ме одавде, ■— и баци ме у вечност, пошто је и наша странка престала живити, — а и ти се стави у стан.е иокоја, — јер се свака тица по перју познаеј !едан рбдикалац.

Г. Јови Ма* с1,мови &у учитељу Пирот Још 16 децембра ове године на раскршћу — пред Националом, обрлатисте ме и готово на силу узесте из пакости писмо адресован г. Јови Филиповићу учитељу у Ии(1оту. Обећасте ми да ће те га одмах предати атресанту, па ево ни доданас то не учинисте и ако сам вас плачући молио, Ја, као прос човек не зиам шта смерате с нисмом г. Филин >вића, само толико, метите руку на срце и помислите, је ли то поштено одвас као учитеља. Ше® иоште и адресант оставише мн рок за пет дана да то писмо предам њима, или да останем на сокаку са женом и двоје деце да просим и поред тога да ме предаду суду — То је рок и вами и менп о стављен, молићу вас најпокорније, да ми то пнсмо дате иначс ћу вас тужити суду, Пирот, 29 децембра 1889 г. НИСМОНОША Величко Тодоровић

Е Р В А Б Д Г 0 Д Н Н А ј (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(Наставак) И ако болестан, ја сам у овој борби узимао живо учешће. Пре тога ја сам иуне четири годиие провео у изгнанству. Че гири пуне године ја ам принудно био удаљен од политичких иослова у Србији и снречен да лично у њима учествујем. Сад кад сам се нонова иашао на српском земљишту, у српским нриликама, у сред ове разбуктане шртиеке борбе — ј« сам се наједан пут осетио као оно стари кавалериски, коњ, који дуго није учествовао у биткама, па иаједан иут чује звуке убојпе трубе која по-

зива на јуриш, звуке њему тако дмбро познате и тако миле ! Дакле, иако болестан, ја сам се цео цеицат био предао овој борби и сав утонуо у њу. С тврдом, неиоколебљивом верому ира вичност и нлодност начела која заступам, ја сам их ширио и бранно с Фанатичким заносом. „Самоуправа" је тада била нов, још непознат лиег. Ја сам свом снагом био прегао да је популаришем и омииим читатељима, и ревносно сам иунио њене стунце чланцима о свему и свачему. Ти су члапци често бивали и иразан „Фијерверк" ватромет која не загрева и не оставља нпгата пос':е себе, а«и који за тренутак нршги, сииа сјајне варнице и бљешти, а свет то воле, трчи и гледа. Понекад су ти питромети бали нилуле, у којима се грк прашак лакше прогута. Тако занесен за овом борбом, ја сам о њој мислио и дан и ноћ. Тиме у неколико тумачим и појаву овога ена.

Те вечери седели смо код „Срп. Круне" г. г. Н. Паншћ, А. Лреновац, Р. По -ј новаћ, ноп Марцо и ја. Вођени су обични |

разговори. Шаљив, као обичао, газда Арса ме је дирао и запиткивао: — Бога ти, која тије оно баба. што ти је иричала да војник за време рата не треба да се нримиче жени, јер носле тога обично погине*) ? Пои Марко причао ми је нешто из жиаота својих сељака и говорио о тегобном положају, у коме се находи савесан се,оски свештеник. Пашић је нешто објашњавно Ристи о акцијорнарским иселезничким дружинама. Није пала ни једна реч која би се могла одиети на мој сан. Око 11 часова ја и Нашић одемо кући. Пошто смо измењали неколико речи у његовој соби, ја одем у мој собичак, легнем и одмах заспим.

*) Нре тога изашао је био у „Самоуправи" неки мој подлистак где је тај говор бабик исчричан. (Настлвиће се)