Мале новине

ТЕЛЕГРАГЛИ 1 Јануара Мадрид (107* у јутру) Краљ је имао врло мнрну ноћ. Париз. Из Мадрида брзојављнју у 3 с. п. п. да стање Краљевог здравља иде на боље. Лисабон. Мннистарство поднело је оставку. Загреб. Услед наглог повећања инФлуенције, Земаљски Сабор одложен је до 8 Фебруара. Берлин. Норд Дајт ллгм. Цајтунг изјављује да цар није држао никаквог говора командантима корпуса приликом нове годи е и да су сви ти глаеови веосновани и неистиаити.— Рајхсгаг усвојио је у целокупности војени буџет но предлогу бу-] џетског одбора. — Преседнкк! )ави да у аудијенцаји преседниш- ј тва цар рече, да општа ситуација | допушта да се мир може сма- ј трати »а сада обезбеђен, али за одржање мара треба да Немачка одржи своју војску у вајбољем стању. Париз. Парламентарни кругови осуђују намеру Жељвил —Реаша за интериелацију о нутовању К&рно-а у Брисел, и надају се да. ће мкнистарски саает. којићесе држатз у уторак, одлучити да иеда аикаквог одгопорана интериалацлју. При законодавним изборимау Поатиер-у изабрани су : Рошуар (консер.г -вативац), Монтобан и Вержерак (републиканцч). Петроград. Прилаком нове године било је много унанређења и одликоваља. — Министри Дурново, Манасејин и Вишњеградска наименовани су за тајнг сазетнике. — Вановски бв одликоваа орденом Св. Владимира, — Ереарот ЋихаћеФ и Хубенет прнмише орден Св. Александра Невског. Веч. Данас у градским болницама није се појавно ни један случај инФлуенције. јКонФеренци-

ја чешко-немачка звршила је дебату о организацији ировинциалног савета пољопривреде и започела је претеес о употреби двају језика код самоуправни власти. Будимиегита. У комори министар Вароси изјавио је да ће влада на сваки начин гледати да се устроји једно наробродско друштво запловидбу Дунавом Гледе нови тендевција руски друштава који би хтели да цо бију превагу на доњу Дунавем, министар рече: ова друштва неће државу спревау да брани ннтересе Маџарске. Књижевни Оглас. Читатељима „Учитеља" Изашдаје из штампе свеска „Учлтеља" за месеце Иовембар и Децембар и разаслата је преталатпицзмз. Садржај је ов;*ј: 1. Против ручпог рада од К, Ђ. Н ~ 2. Цодмиривање потреба од Жив. Јовановпћа, проФесора; 3. Дистићи; 4. Доппс из Мостара; 5. Из шкодског живота: а. Дпвљаштво од Мих. Јов.; б. Деца — судпје у школи; 6 Јавпост: Дарак посвећеп г. Атанацковићу проФесору; 7. Пут у Париз и т. д. У „Предавачу" су ова предавања Десетни разломцв, ^Промењиве речп, Комбинованп задаии «з рачуна, Са прпроде на мапу, Број 10, Број 11, 0 гласу „И", 0 гласу „М". „Учитељ" ће излазити и даље један пут месечпо у свескама од 5 табака. ^Цена му Је за годиву 10 дпн, за пола годпне 5, а за четврт 2, 50 дии, За остале земље годашња је цена 6 Фор. Молимо прпјатеље удружења да се живо заузму око расиростирања овог листа. „Уредништво Учитеља" ФАСЦ1Ш ВРОЈ 113 КР0ВИЧНП РОМАН Емила Габорјоа аревео С т. II. ВидаковиК књига грећа свеска б ЦЕНА 50 ПАР. Може се добитп у кшпжари А. Пурића п свпју књижара по Србији. ј 1—3 ~ :

БШШ помш и I НИНИЕ ПУДЕРI ДЖМЕ које желе да своје лице њежио глатко, чисто и фино одрже, нека не пропусте употребљаватЈ! познату бенкову помаду против пега, Флека, бубуљица, рапаве коже п осталпх нечнстоћа коже на лицу, прсима а рукама, Једна тегла 1 динаг НИНОН-ПУДЕР за лаце, прса п руке којп радп своје ®пноће и доброте наЈвише тражен, јер сачува њежност коже при најхрћавпјем времену, а нп најмање није шкодљив. Добива се бео, роза и жут. Једна кутија 2 динара, Позор !!! Да би се при куповању свака забуна пзбегла, то стоји на свакој теглн и кутвјп јасно н разговетно моја Фврма Ф. ПЛ. БЕНКО, АПОТЕКАР У ЗЕМУНУ Моја се ио.мада и Нинон-Пудер може добит само код мене у мојој ааотеци у Земуну и код другеристе Вошка НиколиКа у кнез Михајловој улици 784 2—2

- У КРВИ ЛЕЖИ ЖИВОТ Господину Јовану ХоФу ц. кр, дворскомлиФеранту скоро свију европских суверева, ц. кр. саветнику, Притежаоцу 76 највиших одличија у Еерлину и Вечу. Варош. Отаћеп. Вгаипет.чћ-акзе Л? 8 МЕЗЕРИЦ, 21. јула 1889. Овим вас најучтивије молим да ми у што скоријем времену пошаљете 10—12 Флаша вашег изванредног лековитог иива од сладе Хилдобрннд к; аљ. еаветник. БЕРЈ1ИН, 4. Фебруара 3 889. Употребом Вашег пзванредног Хофовог лековитог иива од сладе стекла сам после кратког времена уверење да овај лековити Фабрикат на моје здравље врло повољно дејстнујс, при чему сам не само апетит добила п иравнлније варење него и стварање здраве крви причииило. С тога вас молим да ми опет иошаљете 12 Флагаа на далеко^чувеног Пива од сладе еа чије лековитости ја га болујућим пајтоплије препоручујем Клара Штолценберг. Може се добити у Београду: у анотеци код „Цара Душана", у Нишу : у апотеци код „Стевана Немање" п к. Ђ. Блесидеса — а по цени пиву 1 дин. 45 пр. бонбонама 45 пр. и 90 пр.

957, 3-

шГ

ШЈИМСТЈккч.

(скорашшн истннит догаћај)

1. Ламберт Черни, земичкар, беше момак Око својвх 26 година. Млад, живахан, весео. Живот је његов био пун неких чудних, младачких особана. Волео је вино и — цуре. Ал' он беше нстибски заволео једну лепушкасту жепу. Антонија Тончика-Менер, око 35 година иљенила је његово младо срце. И она Ј 'е њега волела. То беху два срца спојена у једпо; то беху два живота са једним истим осећајииа са једном истом мпшљу : Љубим те... Љубпм те.. — Па как> ћемо драга? говорио је у доконици Ламберт својој миљеппци. Ти си жена... тп имаш мужа, а ја,. ја ве могу без тебе живети— Нп ја без тебе, одговорила бп Антонија,

па би пустио на во.т,у својом сузама да теку дуго.,. непрекидно.. — Па онда, мрморио је у љубавноме заносу младп Ламберт, ти пмаш и дете.. — Које волвм — до лудила.. — И ја, јер то је дете моје миле Антоније.. Тада, у таким прилак-Јма где су исказиванп топли и нежни осећаји, спојила би се два нољупца у један страстан, силан, дуготрајан, па бп се изгубили у тихом ромору сгабачка, гласа: Љубим те... Лзубим,.. Да л' је ова љубав била чисто, божаиско врело младачких осећаја? Да пије она почавала на темељу неопростпва греха ?.... Да, та љубав беше грешна. јер је Антопија имала свога — мужа. И љубав има својпх пдеала, али пма п својих дужностп. Пустити ерцу на вбљу, а за'оравпта на своју свету супружанску дужност. то је грех, а грех рађа злочин. „Једном само човек склазпе, „А за грехом грех се ваља".... И дојиста! Тај грех довео је за собом тежак, ужасан вдочан : убисгво и симуЈбистзо. Да причамо !

— Иа докле ћемо свако, мила моја Анто нвјо ? говорио је Ламберт на два дана пред нанг божпћ својој јараници,. Ја не могу вшпечекати.. Свет мп је мрзак! Радња мп ое не мили. Црно ми је све.. ама све.. оспм тебе, драга моЈ 'а Антонијо.. — Иа шта ћемо? упата Антонија, а сузв јој грунуше из очпју. — Шта ћемо ? Не знам ни сам, тек овако пе можемо впше живети... — Па онда да умремо ! На гато пам је жи вот кад нисмо слободнн ? — Да умремо ? Збпља то хоћеш ? — Хоћу ! Боље је н смрт него живот у непреклдвој зебњи и страховању... — А твоје дкте ? — Ко се стара за малога мрава ? Ко се стара за тацу у гори, за црва под кором ? Бог! И 0 1 ће се бранутп за моје аало чедо! Ламберте! Дч умремо, тд слрт је тако лепа.. — А како ?.... -- Како?.. Ја желпм да умрем од твоје руке ! Уби ме, Ламберте, па ондч уби и себе !. Наше ће се душе узнета горе на вебо, а ми ћемо се љубнти.:. дуго.. вечпто-, (Наставиће с:е)