Мале новине

испит и постала за тим Аекар опште државне болнице. Она је од то доба непрестано отправљала своју дужност савесно и на задовољств ј и својих колега и болесннка, којп су поверени њеном лечењу. Алп од пре кратког времена г. министар полиције Која Таушановић пешто се изпизмао на др. Драгу. Да вспричамо догађај. Г. Таушановићу падне на памет да доктор Драга треба да дежура сваког трећег дана 24 сата, и моћни Која што нампсли то и хтеде учпнптп. Др. Драга на овај акт одгозори да она по закону сааитетском као секундарни лекар није ДЈЖна дежурати, него да је то дужност лекарсних иомоИника, који, по санитетском закону, једпно имају да деж УР а ЈУ У болнидама. Тако је ствир трајала неко време, кнд г. министар опет упути угфави болначкој акт с питањем, да лп др. Драга дежура. Она п овај пут одговори у смислу првога одговора с додатком да чека па решење министрово. Место сваког'* одговора и поред јаспих законсках прописа ко има да дежура у бОлницп г. мпнисгар место да тргне своју наредбу, он ваљда да би д ру Драги што лепше честитао нОву годину, пошље ва нову годиву акт управи болничкој, да је др. Драга Љочић </гпуштена из државне службе, да јој сч тај акт саопшти на иотпис и да јој се плата изда за месец децембар.' Кад овако стојн ствар, и кад санитетсни закон јасно проппсује коме је у дужности да у болнпцц дежура; даље, кад је г. минпстар и поред свега тога тражпо > и наређпвао да др. До гл дежура па кад опа, свесна свога позава п првва то одбила — и он је за то отпустио вз државне службе, онда шта се п кзко може мислпти о овоме ноступку г. министра ако ие да је овај^корак учинио из нека нврвсиол жења према д-ру Драги. Ако би^се дозволило, да г. мннастар има прав > да обилази јасне законске одредбе в сам иаређује шта хоће, онда би он^тако ®исто могао ларедити да од лекара — овде д-ра Драге тражи да у болвиикој кујни кува, пере судове, иере и нребраја рубље игд. Бадава, алекспначка екселенција не може без реФорма! * Нова справа за ФОТОгарФе. Имали смо прилвке да впдимо нову амерп-

канску справу за ФотограФисте, ко,)а је била на Иараској изшжби а која се надазп у атеље-у г. Лецтера дворског ФотограФа. Ова је сирава велпка, и може у један мах веома пластичаи и жпво да сними групу од 200 особа, а поједине сл ;ке у природној величппи. Бадав-!, Амерпканци на Америкчнцп. * Тужба. Г. ТриФун Јеремхмћу бив посланик из Прокупља тужмо је г. Тасу Ивковића за увреду нчнету му у „Бомбама". Суд вар. Београда одбацио је ову тужбу јер не садржи изразе којима му се наноеи увреда. ДОМАБЕ ВЕСТИ 29 Децембар у Нишу. Нишка „Слобода" јавља: У осталим варошима и селима у Србији 29 децембр је као и други дани. Али у Нишу није тако. У Нишу је он нај±>ећи нразник. Тога дана је узет од Турака 1877 године. Тога дана је сила турска у н.ему иолижила сво;е оружје и спремила се да иде; а сриска војска, после пет стотина година, опет ушла у славпи Ниш. За то он тај дан памти и прославља сваке године. „Још у вече се опазило живо кретање по вароши. Улице су чишћене; дућани п куће кићене заставом: свет се кретао и спремао за сутрашњу ирославу. Сутра дан је освану ла варош у свечаном руву. Свечана архијерејска служба ночела је у Саборној цркви око 8 и по часова и трајала до 11. У цркви је беседио стари прота Прокопије — Нишлија који је и сам учествовао у свима радњама у освојењу Ниша и одбрани Српства у њему. И беседа му јо била о томе, о влади турској и ослобођењу. „После благодарења кренуо се, но лепоме времену, цео свет из цркве у каФану код „Синђелића" на честитањ?. општини нишк<>ј. Тамо је већ све било готово: преставници оншт. очекивали су госте да их ночасте и приме лепе жеље њине. Постављени су сви столови и на евакоме је било по што за госте. Војена је музика свирала разне војгге маршеве. Гости заузму своја места и отпочне се живахан међусобан разговор Онда устаде епискон нишки г. Јероним те у краткоме и лепоме говору напије у здравље Нишлијама, који

су умели толико стотина година да се бране и одбране и понада со да ће ти грађани нишки и од сад умети да цене и бране слободу своју. О.чда се у другој соби зачу глас г. Кола Рашића, који својственим му начином проговори неколико речи о будућности српској што публика пропрати са „Живео"! Онда устаде начелник окружни у пенсији г. Лукић те напи у здравље Њ. Величанству Краљу, пожелевпш му царску круну. Публика и ово пропрати са „Живео"! и „Многаја Лзета". У вече је варош била осветљена и кроз варош је свирала во,ена музика. „Тако се свршила ова прослава. Ш1РЕНД ПИСША писмо 26. три љубавна писма Госиођици — Инфлуенци \ Аппса ппа сага, моја др гжесна го| снођице, Ја вас страховато, ја вас ужасно волем. Ја бау вам још и у лепшим и поетичнпјпм изразима, н> што су '„страховато" и „ужасно", кскчзао моју љубав, да мп случајно пису оаш сад ссећаји толпко нибујала, да ми се језак сасвим завезао. Но боже здравље; он како се завезао тако ће се н развезати, па да ви/1нте опда. Оао истина, ако се не варам, ја сам вам у ирозтлом писму то већ једном казао да ваи волем, ала то нашта не смета да вам с«е то п још једном кажем, а ко зпа да вам то и у идућем пиему нећу онет поноватп. Ах, дражесна саворана, тава бар знате ону несретау слаб сг заљубљеника, да у сваком писму све једно те једпо говоре, аерујућа тврдо да су увек казчла нешто ново, јер све нм ее чани да прошли пут нпсу баш тако јасно нсказалн како је веЛика њнаа љубнв. Дакла, не чудвте се моме понављању. Елем, ја вас ужасно љубнм, дражесна сншорииа, п баш с тога пмам право да вам искрено говорим. И право да вам каасем, аппсанпа сага, ваши ноступцп у последњз време јако ма се не донадају. ЈГре свега ја сам бно веома неирајатно пзненађен вашим доласком у Београд! Ва, госпођтца ИнФлуенца у каљавом Београду! Ко ли вас то

преварп и ратента да ирелазпте Саву и Дуиав! И шта ћете ви у Београду п у Србија у онгате? 3 ?р је то ваша ирилпка, зар је то ваше место, и зар је то ваше друштво?! Знр вп, ви гђцч Инфлуенца, која је имала ч 1ст бити толако дана у најпраснијем ..рајатељству с руским царем, па са шплнском краљацом, па с немачкам царем, па с толикпм другнм отменпм и угледнпм особама, управо с највећпм личностима у Европи, ва сад иа један иут дг>лазите у наш јаднп, неосветљени, некалдрипсани, безводнн, смроти Београд, долазиге да ашикујете с нашим бе-градскпм дроњама!!! Не, не! — ја сам и сам Србин п обпчни становнпк Београдз, алдшто јес, јес — Београд нпје за вас, у ошнте ови наши сурови прајевп нису ни за вашу углађепсст и нежност, ни за вашу лепоту н чар! Ето да не идем даље, узчћу одмах први ирамер. Чпм сте стиглп у Београд ви сте потрчали нашем госнодпну Који. Ка > велпте: ов) је минастар, овде је сад богаство, сјај лепота, биће бар надик на оно што смо ималп у Европи. Па ? И1та сте нашлп овде ви, којја сге по Европп код царева и краљева била свикла на свплене носте| ље; на простране, мирисне одаје- аа слатке, мпрпшљаве тејове, на блвгу топлоту, која се на град мери, па красна, као млеком ннливена, ружп; чном мпришљавом в >дои скупана тела господска ? ! Нећу да завирујем •у г. Којпн домаћи живот алп св>како неће бпти далек> од истипе, ак наговестам ово: Испод цриа Фрака јамачно је •а где провзрила дебела пг.муклпја, потпасава шароким сељачким тканицама. Па је онда дошао какав бакрач с кључалом водом, пун трња Прво ноге до волена у кључалу воду, па онда огроман јоргап на главу, на су ту пеци, као невини младенци у усијаној пећи. А за тим се јамачно појавао какав огромен бабац с коштуњавим рукама, чврстпм као кљешта, носећи у руцп ташир са сирћетом и зеј 1! т;) ном. Тада ,јв настала операција трљања. Пуцају коста, крцка грбина, а бабац јо 1! ваше ирвтаскује п штапа говорећи: — „Аво, ако, то се вида да сам добро потревпла жалу те дамари почињу да раде". Тако изгњечену и измуљаву трпа ју те у кревет, где прво мора д

Љ7ШНД ТРАГЕДНЈА (скорашњи истинит догађај)

(Свршетак) — Нека буде!.. Сутра Антонајо више Ба,јФертове ниваре. Чекај ме у ономе јарку више Фшетечкове воденице.... Будп храбра!... — Ох, кадо жељно чекам тај трепутак, који ћеме вечито с тобом спојити,. Ламберте.. збогом... Њихове се усне додирнуше и — пољубац је запечатио вечнту љубав два несретна живота... У субогу 23. овог месеца на самн Бадњн дап око 2 сата по подне седео је Љшберт еа Антоиијом више ииваре Вајфертове, у једном ма-

лом шанцу. Беху једно према другом, Антонпја весела, ћерета и смеје се, а Ламберт озбпљаг;. сетан и невесео. — Ламберте.. на да се растанемо са светом ?.. Добро.' То је лепо ! Ох, како мора да је дивно на небу! Овде злоба п накост; мрат и зима, а тамо љубав и вечпост, пролеће и песма.. Је л' да је лепо горе на небу ? — Лепо!.. — Па сврши, посао твој! Ја сам готова!., Гле, како сам се.очешљала, обукла, као да ћу с тобом пред олтар. И то је наша веридба ! И смрт је наше вечио венчање... Тв >ј револвер, то је мој свећеипк, који ћеме вечно с тобом здружати.. Ламберте, пуцај., ја сам готова... И она му са»и руке око врата. Пољубп га страстнО у чело, а он њу у лице. Пољупца изумираху на ружичних уснама два песрећна створа — Дахле?... — Збогом, Аетонијо ! Горе ћемо се опет видети. Она се осмехну. Ламберт притасну цев од револвера на њено слепо око. Хладно гвожђе као да за часпоплаши сироту Антонају. Лако сз стресе, ал' онет, на њеним уснама залеирша блажени осмеј.. — Збогом, Ламберте..

— Збогом Антонијо !.. Још један пољуба^ још једну каи милоште са тих рујнах усташца.. И они се опет пољубаше.. То беше потоњп иољубац, јер одмах за тим плану револвер. Млада Автонија занесе се на своме месту уздахиу и — паде на хлддну земљу. На њеним уснама треперио је онај мио, као да је хтео рећа : Ламберте, збогом, горе ћемо се оиет впдети.. Крв шикну ез ране. Ламбрт се дпже, па се саусти у крај мртва тела сзоје миле Антопије, п ноче јој љубити расплетене власи и бледо чело крвљу покапало. У једаред скочи. Упре револвер у своје чело ал, му рука задрхта н револвер паде на бдедо лице њихове мргве драгане.. — Антонајо, збогом зајеца у тешкомм болу несрећни Ламберт. Горе... виде ћомо се опет.. Јоах једаи пољубац, један боаи јаук и свс се опет стиша. Ламберт је оставао своју мртву драгу, ва се воачарским пољем упути у варош., * * * Дошао је у гостиону „Жаровног венца". Узео је једну собу.. Ад' пре, но што је отишао горо, он јз аскао вина да жије,.