Мале новине

посрче огромна ђуровача јака, дрпа вина ускључала с бибером. Споља од трљааа, пзнутра од јала кључала вина с бпбером ви се осећате као на жеравицп, али то баш п јесте добро. Тада долази*на главу једап јорган, на други јорган, па трећи јорган; па онда само још једно мало поњавче; на одозго јг.ш само с т а р а матерпна бунда и сараљпваве је пзвршено. А кад је сутра дап г. мпппстар и вп с њим — понова бпо откопап испод дебелих јорганских слојева, прко што је љегова екселенција зажеледа, т. > је било : — Главпца жпва, кпсела кулуса ч асољена туцаном папрпком. А ? Агшса Ш1а сага? А? — ногађам ли ? И је ли то све за вас ? Зар је то начпн како се с вама постуиа ? Зар су таква кувања за ваше нежпо тело; Зар је онако јело п пиће за ваш господски стомак. 0 дражеона сињорина! како васжали м за иретрпљене муке. И не заборавнте, дражајша, даје све то било код једнога госаодина миниетра, код човека, који се свакако куд и камо одликује од свију својих обичних суграђана! Према томе сад замислите шта вас тек очекује код лругих обичннх грађана. Па још кад номислим да в с непскусну как в шерет може нреваварвти да се макнете и куд гОд у унутрашњости Србији! Ах, сиљорина моја дражајша, нросто ми се кожа јежи, а сузе ми скачу крунне као песница. Да не да бог да се макнете ма куд у унутрашњост — вама би ту био гроб. Пре свега ви би се морали удавити у блату чим паиђете на нрво српско село И немојте мислитп да ,је ово увеличаваље или да је речено у фигури. Не, дражајша, већ ви би се доиста просто на просто уданили у блату — па крај. 'Л баш да вас случајно и мимоиђе та прва чаша (што је иемогуће) слабо би в м вајдило. Ви би у нрвом селу, у које дођете били уморени или удављени. Ви просто не можете ни замислиги на какве би вас иуке ударили. Од вас би било триста чуда и ви бч морали испустити нежну душицу у највећим мукама. Ја ћу вам у неколико речи само наговестити какви би вас јади снашли у Србији. Вас би парили крпором, затрнавпли би вам табане ужеравицу; мо-

рали би у П ) ноћи по највећој цичи, гола голцита еилазити нод воденички точак да вас попрска вода с љега, морази би нити ускључану препечену ракпју, у којој су се 24 часа кувала најљуће папрнке пуркаре (ако ночем знате шта су то иаарике иуркаре, драга сињорина!); морали би се кадпти буником и мечијом длаком; морали би пити лаљску богојављенску воду и још другу лековиту воду у којој је нреноћио сув слепи миш морали бп у колачићу појести и једно крило од тога слена миша; морали би се покрити губером но глави, па издржати да одозго нреко вас трипут иређе мечка мграли би но цео дан трпети глад (једноничити), морали би се, кад изгреје нов месец, голи нровлачити кроз расцепљен бурјан која би се после метуо у димњак да се ту сасуши; а ако вам ни све то не би било довољно да свршите, онда би морали гутати огромне пилуле сичана и ту бн вам морао бити крај. И знајте, апнса нпа сага дајесве ово само један мајушаи делић оних страховитих мука, на к јс би вас ударили у првом српском селу, у које би завирили, Просто не можете себи иредсташти какви су разбојнпци ови моји Срби, и како не »рпе такве Фине госпођице као што сте ви. Ако нпчим другим не м гу да вас нрогнају, знате ли да су у стању усијати гвожђе на вам то усијано гвожђе прпчврљати билоначело било иа табане, и„и на леђа, или на које друго отмено место где има повише меса. Осгављајући вам да на дубоко и на широко пр 'мислите о томе где све могу бити таква отмена места и како би за вас као једну отмену даму могдо битп веома оаасно кад би нешто, ие дај боже, отишли из Србије жигосани на ружном и незгодном месту — ја ћу узети да нотражим злу лека — н чим га нађем одмах ћу вам писати. А сад, агшса ппа сага нружите ми у мислима (али молим само у мислима) вашу драгу, меку ручицу да је пољубим и да рекнем Лаку ноћ, На други дан Вожића 1889. Неапољ. Ваш срдачњејши: Нарио Амурели -««> 0<Ј*="

ИЗ БДЛНАНИЈЕ — Вј )аћа с9 у активност. Руски лпст „Дењ"; доносп ово. „Каравелов, за кога се мислило да се повукао с позорнице, у екоро ће да даде знаке живота. Један од прпсталпца његових, Китапчев, држао је у собранпји говор, који је иасппрасао сам Каравелов Тај говор, у коме је говорнич веома нападао последњи зајам у мало ннје пзазаао над кабинета. Стамбулов је добпо већину ари гласању само с тога, што је ставао нитање о поверењу, чиие је заплашпо собранпЈе због пеодређености положаја која може |да наступп због његове оставке. Каравелов је већ спремпо себи земљиште. Уверавају, да ће ор , заједио с другпм вођама онозпције. изаћи у идућу пзборну борбу, која ће, по свој ирплпци, преобазоватп састав кабанета". Полуслужбечи орган бугарске владе, „Свобода", напомињући ово велн како Ки 1'апчев нпје Каравеласта, што ја и јавпо изјавпо и да ње)бв говор ни мало није уздрмао ноложај кабинета. Намери Каравелова да стуни у актаваосг у идућој взборнОј борбч, „Свобода" не иридаје никакве важпостп Она в-ли, да је Каравелов изгубио у Буг.»рској свако земљпште тако, да га је стпд да нзађе и на улоцу. — Довршења коринтског канала. Париски КепЈлег доносп: Неколико влада, с Француском владом на челу, дале су пнструкције својим преставницима у Атинн да учествују у дипдоматској к нФеренцвјп о сре;'твима, да се номогае друштву за коринтски канад, на случај ако Грчка мисли да треба сазваги ту конФеренцпју. Грчк« влада нема довољно срестава да помогнв то предузеће. Жедети је да се образује снндак^т за довршење радова. Ад у последње време јако су скочоле акцпје канала због к.уповине једног јаког капиталиста. Веде да ће се постића сноразум између овога капиталиетсЦч друш; ва корпитскога канада. СМЕСИДЕ : . — Утицај дувачског днма на меСО. Инспектор боднпца у Паризу ! др. Бурије, ту скоро чпнпо је читав низ опита о утицају дувавског дпма иа спрово, кувано и печепо месо. Надпмљујућн неко време па,,че сиро-

вог меса од два килограма, от је оп^зпо да је оно потамнелои добидо оштар мпрпс. 11ас коме је дато то парче меса, није га хтео јести. Онда су то псто нарче меса ситно иссцкади, па пеклп у тесту и дали га том истом иеу. Нас, који је појео месо иа тај начин зготовљено, после једног сата лппсас је у страшнпм мукама, са свпма заацпма ужасног отрова. Други оппт чињеи је иа тај псти начин: парче телетипе, иадимљено дуванским дпмом, аспечено је и дато пацовпма. К ако је, бдагодарећи пр >цесу пе ^ења, ведики део сока, иа п отрова, истекао из меоа, инак су пацови, који су појелп то парче меса, одмах липсали. Говеђнна, коју су после кадења дуванскпм димом кували у водп није утицала на жавот животпња тодако штегно, ади пм је изазвала повраћање. Печена говеђина^ н.пр. бифтск , веома брзо усише у себе дувански дим, тто је опажено такођз п са соковпма извученим из меса, који према. томе и у најмањам дозама трују животвње и изашвају рвахову смрт. Из тих опата па и другпх оппта д-ра Вурпје може се закључптп колико може битп опасно пушење дувана у прсеторијама где се чува месо. I Е Л Е Г Р А Ш И 2 Јануара Беч. КонФеренција чехо-немачка трајала је од 2 с. до 4 3 ; 4 дебата о устројству једне нове трговачке ксморе у нсточној Пемској — свргаена је. Будимаешта. У комори мииисгар Барош поново изј .вно је да ВЈИда обраћа своју паж!г,у на доњи Д /иав. Скоро 11в бнти свршенарегуданија гвоздени врата. Жегезничке везе регулисане су, алн још нису довол>не, велики пуг Дунава треба да послужи интересима извора Маџарске. Б&рлип. У Рајхстагу једногласно н без икакве дебате би усво.јен војеии буџет у суми од 458 милиуна за преустројство војске и 612 мнлиупа за новећање артилерије.

^^^^^ди^мј^^^јимјвдмјмвди им^и јјјимјнјм таим ржвжвж« ж®ж®ж@ж»жо

Испијао чашу за чашом све на искап. Глава му се ноче заносити 0 етпо је пеку маглу пред очииа.. II срћући оде у своју своју. Уиали свећу а врнга затворп. Из шпага извуче два ппсма. Оба је он ппс о. Једно је глаеило на његовог брата Карда Черна, а друго на брага убијене Антоније у Н. Аустро-Угарску. Прво је читао : „Драгп Карло, опрости ми. Моја стара слабост тера ме на ово. У муци сам се родио, у муци сам жпвпо, и муцп хоћу и да умрем. Збогом п опросги твме Ланберту.. Гдас му је дрхтао. Гллва се поче заносити. У руцп засветлуца револвер, — Куражно, Ламберте, куражно, мрмољи је кио у сну: она те чека... мораш књој.. к'мојој Аптонија... Ирелиста и друго писмо. У њему је взнео јаде Антоније; боде љене, љену посдедњу модбу: да јој брат пишта не шаље, јер нема коме.. — Опа је лртва!.. шаптаоје Ламберт.. Она се V смрта својој тако депо, тако умнљато о_ гме,мивала.

— Иа зар ја да буем слаОаји од ње? Зар да живим без ње ? Без Антонаје ?. — Не! Жнвоту мој ^богом мп остај ! И ви успомепе маде п красне; и ти добри мој брате Карло, збогом мн остајте! Л.амберт је свршио свој живат ! Антонпјо,.. ево ме,.. ево.. Један пуцчњ, п све беше мприо,. Главо Ламбертова почаваше на десној му руцц која савијена дежаше на столу... Крв у силним млазевима избЈЈашз ш ране ирема слепом оку,. Свзћа лагано задиркпваше, ал' је жаот Ламбертов већ бао угашен. Сутрадан пашли су га хладна н >кочена у соби М.... Шта све љубав не може да учапи ? Грешна је њиховл љубав алм се и грех опрашта с оне стране гроба. Бранивој.

ш:

К Ф • X Ш н

«13

О Р-в

X » Ф И к

И 43 а о ^ аз ° н 2 О к ^ §■ а « о оз а

>-* а о св а> &

св

<и

г* з н н н _г аз .;ј: « в к з а $ = К43®оЗн_ В в н вз » м о и а св - и 1—I о 2 М Св Ч . 00 ® О Јн д ^ ра о вз в ч 0 V Н!

° м аз из И оз Н 5 С5 - § ^ о °

4 43 О V© О в« „ & 03 аЗ н 2

• сЗ 2 в аз св О оЗ И Ој 5* о в а. >, К ° св 2 °

" Н сј н 03 св & ^ § § ^ 1 к 2 § в н » н н и м

8 о

м о

о 3" 43 сг *с?'0 ^ ^ Н Ј—Г 95 'АО

43 И О Н м . . 03 св о « О 3 3 43 СЗ ® в н м - & к к

к н КсЗ ч: 5: 2 а а) р<

2 к

л V 10 ^ 0 ф 1 * 1%

и „Г В к а н « к К

к Рц ——: I И 1§

V« Н-1 ^ 2

В -- д ^ д н . жц з ^4 н* о к « Ћ О 5 о оо

о о н м

о о

^ в м §

§ § 09 43 и м „ о ИС К св 43 Ч 09 РЧ 43 «

гв о м

О ев « о о ч ^ ^ « Р Н 5 >. г! •л Си ^ св о !в >* К К К