Мале новине
:астима Има једна веома згодна Букурешт, те да води иреговоре филика. Сад, за к >ји дан, иолази I подизању моста на Дунаву.
„ свнма .(.талим Ето „Моп Атј" — данаг Је, без сумње, највећа особа и најиицудараији човек у краљевинп Срб.јч, иа кад ЦОи иас вешто, нв двј боже, поствгла гћ, несрећа да баш он исиусти сиоју анђедску душу у лггаем страсаом љубавном з>1грљају — онет каква слава за вас, кад у '1чј глупоЈ Евроии ето не признају нмшта чак ни нашега славног „Мои АтГ-а", но гачак и један Бонту иаЗИВа ВараЛИЦиМ И ЛаЖ!)ВОМ. И зар је у такој земљи ваше месго, где немате кога како виља ни удавити ! Не, не, Аписа ппа сага, него, као што већ рекох наиред, да ви лепо . дмах отпујете! Спремите то малојонда њој нредали. хаљина, што вам ј« јочи истало не ј У писму је још опнсано како ћемо п хабано, после свнју ваших встла- иас обадве свечано испратигп. ља ио каљавом Београлу, визирајте И тако, ат1са ппа с га, сад, што па^ош, па, срећан вам нут.! ј но реч, „штап у руке пут под ноге" Ах, кад рекох „в ззирајта пасош" — па „збогом, збогом љубазна" — сетих се нашега отменог грађа -ј Срећан нут! Воп У1а§10, ат1са т1а, нипа, г. Глише Ђорђеваћа. Штета ђои У1а&ш! што нује он сад управник, а вреди Неапољ 28 децембра 1889 год.
лша стара иозваница, госпођа 1889 аодина. То је врло огмепа. дчма; она је код нас у Србијн на великом гласу и пошговању. 8а вас не може бити веће почасти по да одете с госпођом старом годином, к ја • во дана полази у Краљевпну Вечносг, у град Недођин. Истина, ова је госпођа веома стара, али за вас је то још боље, у толико ћете ва спрам ње изгледаги млађи и лепши. У надп да ћете мој савет иослушатп, ја вам ево овде прнлажем и једно првпоручпо писмо за госпођу стару голину. Писмо је запечаћено с тога, што вас у н ему много хвалим, па држнм да би врсђало вашу иознату скромносг, кад би га ојворена предали госп.Јђи СтаројГодини, те би и она м»гла номпслити да сте писмо прво вп читали, па га текI
— ИнФлуенца-одело У Петрограду је ипФЛуенца тако у моди да је на последњем костим балу племићског круга прва награда досуђена једној дами, која се обукла у костим пнФлуенце. Била је обучена у источно одело с впсоком капом, на којој «у бпла псппсана имена главиих медецинара, који су пасала о тој зарази. <•«>
И 3 Ј А В А „Мали Мист" у своме 4 броју донео је белешку под насловом „Емигрантска битка". У колико се та белешка тиче мога имена, јављам својпм пријатељима и знанцима, да је пука
Ђорђу Максимовићу збос насилне изнуде; у тој нотици више провирује нека љубавиа ценааисмејавање нзвесне лачности. Цела ствар у горњем броју М. Н. рђаво је престављена — јер дотични госиодин нпкада није ни помишљао а. ]ош мање да је имао каквих интимнијих односа са том жеиом, она је била његова слушкиња више година; и од њега је по изласку своју поштену зараду у иовећој суми при мила, — на ју је у Фришко и проћердала тражећи помоћи новчаче, шт I јој овај увек и чинио; — аФера која се десила дотичном господину са свим 1*е удешена и намештена, оачо да буде оглобљен и ништа више — а о љгбавним "дноснма ту нема ч и помисла нарочито ирема ње говпм годинама и положају, нити је икад што у ствари било као што су
измишљотина. Дервиш Бег ЉубовиИ. М' Н у свом 4 бр^ју од ове године изнеле. Оволико ради расветлења ове стварн која је онако изнесена а дело је иред судом п* ће се кроз кра тко време увидетн дајеовако у иетини, а не као што се по улицама говори. Б
У броју ' „М. Н." од 4 о. месеца и године на првој страни десно под насловом „претрес" изишла је нотица како ће бити у суду вар. Београда 11 ов. м, претрес некој Евици раздвојено живећој жепи Душана Колонића* Фијакеристе овд и
ло би да се с њпм упознате. То је најотменнјп Београђанин и најчувен»)ји Србин — управо једннн човек к јп је био достојпн вашег друштва. 1>ао управник нр стонице, долаз^ћн у доди,.) са странцима, ои је знао скоро све евронске језвке; Француски је говорво као ништа, а инглескм )е' већ н саљао. Беле, ка ^ му се једпом прнснпло да га његов вадлежњн минпстар, г. Која пита: „иду лј стварн добро"? — он је, кнжу, енгдески одг>ворио: „0 ! јес!" Наравно то је било само у сну. Иваче, на Јави, кажу, да г. Глиша сад обично одговара г. Којнној нспитној. комисијп: „0! нпје није!" Једпом речи — штета, драга госнођпце ИнФлуенца, што нисге нмали —да се унознаге с г. Глпшом. Али сад већ како Јму драго; кад н је г. Глшна, виз :, рајте пасош макар п к'Д нова управчтеља, па онда, у име бога, на нут! Ја држнм даје то поштенцје и боље, н> да дочекате у Бе граду лего, када би вас моралигонита метлама, кадовима, разним квселннама, па можда чак и лнтвјама А да не би изгледало да вас је 1 з Београда ко сплом мерао, ми ћемо удеспти да одете са свииа по-
Ваш одани, подани и предани, Карио Амурели II. П. Важна новост! Нов глас п нов разлог за вас, аппса гша сага, да што пре отпутујете. Овога часа. добио сам пзвештајд а ће нови београдски кмет, којијеов 0 дана пзабран на то место вољом народном, пздати оваку наредбу: „(>е особе Робојега пола ко]е пробаве у Беогрлду впшеод 48 часова, сматрају се као рецовни чланови српске народне радикалне странке. Ирема томе свака таква особа одмах ће добити своју нумеру и своју чланску карту (платпв члански улог) „Ко би иокушао да се взвуче из ове опппе обвезе биће најстрожије кажњен и ириморан на вршење својвх грађанских дужчОстп." Дакле, агшса ппа сага вли или. Или бежите, пли сте радикалка! Ван! обожагељ горњп. о-оо ИЗ БЕЛА СВЕТА — Румунски мост на дунаву. Румунски лпстови Јављају да је вреставпик ку^е АјФелове стигао у
Наш непрежаљени отац, брат, стриц, старац, ујак и деда Стеван М. Топузови^ ТРГОВАЦ 0ВД. после дугог и тешког боловања, нреминуо је у 70 год. свога живота, 26. ов. мцаа27.истог предат матери земљи. Овај наш велики губитак и жалост јавл.амо родбини, пријатељима и нознаницима, молећи их за саућешће. У име наше и наше Фамилије благодаримо и захвал,ујемо„ Одбору општ. шабачке. иротојер. г. Јапку Јовановићу, Управ. шаб. гимиазије, Управи Фонда суром. ђака, Управи женске подружине, З^прав. рал друштва, свештенству п свОм грађанству шабачком на указчној почасти и одатој пошти при опелу и спроводу покојника до вечне куће. 26. Декемара 1889 Шабац. ожалошћени: кћи: Ј( ванка Д. Крсмановић; сестре: Љуба удова Тоше Павловића; Сока Стеван. Маринковића; синовац: Сима Ђ. Топузовпћ; зет: Дими10 три.је Крсмановић и остала родбина 1—3
Али у који се мах ја окретох назад, у тај исти мах иеко се наже мени нреко рамена напред и духну у свећу. Остадосмо у мраку. Ја чух неко шуш кање, налик на клопараље сухих костију, и на једаред осетих како се две хладне шаке обвише око мога врата, обухватајући га ирстима, хладним као гуја. У самртном страху, ја дрекнем што игда могу и у томе се тргнем - пробуднм се. У соби је био мрак, и мени се и будном чињаше, да ми је то она утвора уга сила свећу. Сав ундрхтаи, једва напипам жигице, нагло креснем и упалим свећу. У соби је биио све мирно; чуо сам само силно ударање мога срца. ( Сав сам "'о у голо1 води. Скочим. избришем се 'ђем обадве моје собе; оглепрозоре, све је било засам Ч4К и под кревет. шчега. Све је било сахат. За чудо "5. ноћу. Уналим ци;кн наслоним се на и мислио: 5оже, онакав ру-
У томе опет заспим, и то онако с цигаром у руци. Чим сам заснао, опет отпочне сањање. Ја опет као седим за столом и пишем. Сахат на дувару куца, али његово куцање као да говори : ,.десет, два, дван'ест", „десет, два, дван'ест". На један нут на прозору се чу с поља јаиа лупа : — Ду, ду ду. .. ду, ду, ду!... Неко ме с поља викну по имену журно : Перо, Перо, Перо ! Ја скочим, а онет ме прође језа : Шта ли је ово ? Ко ли је ово сад у по ноћи ?
Глас с поља понсви
Перо
из-
лази! — Шта је, ко си ти? — упитам ја, сав узбуђен. — Ја сам! Излази ! За не чујеш ? Горе ! Одмах излази ! — Шта горе? — упитам ја. Непознати глас одговори с досадом: — А.. а. а.. ах ! Шта горе, све п.ри! Потрчи! Одмах излази! Ја застадох иренеражен, не ннајући шта управо да чиним. У томе се с ноља
опет зачу лупа: — Ду, ду, ду; ду, ду, ду... — па онда један дуг, снажан, растегнут узвик; — А.. а.. а..ај ! ватра ! Па после опет ужурбано дозивање : Перо , Перо, Перо... излази, излвзи одмах У оној забуни ја се сетим тебе и потрчим у ткоју собу, носећи свећу у руци. Дотрчим твоме кревету. Почнем те вући и будити: — Е1икола, Никола —но у који мах збацим покривач, место тебе ја угледам у кревету некакву грозну, коштату, као печурку суху бабу. која је лежала у твом кревету са затвореним очима. Ја је гурнем и повичем; — Ко сити? Шта си ти ? Шта ћеш овде? — Ја сам ја — рече бабетина немарно, не отварајући очију; ја сам ја, лежим, чекам — рече она мртвачки. — Шта чекаш ? — продерем се ја. — Лежим, чекам, — рече она — чекам све; просто чекам ! —- Али ти ниси Никола — викнем ја очајно. (Наставићб се)
и